Ninine mustre: Delovi celine
Postoje brojne tehnike kojima psihoterapija pomaže da se osveste neki delovi duše koji se mogu nazvati „zamrznutim“ ili „skamenjenim“ i da se vrate u naš energetski sistem, da naša duša ponovo postane cela, celovita.
Jednostavno rečeno, da se iscelimo. Kada sam jednom osetila kako „to“ radi, počela sam da sakupljam delove svoje duše iz raznih perioda u kojima sam bila uplašena, osramoćena, ili na bilo koji drugi način povređena.
Posle dvadeset godina, ponovo radim na istom mestu gde sam se prvi put srela sa televizijom. Dolazeći na posao prisećam se osećaja neprijatnosti kada sam prvi put kročila u tu tada novu zgradu, da učestvujem na audiciji za TV voditeljku. I prisećam se svih drugih nelagodnosti, prvog snimanja i straha da li će moja zamisao moći da se ostvari, prve montaže u kojoj sam završila plačući, jer je delovalo kao da ništa nije onako kako sam ja želela da bude.
U svim tim momentima, jedan deo Nine je ostajao zaleđen, skamenjen, jer drugačije nije umeo da se nosi sa povredom koju je u tom trenutku osećao. Pod povredom mislim i na povredu od straha koji sam u tim trenucima osećala. Osećala sam strah da nisam dovoljno dobra, jasna, kompetentna, samouverena... ništa nisam bila dovoljno. I tako su neki delovi mene pobegli od prevelikog pritiska težine trenutka.
Bilo je onih trenutaka kada se iznenada oglasi sirena za uzbunu, kada se na putu koji pretrčavam pojavi auto, kada čujem strašnu vest ili kada izvučem teška pitanja na ispitu. Nastavljala bih svoj život naizgled normalno, nepromenjeno, bez nekih većih problema, jer to su bili događaji koji su trajali kratko i izgledalo bi kao da se sve vratilo na staro. Međutim, nisam tada mogla da uvidim da se deo po deo mene zamrzavao, da je moja celina oslabljena i da je neophodno da se ponovo sastavim.
Zahtevna vremena, poput ovih u kojima trenutno živimo su kao rođena da se preispitam šta mi to fali, i da lepo vratim sve svoje deliće sebi. Pod pritiskom, sve ono što je dugo bilo zatrpavano i suzbijano, izlazi napolje da ga vidim, osvetlim tj. osvestim i da se obnovim. Na planeti se događa isto što i na ličnom planu svakoga od nas.
Ti delovi se fizički nalaze uglavnom na onim mestima gde me nešto boli. To su precizni signali da bi nešto trebalo preduzeti. Ponešto mogu i sama zamišljajući da udišem svetlost u one delove koji su „mračni“, ali tamo gde je bol bila prejaka, pa se ni ne sećam situacija koje su do neke vrste traume dovele, potrebna je kompetentna osoba da me vodi kroz taj proces isceljenja. Sada na ono mesto od pre 20 godina dolazi jedna drugačija Nina, koja mi se sve više dopada, jer znam da svaki pojedinac menjanjem sebe utiče na svet u kojem živi. Ne sumnjam više u moć pojedinca, kao ni u moć dobrog psihoterapeuta.
Nina Martinović Armbruster
