NININE MUSTRE Recept

Vrlo je jednostavan, kao i sve dobre, korisne i velike stvari u životu što su jednostavne, a efikasan je sto posto! Doduše, postoje tu i neka pravila koja moraju da se ispoštuju, i ako to učinim, raspoloženje za čas posla mogu da promenim.

Prvo pravilo je da primetim da sam neraspoložena. To nije lako kao što se čini. Budem recimo ljuta jer oko sebe primećujem samo ljude koji nešto greše, bacaju opuške iz auta, bacaju plastične flašice sa sve zatvaračem, a od toga se kupuju pomagala deci kojoj su neophodna, sve to ja primećujem i kiptim od besa. Umesto da lepo to sama pokupim i bacim u obližnju kantu, a čep ponesem do najbližeg mesta za sakupljanje čepova, ja se ljutim, pitam se u sebi kakvi su to ljudi, gde mi to živimo i tako to, ne primećujući da me je sopstveno neraspoloženje dovelo u stanje u kojem mogu da primećujem i da reagujem samo na neka nemila i neprikladna ponašanja drugih ljudi. E, to je važan momenat kada to prvo pravilo stupa na snagu. Kada ga primetim, onda ne bi trebalo ni da potisnem to svoje neraspoloženje i da se pravim da je sve cveće i proleće kad lepo nije. Osvešćujući to svoje neraspoloženje, ja ga priznajem i što je najvažnije, prihvatam. Jesam neraspoložena? Jesam! E, neka sam! Pa i to je za ljude. Pomirim se sa svojim neraspoloženjem i budno posmatram šta će dalje da se događa. Već kod tog drugog pravila, koje glasi „prihvati svoje neraspoloženje“, obično se desi da počnem da primećujem lepotu oko sebe, neke lepe i prijatne gestove, i počnem da se osećam bolje. Ako se to ne desi, e onda na red dolazi recept koji sam isprobala više puta i u većini slučajeva je pomogao: učinim neko dobro delo. Ne mora to da bude nešto veliko, ali i najsitnije ume da promeni stanje u mojoj duši. Pokupim plastični čep na ulici i odnesem do prve kutije „čepom do osmeha“. Ili recimo skočim sa bicikla da poguram auto koji se na sred raskrsnice ugasio dvema devojkama. Ne mogu vam opisati osećaj kad su mi se nasmešile i zahvalile. K'o da sam ga lično popravila, a nisam, samo sam pomogla da se sklone sa puta. Ali bila sam radosna, kao da jesam. To je taj recept, jednostavan i efikasan: učinim neko malo dobro delo, ako imam priliku i veliko, što da ne ako sam u mogućnosti, i odmah se sve u meni promeni.

Ukratko: svoje neraspoloženje primetim, prihvatim i dobro delo učinim. Pa jel' nije jednostavno? Ali pošto je poznato da izuzetak potvrđuje pravilo, bude i trenutaka u kojima, ma kakvo dobro delo da sam učinila, nisam se bolje osećala. To je već ozbiljan znak moje duše da nešto ne radim kako valja, nešto me je skrenulo s pravog puta i onda se sve gore i gore osećam dok ne shvatim šta je to u čemu grešim. Neraspoloženje je prvi znak da sam pristala na nešto što u suštini nisam želela i ako se ne potrudim da otkrijem šta je to ili još gore, ako ne poslušam vapaj svoje duše, uvaliću se u probleme do guše. Sledi narušeno zdravlje i sve što uz to ide, a to mi se nikako ne sviđa. Svoje raspoloženje uvek budno pratim i šta mi je činiti dalje, lako shvatim.

Nina Martinović Armbruster

www.ninamartinovic.com