Милош Петровић, глумац: Животна искуства су на мене оставила печат

Ових дана гледамо га у новој криминалистичкој серији „Клан“ која се петком од 20 час премијерно емитује на каналу Суперстар ТВ и репризно на Радио-телевизији Србије викендом у исто време. У тој серији Милош игра Камилицу, момка с друге стране закона, који је, како нам је рекао, једна од карика у клану који се „рађа“ и додао да је захвалан на прилици да поново сарађује са редитељем Слободаном Скерлићем.

– Неки ликови у серији „Клан“ имају аутобиографске везе са појединим историјским личностима, а Камилица је потпуно измишљен. Имао сам апсолутну слободу у креирању тог лика. Камилица је, рекао бих, силом прилика прелетач из једног клана у други. Он јесте жесток лик у неким ситуацијама, а у неким другим видимо да интерес и улог диктирају његово понашање и одлуке. Он је лик из тог кримогеног миљеа, који гледа свој интерес и чува своју главу – рекао је глумац на почетку интервјуа за Дневников ТВ магазин.

У овом пројекту играли сте са глумцима који до сада нису имали прилику да се појављују на ТВ екранима. Шта мислите, као неко ко је можда прошао дужи пут до улога, колико неистрошена лица и млади глумци могу да допринесу свежини и креативности у пројектима?

– Наравно да могу. У зависности од приче некада је то и пожељно. На тај начин ослобађате причу пређашњих утицаја и искустава. Чини ми се да овако чистије доживљавате све ликове које гледате. Мислим да је свакако освежење и да то треба бити пракса, да се тежи ка томе да се не појављају исти ликови. Ми имамо доста младих глумаца који су неафирмисани, а добри. Тако да мислим да ће дефинитивно они бити освежење и у овој нашој серији.

Шта сте пропустили да реализујете у години која је за нама, а шта бисте пожелели себи да испуните у 2021. години?

– Пропустио сам да научим један језик, тако да бих пожелео да научим руски. То сам себи био зацртао и за 2020. годину, кренуо сам да га учим, али нисам стигао до тог циља који сам себи поставио. Себи желим да тај руски дотерам и да кренем да учим још један језик, а вероватно ће то бити шпански. Зацртао сам себи да напишем и аутобиографију. Имам велику жељу за то. Она ће бити после искоришћена за један вид стенд ап наступа, а после тога ко зна можда и за сценарио за неки филм.

Хоће ли то бити сценарио за комедију, драму, крими причу?

– Мислим да је то дефинитивно драма са примесама комедије, црног хумора и свега осталог. Не бих још много да причам о аутобиографији, јер је то све у почетној фази, али када буде дошло до тог момента, када будем имао неки материјал онда ћу и моћи да причам о томе на шта то нагиње (смех). 

И у овој серији играте опасног момка, па шта мислите зашто вас редитељи виде у таквим улогама?

– Не знам. Вероватно је мој хабитус такав да на прву лопту човек закључи да могу добро да се снађем у таквим улогама (смех). Имам нека животна искуства из млађих дана која су вероватно оставила неки печат на мене па се то препознаје. Али не бих могао да одговорим на то због чега ме зову за такве улоге. Не бих се жалио, али Боже здравља видећете ме и у неким другим карактерима врло брзо – почео је причу за Дневников ТВ магазин глумац

Да ли вас негде фрустрира јер сте стављени у калуп опасног момка, а имате можда још много тога да понудите?

– Не могу да кажем да ме фрустира. Дефинитивно размишљам о томе да не уђем у калуп таквих улога. У почетку нисам имао могућност да одбијам, већ сам морао да покажем шта све могу кроз то што сам добијао. Када ме упознају редитељи и колеге онда и увиде да сам ја много више од тога. Доћи ће и друге улоге и карактери, тј. већ су дошли. Између осталог у серијама „Дрим тим“ и „Певачица“, у којима ћете ме гледати, играм другачије карактере и људе који немају везе са криминалом и нису на тој страни закона. Нисам исфрустриран, свестан сам ситуације и тренутка у мојој каријери и генерално у послу.

А какав би био Милош рецимо у некој романтичној улози? Како бисте се снашли у таквој улози и да ли је прижељкујете можда?

– Прижељујем све улоге, волео бих у сваком карактеру да се испробам. Што је нешто даље од неког мог што животног искуства и размишљања то је мени изазовније. Самим тим ми је и драже да радим јер захтева много већи капацитет мог ангажмана. Знам да ћу у таквим улогама дати још више од себе и да ће то захтевати од мене да се максимално посветим. Љубавна, романтична или која год прича наравно долази у обзир и мислим да бих се добро снашао.

Споменули сте да вас редитељи доживљвају на основу, како сте рекли вашег хабитуса. Откријте нам ко је заправо Милош испод површине коју видимо?

– Па сад... то је филозофско питање, не бих могао да вам кажем. Милош је, као и сваки човек, једна јединка која пролази кроз промене. Како тече време сви се негде мењамо. Могао бих да причам о Милошу са 15, са 25 и ево сад са скоро 35 година, али Милош је и све ово што су гледаоци могли да виде, али и много тога што још увек нису. Пре свега ме је одликовала породица из које потичем, а онда и друштво и околина у којима сам одрастао тако да сам упијао доста тога, као и сви. Али, задњих година сам дошао у позицију да сазревам и да сам научио да одбацујем, да препознајем заправо шта треба да одбацим, а шта да задржим. Милош је један самокритичан емотивац, иако то моја можда спољашњост не показује увек. Све јако проживљавам и оно што се дешава мени и мојим блиским људима.

Једном приликом изјавили сте да сте један од оних глумаца којег ради уживо интеракција са публиком у позориштима. Како један такав глумац свих ових месеци успева да добије инспирацију, креативност за свој уметнички израз када знамо каква је ситуација по питању позоришта током пандемије коронавируса?

– Мени искрено доста фали позориште. Доста представа ми је и отказано. Мене тај живи контакт са публиком испуњава. Инспирацију у овим смутним, тешким временима налазим у гледању серија, филмова домаћих и страних продукција. Контакт са публиком ми фали и једва чекам да се вратимо у пун ангажман и да играмо представе за публику јер мислим да је то јако битно и за нас и за публику.

Владимир Бијелић