Miloš Petrović, glumac: Životna iskustva su na mene ostavila pečat

Ovih dana gledamo ga u novoj kriminalističkoj seriji „Klan“ koja se petkom od 20 čas premijerno emituje na kanalu Superstar TV i reprizno na Radio-televiziji Srbije vikendom u isto vreme. U toj seriji Miloš igra Kamilicu, momka s druge strane zakona, koji je, kako nam je rekao, jedna od karika u klanu koji se „rađa“ i dodao da je zahvalan na prilici da ponovo sarađuje sa rediteljem Slobodanom Skerlićem.

– Neki likovi u seriji „Klan“ imaju autobiografske veze sa pojedinim istorijskim ličnostima, a Kamilica je potpuno izmišljen. Imao sam apsolutnu slobodu u kreiranju tog lika. Kamilica je, rekao bih, silom prilika preletač iz jednog klana u drugi. On jeste žestok lik u nekim situacijama, a u nekim drugim vidimo da interes i ulog diktiraju njegovo ponašanje i odluke. On je lik iz tog krimogenog miljea, koji gleda svoj interes i čuva svoju glavu – rekao je glumac na početku intervjua za Dnevnikov TV magazin.

U ovom projektu igrali ste sa glumcima koji do sada nisu imali priliku da se pojavljuju na TV ekranima. Šta mislite, kao neko ko je možda prošao duži put do uloga, koliko neistrošena lica i mladi glumci mogu da doprinesu svežini i kreativnosti u projektima?

– Naravno da mogu. U zavisnosti od priče nekada je to i poželjno. Na taj način oslobađate priču pređašnjih uticaja i iskustava. Čini mi se da ovako čistije doživljavate sve likove koje gledate. Mislim da je svakako osveženje i da to treba biti praksa, da se teži ka tome da se ne pojavljaju isti likovi. Mi imamo dosta mladih glumaca koji su neafirmisani, a dobri. Tako da mislim da će definitivno oni biti osveženje i u ovoj našoj seriji.

Šta ste propustili da realizujete u godini koja je za nama, a šta biste poželeli sebi da ispunite u 2021. godini?

– Propustio sam da naučim jedan jezik, tako da bih poželeo da naučim ruski. To sam sebi bio zacrtao i za 2020. godinu, krenuo sam da ga učim, ali nisam stigao do tog cilja koji sam sebi postavio. Sebi želim da taj ruski doteram i da krenem da učim još jedan jezik, a verovatno će to biti španski. Zacrtao sam sebi da napišem i autobiografiju. Imam veliku želju za to. Ona će biti posle iskorišćena za jedan vid stend ap nastupa, a posle toga ko zna možda i za scenario za neki film.

Hoće li to biti scenario za komediju, dramu, krimi priču?

– Mislim da je to definitivno drama sa primesama komedije, crnog humora i svega ostalog. Ne bih još mnogo da pričam o autobiografiji, jer je to sve u početnoj fazi, ali kada bude došlo do tog momenta, kada budem imao neki materijal onda ću i moći da pričam o tome na šta to naginje (smeh). 

I u ovoj seriji igrate opasnog momka, pa šta mislite zašto vas reditelji vide u takvim ulogama?

– Ne znam. Verovatno je moj habitus takav da na prvu loptu čovek zaključi da mogu dobro da se snađem u takvim ulogama (smeh). Imam neka životna iskustva iz mlađih dana koja su verovatno ostavila neki pečat na mene pa se to prepoznaje. Ali ne bih mogao da odgovorim na to zbog čega me zovu za takve uloge. Ne bih se žalio, ali Bože zdravlja videćete me i u nekim drugim karakterima vrlo brzo – počeo je priču za Dnevnikov TV magazin glumac

Da li vas negde frustrira jer ste stavljeni u kalup opasnog momka, a imate možda još mnogo toga da ponudite?

– Ne mogu da kažem da me frustira. Definitivno razmišljam o tome da ne uđem u kalup takvih uloga. U početku nisam imao mogućnost da odbijam, već sam morao da pokažem šta sve mogu kroz to što sam dobijao. Kada me upoznaju reditelji i kolege onda i uvide da sam ja mnogo više od toga. Doći će i druge uloge i karakteri, tj. već su došli. Između ostalog u serijama „Drim tim“ i „Pevačica“, u kojima ćete me gledati, igram drugačije karaktere i ljude koji nemaju veze sa kriminalom i nisu na toj strani zakona. Nisam isfrustriran, svestan sam situacije i trenutka u mojoj karijeri i generalno u poslu.

A kakav bi bio Miloš recimo u nekoj romantičnoj ulozi? Kako biste se snašli u takvoj ulozi i da li je priželjkujete možda?

– Priželjujem sve uloge, voleo bih u svakom karakteru da se isprobam. Što je nešto dalje od nekog mog što životnog iskustva i razmišljanja to je meni izazovnije. Samim tim mi je i draže da radim jer zahteva mnogo veći kapacitet mog angažmana. Znam da ću u takvim ulogama dati još više od sebe i da će to zahtevati od mene da se maksimalno posvetim. Ljubavna, romantična ili koja god priča naravno dolazi u obzir i mislim da bih se dobro snašao.

Spomenuli ste da vas reditelji doživljvaju na osnovu, kako ste rekli vašeg habitusa. Otkrijte nam ko je zapravo Miloš ispod površine koju vidimo?

– Pa sad... to je filozofsko pitanje, ne bih mogao da vam kažem. Miloš je, kao i svaki čovek, jedna jedinka koja prolazi kroz promene. Kako teče vreme svi se negde menjamo. Mogao bih da pričam o Milošu sa 15, sa 25 i evo sad sa skoro 35 godina, ali Miloš je i sve ovo što su gledaoci mogli da vide, ali i mnogo toga što još uvek nisu. Pre svega me je odlikovala porodica iz koje potičem, a onda i društvo i okolina u kojima sam odrastao tako da sam upijao dosta toga, kao i svi. Ali, zadnjih godina sam došao u poziciju da sazrevam i da sam naučio da odbacujem, da prepoznajem zapravo šta treba da odbacim, a šta da zadržim. Miloš je jedan samokritičan emotivac, iako to moja možda spoljašnjost ne pokazuje uvek. Sve jako proživljavam i ono što se dešava meni i mojim bliskim ljudima.

Jednom prilikom izjavili ste da ste jedan od onih glumaca kojeg radi uživo interakcija sa publikom u pozorištima. Kako jedan takav glumac svih ovih meseci uspeva da dobije inspiraciju, kreativnost za svoj umetnički izraz kada znamo kakva je situacija po pitanju pozorišta tokom pandemije koronavirusa?

– Meni iskreno dosta fali pozorište. Dosta predstava mi je i otkazano. Mene taj živi kontakt sa publikom ispunjava. Inspiraciju u ovim smutnim, teškim vremenima nalazim u gledanju serija, filmova domaćih i stranih produkcija. Kontakt sa publikom mi fali i jedva čekam da se vratimo u pun angažman i da igramo predstave za publiku jer mislim da je to jako bitno i za nas i za publiku.

Vladimir Bijelić