Najsporija životinja na svetu: Lenjost kao taktika preživljavanja

Lenjivci nisu poznati po oštrim čulima, tačnije oni toliko loše vide da ženka troprstog lenjivca (a postoji i dvoprsti) ne prepoznaje svoje mladunče na udaljenosti od metar i po. Oni vide crno belo i to u lošijoj rezoluciji. S druge strane, izuzetno su dobri plivači. Noge su im slabe, ali zato koriste ruke i snagu gornjeg dela tela, te se u vodi kreću tri puta brže nego na kopnu. Lenjost koriste kao taktiku preživljanja. Pošto se po zemlji kreću od dva, do dva i po metra u minutu, čime su zaista najsporije životinje na Zemlji, u 18. veku je dokumentovano da su „najniži oblik postojanja“, ali to i nije baš istina. Lenjivci jedu lišće, a njihovom stomaku koji se sastoji od četiri dela potrebno je i do mesec dana da svari jedan obrok, pošto lišće nije dovoljno hranljivo, oni neaktivnošću zapravo čuvaju što više energije. Sporo kretanje im takođe pomaže da ostanu neprimećeni od grabljivica, te je „lenjost“ zapravo taktika prreživljavanja. Zanimljivo je i da na njihovom krznu rastu alge, te im zelenkasto krzno pomaže pri kamufliranju, a takođe ih i jedu. Kao i neke vrste sova, troprsti lenjivci mogu da okrenu glavu za 270 stepeni. Iako nisu dobri u odbrani, mogu da vide opasnost kada im prilazi, pod uslovom da je blizu. Iako su vrlo krhki i nespretni, žive oko 20 godina. Najdugovečniji lenjivac Mis Si, umrla je u zatočeništvu sa 42 godine u zoo vrtu u Australiji.

Razlika između dvoprstih i troprstih lenjivaca je ta da su troprsti aktivni tokom dana, a dvoprsti lenjivci su noćne životinje. Ove vrste su dalji rođaci, iako pripadaju istoj porodici. Troprsti lenjivci su manji i sporiji, a obe porodice imaju po tri prsta na nogama, prava razlika se odnosi na prste na rukama, na kojima jedni imaju dve, a drugi tri kanye. Lenjivci su evoluirali od yinovskog lenjivca koji je bio težak i po par tona i visok skoro četiri metra. Ova životinja je izumrla pre oko 10.000 godina i veruje se da je bila plen  ljudi toga doba.

M. Sć.