Moć rimske vojske „posejana” po vojvođanskim njivama

Dva šlema pronađena su u selu Berkasovo u Sremu, dok je treći otkriven u okolini Jarka, a na muzejskim vitrinama su se prvi put našli 2009. godine i uvršteni su u stalnu postavku.

Konstrukcija je podrazumevala gvozdenu osnovu na koju se stavljao pozlaćeni srebrni lim. Dok su šlemovi iz prvog i drugog veka izrađivani iz jednog dela, a vratobran lemljen za kalotu (gornji deo), šlemove tipa „Berkasovo“ odlikuje poseban, složeniji, raskošniji način izrade: kalota je izrađena iz četiri dela, spajana je zakivcima s obrazinama i smatra se da ima istočnjačko poreklo. Kako je u tom periodu rimska vojska bila “varvarizovana”, odnosno za vojskovođe su birani kneževi pokorenih plemena, oni su morali biti potkupljeni, te su im vladari poklanjali lepe i vredne predmete koji su se proizvodili u specijalizovanim carskim oficinama, odnosno radionicama, a među njima su bili i šlemovi.

Najraskošniji šlem u Muzeju Vojvodine, tzv šlem broj 1 ukrašen je imitacijom poludragog i dragog kamenja poput smaragda, oniksa i kalcedona izrađenih od stakla, oslikavajući moć rimske vojske. Ukrašen je sitnim ornamentima u obliku latiničnog slova “s”, dok se na kresti nalaze srebrne kuglice. U svetu postoji petnaestak sličnih primeraka, ali oni nisu ni izbliza tako sačuvani kao vojvođanski eksponati.

Interesantno je da su sva tri šlema na zanimljiv način i srećnim okolnostima dospela u Muzej Vojvodine.

- Dva šlema su 1955. godine stigla iz Berkasova, dok je treći tek 2006. godine dospeo u Muzej – kazala je pomoćnik direktora i viši kustos arheolog u Muzeju Vojvodine mr Tijana Stanković Pešterac. - Angelina Vrkatić iz Berkasova je okopavajući njivu motikom udarila u „nešto tvrdo i sjajno“. Ona se uplašila jer je mislila da je reč o bombi zaostaloj iz Drugog svetskog rata, pa narednih godinu dana nije zalazila u taj deo njive. Napokon se osmelila, vratila se i iskopala šlemove, a jedan od njih je imao oštećenje od udarca motike koji je nastao godinu dana ranije.

Arheolozi su godinama pokušavali da odgonetnu kako su šlemovi dospeli na naše prostore i ko ih je nosio.

- Na sreću oba šlema na sebi nose natpise koji su otkrili mnogo detalja -  kazala je Tijana Stanković Pešterac. - Na šlemu broj 2 nalazi se natpis na latinskom jeziku “vicit liciniana”, odnosno “pobeđuje Licinije”, dok se na raskošnom šlemu broj 1 nalazi natpis “Dizone nosi ga u zdravlju - delo Avita” koji je napravljen tehnikom punktiranja. Licinije bio jedan od savladara Konstantina Velikog, koji su poznati po Milanskom ediktu. Međutim, između njih je došlo do sukoba, a krvava bitka se odigrala 8. oktobra 314. ili 316. godine kod današnjih Vinkovaca. Dakle, zahvaljujući bitki i natpisima su datirali šlemove na početak četvrtog veka.

Zbog impozantnog izgleda Angelina se odmah ponadala da će prodajom zaraditi dosta novca, te je šlemove pokušala da proda u juvelirnici koja se tada nalazila u  Šafarikovoj ulici u centru Novog Sad. Vlasnik juvelirnice Nandor Mojse rekao joj je da neće dobiti mnogo novca za šlemove jer su samo pozlaćeni, već ju je posavetovao da ih odnese u muzej.

- Umesto toga Angelina je odlučila da se vrati u Berkasovo gde se brzo saznalo za njen pronalazak, a vest o „zlatnim kacigama“ stigla je i do šidske lekarka Nade Aćimović koja je bila prijateljica tadašnje kustoskinje Muzeja Vojvodine Mirjane Manojlović Marijanski – ispričala nam je Tijana Stanković Pešterac. – Čuvši to Mirjana je  organizovala  odlazak arheologa u Berkasovo koji su već na prvi pogled shvatili da se radi o šlemovima izuzetne vrednosti, te su sproveli arheološko iskopavanje na mestu gde su pronađeni kako bi stekli uvid u  kontest nalaza. Na istom mestu našli su žvale za konje i srebrne aplikacije za vojnički pojas, a kako su Rimljani bili poznati po uniformisanonsti, na osnovu vrste aplikacija naučnici su pretpostavljali da predmeti potiču iz kasnoantičkog perioda.

Treći šlem u Muzej je stigao 2006. godine sa granice atara sela Hrtkovci i Jarak. Meštanin ju je lično doneo u Muzej i ispričao da je oraviši njivu iskopao krčak u kom je bio urolovan svitak srebrne pozlaćene oplate.

- Treći šlem kada je dospeo kod nas nije bio u dobrom stanju jer je pronalazač komade pozlaćenog srebrnog lima ispravio i zalepio na karton – rekla je naša sagovornica. – Koleginica je na komadima prepoznala specifične ukrase i odmah posumnjala da se radi o šlemu. Znajući o kakvom pronalasku je reč Muzej je otkupio delove šlema, pozvao konzervatore iz Narodnog muzeja u Beogradu Milana Čolovića i Slobodana Savića koji su godinu dana deo po deo čistili i satavljali delove šlema. Neverovatno je da je oko 85 odsto šlema očuvano, pa su konzervatori uspeli da rekonstruišu njegov izgled u celini.

Tijana Stanković Pešterac objasnila je da su sva tri šlema delovi tzv. ostave. Smatra se da je vojnik, povlačeći se pred neprijateljem, šlemove zakopao kao ratni plen i planirao je da se vrati po njih, s tim što naučnici veruju da je zlatna oplata s trećeg šlema zguljena još u antičko doba. Ona ne isključuje mogućnost da se možda negde, na nekoj vojvođanskoj oranici krije neprocenjivo blago iz perioda rimske vladavine i da će se sreća još jednom osmehnuti arheolozima. Od 2009. godine šlemovi su se našli na brojnim međunarodnim izložbama, a interesovanje naučnika i posetilaca Muzeja i dalje ne jenjava što govori o njihovoj izuzetnoj vrednosti za evropsku i kulturu našeg naroda. Tijana Stanković Pešterac najavila je da će ove godine biti izdata brošura o šlemovima na sedam jezika, a u planu je izrada interaktivnog stripa.

Silvia Kovač

Foto: Muzej Vojvodine u Novom Sadu