Ninine mustre: Probuđeni

Probuđenima sebe smatraju oni ljudi koji veruju da su uspeli da vide kroz zavesu iluzije i vide stvari onakvima kakve jesu, objektivno i bez optuživanja drugih ili okolnosti za stvarnost u kojoj žive. Ali primećujem da među njima ima mnogo ljutih, gnevnih i nezadovoljnih što drugi ljudi oko njih nisu „probuđeni“ kao i oni.

Primećujem takođe da mnogo energije troše na taj svoj gnev, čudeći se kako drugi ne mogu da vide stvarnost na način na koju je oni vide, i upadaju u zamku stalnog otpora, negodovanja, razočaranja i ljutnje. Po mom mišljenju, niko od nas nije sasvim probuđen dok ne počne svesno da koristi sve svoje kapacitete kako bi ono što je naučio i uvideo redovno sprovodio u svakodnevnom životu. Od kada sam počela da razumem da smo mi svi na nekom višem nivou povezani jedni sa drugima i sa univerzumom koji nas okružuje, i kako svojim mislima i osećanjima utičemo jedni na druge, a i na stvarnost u kojoj živimo, počela sam i ja da druge zatrpavam uvidima do kojih dolazim. Uz to, počela sam da negodujem i da se čudim kada neki ljudi ne vide ono što ja vidim, pa sam na taj način i ja „prljala“ svoju vibraciju, spuštala je negativnim osećanjima i tako ne sa namerom, ali ipak uporno zaustavljala sopstveni razvoj i napredak u svakom smislu. Kada očekujem od drugih da nešto vide ili razumeju kao ja, to je u stvari nemoguća misija čiji je jedini siguran rezultat na kraju moja isfrustriranost. To naravno ne vodi ničemu, a posebno ne buđenju moje svesti koje toliko priželjkujem. Isto tako, ne može ni na koji način da koristi ako svakodnevno zapadam u vatru zbog situacije u svetu koja mi se ne dopada, ako konstantno nemoćno pratim sve što se događa,  kritikujem, a ne mogu da učestujem i ni na koji način ne mogu da promenim to što mi se ne dopada. Od svih revolucija, verujem samo u revoluciju svesti.

Verujem da ćemo svi početi polako da se budimo, kada se mnogo više sebi i svojim mogućnostima posvetimo. Kada radim na tome da budem bolji čovek sebi i svima oko sebe, tada sam spremna da se menjam na bolje i tada uspevam da svoj mikro svet udesim onako kako mislim da je dobro za mene, a i za druge. Tada mogu da očekujem da će se i šira stvarnost oko mene menjati na bolje, jer sam to više puta i iskusila. Znam da ne vredi da drugima pričam o tome, ali sigurno zbog toga neću menjati svoju odluku da koristim sve svoje ljudske kapacitete i budem najbolja što mogu da budem. Ako želim istinu, dobrotu, mir i radost, moram prvo sama to da živim. Ne, dragi moji, nismo probuđeni ako vidimo u čemu je problem pa se njime bavimo, nego ako rešenje za taj problem u sebi potražimo.

Nina Martinović Armbruster

ninamartinovic.com