Milan Popović, glumac: Gluma je istina u kojoj nema laži

Taj dvadesetosmogodišnji mladić je još kao dete znao da će biti glumac. Želju da se afirmiše kao umetnik pokazao je još kao osnovnoškolac kada je prvi put stao pred kamere i to rame uz rame sa Draganom Nikolićem i Nikolom Đuričkom u čuvenom filmu „Pljačka trećeg rajha“. Prvi ozbiljan profesionalni angažman dobio je u predstavi „Ostrvo prokletih“ koju je još u toku studija glume igrao u Vranju. 

Gledaoci kraj malih ekrana do sada su ga gledali u epizodnim ulogama u serijama „Vojna akademija 3“, „Grupa“, „Švindleri“ i „Crveni mesec“. Nakon završene prve godine studija dobio je ulogu Blagoja Kerovića u filmu „Branio sam mladu Bosnu“. Kako nam je rekao, to je za njega bilo fantastično iskustvo, a sa snimanja nosi mnogo lepih uspomena i anegdota.

Svoj talenat darivao je publici i u predstavama „Pokondirena tikva“, „Ljubavno pismo“, „Pelikan“, „Valjevska bolnica“ i mnogim drugim. Radeći na različitim projektima, kako na pozorišnoj sceni tako i u filmskoj i televizijskoj produkciji, upoznao je mnogo afirmisanih i starijih kolega, od kojih je „krao“ zanat i sa kojima se sprijateljio.

Za „krađu” uvek ima mesta, pogotovo na setovima. Ima toliko divnih starijih kolega od kojih treba „krasti” zanat i bogatiti sebe. To je jedina krađa koja nije greh. Uvek ima starijih kolega koji vole da pomognu nama mlađima. Sećam se lepih saveta od mog prvog filmskog oca Novaka Bilbije. On mi je pričao o Šekspiru i kako se stih pravilno izgovara. Na svakom novom projektu naučim neke nove stvari i srećan sam što imam priliku da učim, ističe glumac Milan Popović.    

Naš sagovornik dodaje da se u poslednje vreme snima dosta različitih serija, koje donose i više mogućnosti da mladi i neafirmisani glumci dobiju angažman. Ipak, ističe, da je hiperprodukcija mač sa dve oštrice, pa smatra da je kvalitet serija znatno opao, ali da one najbolje ipak nađu put do publike.

Budući da je ceo svet zbog koronavirusa trenutno u zastoju, Milan kaže da pošast koja nas je zadesila značajno utiče na njegov posao jer su pozorišta zatvorena, a serije i filmovi se slabo snimaju.

Nismo se predali. Kastinzi za buduće projekte rade se onlajn. Trenutno imam i onlajn probe za predstavu koja će po završetku pandemije biti premijerno prikazana u Vranju, objašnjava mladi glumac i dodaje da bi voleo da projekti na kojima će ubuduće raditi budu što različitiji, kao i uloge jer smatra da je upravo u tome čar njegovog posla.

Koliko god da je teško za mlade umetnike u ovom periodu, verujem da se i danas rađaju Šantići, Rakići, Miljkovići... ali ne dobijaju svoj prostor, jer je šund doveo do monopola koji prave vrednosti pokušava da zbaci. Izgubili smo dečiji obrazovni program, a za uzvrat smo dobili promociju niskih slasti i strasti. Mnogi opravdavaju da se rijaliti programi prave zato što to ljudi gledaju. Kada je čovek gladan i date mu ono što se ne jede on će biti primoran da jede da bi preživeo. Ako mu ponudite hleb on će pre uzeti hleb i ješće ga sa osmehom. E tako je i sa rijaliti programom. Sve je prolazno pa tako i ovo, zaključuje Milan Popović.

Naglašava nam da je za njega gluma plemenito zanimanje. Profesija ga, kako kaže, uči da ume da shvati druge i kako da koriguje sebe kao čoveka.

Gluma je istina u kojoj nema laži, a ako se pokuša slagati vidi se odmah. Osećam se lepo kada vidim ljude kako odlaze iz teatra, nekada nasmejani, nekada tužni, zamišljeni nekim pitanjima koja sebi do tad nisu postavljali, priča Milan Popović, koji je 2016. godine na festivalu „Dani malih stvari“ u Trebinju 2016. godine dobio nagradu za najbolju predstavu pod nazivom „Play Strindberg“.

Milan je rođen u Subotici, a odrastao u selu Novi Žednik, u kojem je oduvek važio za talentovanog mladića. Njime se u tom selu svi diče, a u tamošnjoj osnovnoj školi oduvek je bio u prvim redovima kad god su se spremale priredbe i svečani programi.

O tome koliko je glumac Milan Popović svestran i talentovan govori i podatak da u slobodno vreme piše pesme za decu. Tokom vanrednog stanja se priključio akciji kroz koju su glumci čitali priče i pesme za decu, te je jednu od svojih pesama i sam recitovao i objavio na društvenim mrežama.

Nedavno je započeo i svoj prvi režiserski angažman pa tako trenutno o svom trošku snima dokumentarni film o rodnom selu, koji će se zvati „Pustara“.

Uvek sam imao podršku svoje okoline, od učiteljice Slavice u osnovnoj školi, komšija, prijatelja, kao i nesebičnu podršku moje porodice. Često se roditelji upliću u živote svoje dece, terajući ih da završavaju neke fakultete koji tu decu uopšte neinteresuju, lečeći neke svoje komplekse. Deci treba dati slobodu i pustiti ih da sami odaberu zanimanje, jer zaista nema veće sreće nego raditi posao koji volite, objašnjava Popović.

Oduvek je voleo životinje, pa su tako u njegovom dvorištu česti gosti bile zmije, škorpije, sove, orlovi, papagaji, kornjače i drugi obični i neobični ljubimci. Ta ljubav prema biljkama i žiotinjama ga je i odvela u srednju Poljoprivrednu školu, ali je Milan ipak sve svoje ljubavi objedinio kroz glumu. Iako prijemni ispit za studije glume nije položio iz prve, godinu dana je čitao drame i odlazio intenzivno u pozorište. Uz nesebičnu pomoć i savete glumice Minje Peković iz Narodnog pozorišta u Subotici uspeo je da upiše Akademiju u klasi profesora Jovice Pavića, u kojoj je i diplomirao 2016. godine.

Vladimir Bijelić