Miloš Urošević, voditelj: Više volim da sam u ukrštenici nego na naslovnici

Stoga je informativno, zabavno i opuštajuće provesti „150 minuta” na Prvoj TV s Milošem Uroševićem koga smo rado gledali u „Galileu”, ali nas je znatno pre toga šarmirao jednim meteorološkim izveštajem u kome usred nevremena potpuno smireno govori vremensku prognozu s prepoznatljivim smislom za humor. S Milošem upravo pričamo o tome kako ostati stub mira u ovoj medijskoj oluji, kako trajati a ne posegati za jeftinim senzacijama.

Koja je to tajna šifra trajanja na televiziji, a da niste morali da ulećete na rolšuama u studio?

- Šifru trajanja su definisali „Partibrejkersi” u pesmi „Hoću da znam”: „biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj...” Kada radite ono što volite, morate stalno da napredujete, da se menjate, a da usput ne izgubite sebe i ono što vas čini. To naravno ima svoju cenu i samo je pitanje da li ste spremni da je platite?

Čini se da je zabavni program blizak vašoj prirodi, ali koliko je teško ispuniti zadatak - širiti dobro raspoloženje u vremenu jedne pandemije i rata od koga strepi svet?

- Biti zabavan je ozbiljan posao, ali ono što olakšava situaciju je činjenica da se kod nas i u regionu crni humor, ironija i sarkazam prihvataju kao sastavni deo života, pa i iz teških momenata možete izvući maksimum. Najbolji primer je tvit poruka s početka sukoba u Ukrajini: „Nemoj nekome sa Balkana da padne na pamet da nešto kaže”. Mi smo naše odradili. Zabavno je i gledati kako se menja perspektiva kada ono što vam se dešava posmatrate kroz prizmu humora i iskustva koje možete podeliti sa drugima, kako oni ne bi plaćali istu školu. Rešio sam da skratim nesreću, teskobu i tugu koliko mogu, a ostatak vremena posvetim ljudima koje volim u najboljem mogućem smislu.

Koje teme vas kao novinara najviše intrigiraju?

- Svaka tema me intrigira, ako mogu nešto da naučim. Naglabanja bez konotacije, da bismo ispunili moderne tendencije asertivnosti i adaptacije sa sagovornikom oduzimaju životnu energiju i traće vreme. Ako postavljate pitanja, za početak ona koja vas zaista interesuju, a onda i ona za koje mislite da bi nekome mogla da daju podršku u rešavanju i najmanje dileme, je dobar način da svaku temu ispratite kao intrigantnu. To sam naučio radeći „Galileo”. Sve jeste i može biti tema. Okrenite se oko sebe i postavite pitanje šta je to što vam olakšava život i prihvatili ste to kao zdravo za gotovo, a onda se zapitajte kako je nastalo?

Primetno je da ste sve aktivniji na društvenim mrežama, da li vas je na to inspirisala rubrika „Like vs dislike” u emisiji „150 minuta”?

- Like vs Dislike je rubrika izuzetno gledana i zahteva ozbiljniju razradu. Srećna okolnost je i to što imamo dobre sagovornike. Što se moje aktivnosti na društvenim mrežama tiče, ona je posledica toga što sam shvatio da sam do sada svojim razmišljanjima smarao samo ljude iz najbliže okoline, a onda sam otkrio da to mogu da uradim na mnogo višem nivou.

Zašto više volite da vidite sebe u ukrštenici nego na naslovnici, kako ste jednom prilikom izjavili? Inače, ovo će biti vaša druga naslovnica u Dnevnikovom TV magazinu.

- Više volim da vidim sebe u ukrštenici, jer je to dobar pokazatelj koliko ste dobro uradili ono čime se bavite, a i pogrešno upisani odgovori su mnogo zanimljiviji i zabavniji od pogrešno napisanih naslova na naslovnici, izvučenih iz konteksta, zbog bolje čitanosti. Što, naglasio bih, nije slučaj sa Vašim magazinom. Između ostalog fotografije u ukrštenici su posebna vrsta misterije i prepoznavanje može da se pretvori u društvenu igru.

Radili ste brojne emisije šaljivog karaktera, poput zanimljivog koncepta „Bulevar u 5 do 5” s Anđelkom Prpić, ali kako podnosite šalu na svoj račun?

- Najbolje podnosim šalu na svoj, odnosno moj račun. Znam da neću da se naljutim, a ako je sam primenjujem ne moram da vodim računa da li ću nekoga da uvredim.

Interesantno je da vam je kum Vladimir Jelić, voditelj vesti na Prvoj, da li se to kumstvo se desilo dok ste zajedno radili na RTS-u?

- Sve u vezi sa Jelićima je interesantno. Ta interesantnost je još veća od kada su kao porodica bogatiji za dva naslednika. Vladimir i ja smo se kao prijatelji prepoznali dok smo bili u RTS-u. Kumstvo je bilo, rekao bih suđeno, ali u prelaznom periodu, kada smo poslovno bili razdvojeni. Veze naših porodica su vremenom postale neraskidive.

Kada biste imali neograničen budžet, kako bi izgledala vaša autorska emisija?

Radim na toj ideji godinama. Još nisam sabrao sve troškove.  

Snežana Milanović