NININE MUSTRE: Preživljavanje
Svakodnevno srećem veliki broj ljudi i to mi u velikoj meri pomaže da bolje razumem sva ta različita ponašanja koja mi često nisu ni bliska ni poželjna.
Odavno sam naučila da u pokušaju da razumem druge, ni slučajno ne polazim od sebe („na njenom / njegovom mestu ja to nikada ne bih učinila”, jer znam da svako ima različite uslove i uticaje pod kojima se formirao i ne razmišlja niti oseća baš onako kako je to u mom slučaju.
U toj masi ljudi koju srećem vidim da je većina onih koji umesto da žive, samo preživljavaju. Iz dana u dan ponavljaju ista ponašanja i sa tugom uviđaju da se stvari u životu ne menjaju, ili se menjaju na gore.
Neki među njima su pre više decenija postavili neke standarde po kojima žive, a koji su im u određenom trenutku pomogli da prežive određenu tešku situaciju kao što je gubitak neke bliske osobe, gubitak posla, zdravlja, ljubavne ili prijateljske veze, ali to nikada nisu uspeli da prevaziđu nego ponavljaju ona ponašanja koja su im u početku pomogla da nekako preguraju ogroman bol koji su tom prilikom osećali.
Zaledili su svoja srca i od tada ih nikada više nisu otkravili, pa ni sa decom ni sa supružnicima, niti sa bilo kojom bliskom osobom više ne mogu da uspostave pun emotivni odnos. Žive tako zaleđeni kao neki polu-roboti obavljajući svoje „dužnosti” pažljivo i posvećeno, ali bez ikakve emocije, jer su to sebi odavno zabranili, kako ne bi bili ponovo povređeni.
Jedino što sve više osećaju je ogorčenost. A kada prođu godine, pa i decenije, počinju da osećaju teret te praznine i vide da je sve što su do tada gradili na klimavim nogama i čini im se da svet počinje da se ruši. Još je i dobro ako osete da se ruši, jer će to možda i da ih trgne da požele da se promene i da na taj način promene i svet oko sebe.
Pitaju se zašto ranije nisu nešto preduzeli, neku knjigu pročitali, neki seminar ili terapiju pohađali i taj je momenat veoma opasan, jer može da ih odvrati da preduzmu dalje korake ka svojoj unutrašnjoj promeni. Međutim, ako taj trenutak prevaziđu, imaju šansu da naprave munjevit preokret i da najzad počnu da žive umesto da preživljavaju.
Kada sebe počnemo da menjamo, pokrene se čitav mehanizam po kojem sistem u kojem živimo funkcioniše i počinje sve da se menja. Jer mi smo samo jedna karika u isprepletanim lancima sudbine koju proživljavamo. Zato je važno da donesemo odluku da više ne želimo samo da preživljavamo, nego kad smo već dobili ovaj život, da ga u punoj meri, sa svešću i radošću živimo. Vreme je velikih preokreta, a svako za sebe odlučuje hoće li ih preživeti i najzad kako dolikuje živeti.
Nina Martinović Armbruster