NININE MUSTRE Popravljači

Od milja ih zovem „popravljači“. Umeju oni da poprave fizičke stvari, kompjutere, vodovodne instalacije, stolice, hemijske olovke, iskrivljene naočare, pokidane narukvice, kao da su posebna vrsta ljudi, kao da se rode takvi, uvek spremni da od nečega naprave nešto još bolje. Ima među njima i onih koji umeju da poprave čorbu korijanderom, dečiju povredu poljupcem, nelagodnu situaciju osmehom... Postoje stvari koje ne mogu da se ispočetka naprave, one moraju da se poprave, a popravljači znaju kako.

Popravljači budno motre svoj alat, jer bez alata nema popravljanja. Moraju stalno da ga obnavljaju, da ga usavršavaju, kako onaj pravi alat u majstorskim kutijama, tako i onaj nevidljivi, koji dolazi iz same suštine bića, gde se ne dozvoljava zapuštanje, propadanje i bacanje. Evo recimo za popravljanje nekog odnosa, potrebno je mnogo volje i strpljenja. Mnogo ulaganja je neophodno da bi neki odnos ponovo „proradio“. Ulaže se vreme, posvećivanje pažnje, kao i strpljenje da se učini možda i veliki broj pokušaja, sve dok se taj odnos ne popravi. Za neke odnose „alat“ je sasvim jednostavan. Dovoljno je da čovek promeni ugao gledanja, da se majstor potrudi da se zamisli u koži onoga sa kojim želi da popravi odnos, i vrlo brzo, popravka uspela! Skoro da se desila sama od sebe. Međutim, to mogu samo vrhunski majstori, oni koji umeju taj alat da koriste. Pa ni bušilica nije jednako efikasna u rukama svakog majstora. Kod nekih neobazrivih može da bude i vrlo opasna. Može čovek da povredi i sebe i druge, a o šteti pogrešno ubušenih rupa u zidu, izlišno je i govoriti. Svesnost je zajednički imenitelj kako za majstorisanje po kući, tako i za popravljanje međuljudskih odnosa.

Popravljač mora da uzme u obzir što veći broj faktora i to da bude što objektivniji: da utvrdi šta je dovelo do kvara odnosa, koliki je njegov udeo u tome, kako se druga strana oseća, šta je to što može da se učini, zbog čega bi odnos uopšte trebalo da se popravi i ključno pitanje: da li odnos treba da se popravi? Ako su razlozi ljudske prirode, u vezi sa osećanjima, uspomenama, zajedničkim pogledima na svet i sa mogućim obostranim napredovanjem, onda ima smisla upuštati se u popravljanje. Kada popravljač osvesti da neki odnos donosi dobrobit za razvoj i napredak ljudskih vrlina, onda će alat lako da odabere i još lakše da ga koristi. Ako su razlozi vezani isključivo za korist, čak i ako uspeju da se porave, pri najmanjem potresu ti odnosi ima da se raspadnu u param parčad! 

A neke stvari ne bi trebalo dirati. Pravi popravljač će uvek sve od sebe dati, ali mora znati kada stati. Neki ljudi kao i neke stvari iz našeg života jednostavno moraju da odu, poravljač mora da ih pusti niz vodu. Nekad je to jedini način da se sam život popravi i da se uz zahvalnost dalje nastavi.

Nina Martinović Armbruster