Mozer – najprestižniji proizvođač stakla na svetu

Pre više od 160 godina talentovani češki graver Ludvig Mozer (Moser) udahnuo je život „mozer” kristalu i očarao njime svet. Od samog početka se bavio tradicionalnom tehnologijom proizvodnje, ali je njegov talenat dao staklu jedinstvenost i lepotu, zahvaljujući kojoj su „mozer” čaše, bokali ili vaze od kraja 19. veka pa do danas prisutni na kraljevskim venčanjima i sastancima svetskih političkih lidera i nezaobilazni su deo privatnih i muzejskih kolecija primenjene umetnosti širom planete.

Proizvodili su i proizvode isključivo kristal bez olova, proslavili su se art nuvo i art deko staklom, a za njih su radili i najznačajniji svetski dizajneri, poput Jozefa Hofmana.

Za razliku od olovnog i mašinskog kristala, „mozer” radovi imaju lepe i oštre ivice i na čudesan način odražavaju i reflektuju svetlost, a staklo ima neponovljiv raspon čarobnih boja.

Kompanija „Ludvig Moser & Sohne”, koju je Ludvig Mozer osnovao 1857. godine u češkim Karlovim Varima, bila je radionica koja je u početku polirala i gravirala staklo proizvođeno u čuvenim češkim manufakturama kao što su „Lec”, „Kralik”, „Majers Nefe” i „Harahov”. Zaposlio je sjajne gravere, uključujući Edvarda i Johana Hofmana. Majstori su u početku pratili davno utvrđene teme češkog dizajna, među kojima su dominirale teme iz lova i šumski pejzaži. Na „Mozer” su takođe uticali evropski umetnički pokreti sredine 19. veka i ranijih epoha, tako da je kreirano staklo inspirisano evropskim baroknim delima, japanskom keramikom i islamskim zlatarstvom.

Međutim, sve se ubrzo promenilo. Mozer je 1893. godine izgradio vlastitu manufakturu za proizvodnju – livenje stakla, da bi potom izgradio i vlastiti stil.

Pravi uspesi i značajne promene ne događaju se iz dana u dan, već imaju čvrste temelje. Ludvig Mozer je svu svoju energiju usredsredio na pravovremeni odgovor na savremene promene u društvenom i kulturnom životu tako da dešavanja s kraja 19. veka nije mogao propustiti. Svoje umetničko graviranje prilagodio je umetnosti art nuvoa, ali nije bio imitator već je graviranjem stvorio specifični stil Karlsbader Sezešion i izmislio novu tehniku Eckentiefgravur (dubinsko graviranje). Tako je nastalo staklo do tada neviđene lepote, koje je svetsku slavu doživelo na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.

Mozer je od 1904. godine snabdevao staklom dvor austrijskog cara Franca Jozefa, a četiri godine kasnije postao je dobavljač engleskog kralja Edvarda VII.

„Mozer” staklo može se kupiti i novo i antikvarno, a cena zavisi pre svega od dizajnera koji ga je kreirao i od stila u kojem je kreirano.

Tako dobar art deko komad, to jest vaza ili činija koju je kreirao Jozef Hofman, vredi od 3.000 do 5.000 evra, a sve to mora biti potpisano.

Vaze od takozvanog aleksandrit stakla vrede i do 5.000 evra, dok se servisi za viski ili za rakiju mogu kupiti i za nekoliko stotina evra, a one malo bolje treba platiti i nekoliko hiljada evra.

„Mozer” je jedna od retkih čeških manufaktura koje su potpisivale svoje komade, tako da, ako na čaši ili vazi nigde ne piše „Mozer” onda i nije „Mozer”. Izuzetak su samo komadi s polovine 19. veka, ali oni i nemaju cenu kao kasniji dizajnerski.

Nakon smrti svog oca 1916. godine, Leo Mozer je preuzeo kompaniju i  uveo ju je u doba art dekoa. Kompanija se značajno proširila, a kulminacija je bila glavna nagrada na Međunarodnoj izložbi dekorativne umetnosti u Parizu 1925. godine, a po toj izložbi je stil art deko i dobio ime.

Depresija ranih tridesetih godina 20. veka uzela je danak i od Mozera, smanjivši broj zaposlenih na 240, a na kraju, Leo je 1932. otišao iz kompanije. Ludvig Mozer i njegova porodica bili su nemačka jevrejska porodica, zbog toga su morali da prodaju svoje akcije 1938. godine i da napuste zemlju kada su Nemci preuzeli delove Čehoslovačke. Zanimljivo je i da je zbog svog međunarodnog ugleda, kompanija uspela da zadrži određenu nezavisnost u doba komunizma, dok je ostatak češke industrije stakla nacionalizovan 1948.

Kao i pre vek i po, Mozer je i dalje proizvođač luksuznog kristala, a svaka ručno izrađena posuda, vaza ili drugi predmet je pravi original.

Dejan Urošević