Nele Karajlić pred prvi Rock el Classico u Novom Sadu: To nećete moći da vidite nigd‌je drugd‌je

Od tada pa do danas imao sam bezbroj koncerata koji su mi ostali u najljepšem sjecanju, od naših solo nastupa do nastupa na festivalu Koncert godine koji je držao baklju rokenrola upaljenu tokom najtežih godina. Novi Sad je bio prvi grad u Srbiji koji je ugostio No smoking Orchestru u sred naše svjetske avanture. Novi Sad, tačnije Srpsko narodno pozoriste, je bilo domaćin našoj predstavi o Nikoli Tesli. Da nije bilo Srpskog narodnog pozorišta taj spektakl nikada ne bi ugledao svjetlost dana. Posljednji veliki koncert imao sam na trgu Slobode za doček Nove 2019 godine, kada sam nastupio sa najmlađim sastavom ikada u kojima je samo jedan član bio punoljetan. Na kraju krajeva, Novi Sad je grad u kome živi moj kolega Stefan Milenković. Red je da se pokažemo u najboljem svjetlu. Dođite na Rock el Classico! To nećete moći da vidite nigdje drugdje“, tako razgovor za Dnevnik, povodom koncerta Rock el Classico, 30. avgusta u Novom Sadu, započinje Nenad Janković, poznatiji kao čuveni Nele Karajlić. 

U pitanju je projekat koji je ovaj rok muzičar započeo sa virtuozom klasične muzike, Stefanom Milenkovićem, a koji će sada prvi put biti izveden u Novom Sadu, na krovu TC Promenada, sa početkom u 20 časova.

1. Sa kakvim očekivanjima ste ušli u čitav projekat, a kako vam sada izgleda njegov „rast i razvoj“, odnosno pravac u kom ide?

Niko od nas nije imao neki poseban plan o tome šta bi Rock el Classico trebalo da bude. Skupili smo se da napravimo eksperiment, i da uživamo u cijelome projektu, a kao cilj smo sebi zadali jedan veliki koncert na Tašmajdanu, u Beogradu. Nakon tog koncerta ispostavilo se da je Rock el Classico dobio svoj poseban zivot, pa smo počeli da sviramo po raznim gradovima i festivalima. Konačno dolazimo i u Novi Sad!

2. Šta je vama lično ovaj projekat doneo?

Rock el Classico mi je donjeo radost, uzbuđenje i veliko zadovoljstvo. Ja sam neko ko je bio duboko vezan za klasičnu muziku. Majka me je kao klinca vodila na koncerte i na operu, a pojedina klasična djela me uzbuđuju više od rok muzike. Jedan Stefanov koncert u Kolarcu, kada je svirao Bramsa, za mene je bio uzbudljiviji od mnogih rok koncerata koje sam u životu gledao. Jednostavno, bilo je samo pitanje vremena kada ću početi da koketiram sa klasikom, kad već nisam bio u stanju da je sam sviram.

3. Kako biste nekome ko nije upoznat sa vašim projektom najkraće opisali Rock el Classico?

Eklektika! Energija! Eksplozija! Eklektika, kao poseban način da se spajanjem rok i klasične muzike dođe do  krajnje neobičnog i krajnje uzbudljivog rezultata, energija kao glavno sredstvo kojim se i Stefan i ja rukovodimo decenijama, pa se samim time odlikuje i nasa muzika i, na kraju, eksplozija emocija koju ovaj jedinstveni poduhvat budi i u nama na pozornici i u svima koji nas gledaju i slušaju.

4. Postoji li numera ili trenutak na koncertu koji vam je omiljeni i koji je?

Mješaju mi se osjećanja tokom koncerta. Preplivavaju iz jednog oblika u drugi, čas sam izvođač, čas sam gledalac. To je ono što je meni najuzbudljivije na našim nastupima. Tresem se od radosti kada izvodimo pjesmu „Tri ratna havera“ u miksu za genijalnom Betovenovom petom simfonijom, a zatim se pretvorim u ljubitelja muzike pa sa velikim ushićenjem gledam Stefana kako svira Lista. Tog trenutka, od kolege na sceni, postajem njegov najveći fan.

5. Da li je bilo već nekih anegdota tokom zajedničkog rada na ovom projektu, a sa druge strane da li je bilo i izazova i možete li i jedno i drugo podeliti sa nama?

Najveća anegdota koja nam se dogodila je ona ista koju je osjetio cijeli svijet. Korona! Pandemija nas je zaustavila na dvije godine, a zatim su se naši prvi, eksperimentalni nastupi odvijali pod maskama. Kada sada gledam na taj period izgleda mi nadrealno. Pod maskama smo svirali i u Dubaiu na Expou, tako da se time izdvajamo i od Mocarta i od Rolingstounsa. Najveća prepreka nam je bila način na koji se bavimo muzikom. Stefanova polovina, njegovi gudači, školovani su muzičari, čitaju note, a mi, rokeri, moramo da ih pamtimo. Ulogu prevodioca uzela je na sebe Ana Krstajić, sjajna kompozitorka iz Beograda, pred kojom je blistava karijera. Ana je radila na aranžmanima i spajanju onoga što zovemo nespojivo. Utkala je sebe u ovaj jedinstven projekat, a rezultat je spektakularan! 

Ulaznice se mogu pronaći na prodajnim mestima Gigstix-a i onlajn na sajtu gigstix.com.

E. D.