Kako se zaštititi od udara groma?

Od udara groma umire više ljudi nego što ih ubija tornado ili neke druge elementarne nepogode, uključujući zemljotrese, poplave i vulkane. Udar groma zapravo je masivni jednosmerni strujni udar ogromne energije. Visina napona može iznositi nekoliko stotina miliona volti, jačine i do 200.000 ampera. Bez obzira na tako veliku energiju, udar groma je manje smrtonosan od udara "tehničke struje" visokog napona, a nastala oštećenja pokazuju značajne razlike.

Lekar dr Adem Zalihić za Kliks pojašnjava da je vreme kontakta groma sa telom trenutno i ekstremno kratko (1-100 milisekunde), dok je pri udaru tehničkom strujom kontakt često produžen zbog tetaničke kontrakcije muskulature, što je jedan od osnovnih uzroka teških oštećenja tkiva i organa u unutrašnjosti tela. U najvećem broju slučajeva energija groma prolazi samo površinom tela.

"Broj nastradalih je naročito velik na otvorenom prostoru jer sve više ljudi pokušava pronaći spas od svakodnevnih obaveza i gužve u raznim odmaralištima u prirodi.

Osobe koje se za vreme oluje nalaze na otvorenim prostorima, naročito ako nose metalne predmete, mogu doživeti direktan udar groma i tada više od 60 posto ljudi odmah izgubi život. Međutim, najčešće se strada sklanjanjem ispod drveća ili nekog drugog objekta. Takav indirektni udar groma nastaje kada struja prolazi npr. kroz drvo, koje ima veći otpor nego vazduh između drveta i žrtve. Struja tada pronalazi put manjeg otpora i preko žrtve prolazi u zemlju. Opasan je i udar munje u zemlju; ako čovek stoji u neposrednoj blizini, razlika potencijala između razdvojenih stopala može biti dovoljno velika da struja preko nogu ulazi u zemlju. (u elektrotehnici poznat je pojam 'napon koraka'). Na takav način mogu stradati čitave grupe ljudi, često na sportskim igralištima, javnim manifestacijama, zatim stada životinja itd. Broj unesrećenih u zatvorenim prostorima je zbog postojanja gromobranske zaštite manji", pojasnio je sagovornik Kliksa.

Osobe koje su preživele udar groma pokazuju uglavnom prolazne, neurološke, kardiovaskularne i druge poremećaje (gubitak svesti, amnezija, tahikardija, bol u grudnom košu, vrtoglavica, itd.).

"Na žrtvi udara groma često je cepanje odeće i obuće, ili opekotine gde se znoj ili kapljice kiše naglo pretvaraju u paru, ili opekotine ispod ugrejanih ili istopljenih metalnih predmeta koji su se našli na putu prolaza struje (metalna dugmad, narukvice itd.) To se može protumačiti fenomenom prolaska munje samo površinom tela. To jeste razlog što čak 70 do 80 posto osoba koje udari grom prežive nesreću", rekao je.

Dodaje kako prilikom udara groma mogu nastati i blast povrede (povrede koje nastaju zbog prenosa visokog pritiska iz centra eksplozije vazduhom, vodom ili čvrstom materijom).

Munja može u deliću sekundi ugrejati vazduh do 8.000 stepeni celzijusa i tada nastaje eksplozivno širenje jonizovanog i ugrejanog vazduha, da bi ubrzo naglo hlađenje izazvalo sekundarni efekat implozije, sa svim posledicama vazdušne eksplozije na organizam. Na koži se mogu vieti opekotine različitog oblika. Opekotina koja liči na paprat položenu na kožu upućuje na udar groma, ali se mogu videti i linearni i punktiformni (tačkasti) oblici zbog isparavanja kapljica. Ponekad se opekotine mogu uočiti tek nakon više sati od trenutka nastanka. U najtežim slučajevima dolazi do karbonizacije pojedinih delova tela, uglavnom ekstremiteta. Osobe kod kojih postoji spontani rad srca i disanja, naročito one koje su pokretne, uglavnom prežive udar groma.

Zaštitne mere

Kada se osoba nalazi izvan prostora koji imaju tehnički dobro izvedenu gromobransku instalaciju, teško je preporučiti i propisati pouzdane mere zaštite od udara groma. Opšta je preporuka, zauzeti bilo kakav zaklon, a za ovu aktivnost ostaje između 5 i 10 minuta nakon što se prvi put čuje slaba grmljavina. Najbolji zaklon u takvoj situaciji predstavljaju automobil, železnički vagon ili napuštena kuća. U mnogo slučajeva nemamo mogućnost potražiti sigurnost u zatvorenom prostoru. Tada se preporučuje pojedincu da "smanji" svoju visinu, tj. da čučne i skupi se, kako ne bi postao mesto udara groma. Takođe je dobro pronaći zaklon u nekom jarku. Odlazak pod stablo je diskutabilan, posebno pod ono koje je osamljeno. Posredno čovek može stradati od groma ako se nalazi u blizini objekata koji imaju loše izvedenu ili uopšte nemaju gromobransku instalaciju. Ako se nalazi unutar objekta koji uopšte nema gromobransku instalaciju trebao bi stati u sredinu prostorije, podalje od zidova.

Postupci pružanja pomoći:

Kardiopulmonalna reanimacija

Masivni udar struje istovremeno i potpuno depolarizira čitav miokard te se primarno javlja zastoj srčanog rada). Fibrilacija ventrikula (trperenje srčanih komora) javlja se uglavnom sekundarno zbog hipoksije izazvane primarno respiratornim arestom.

Reanimacioni postupak se sastoji od masaže srca i veštačkog disanja. Pravovremena primena mera reanimacije omogućava spasavanje u najvećem broju slučajeva respiratornog i kardijalnog aresta, tj. zastoja disanja i rada srca.

Kod zbrinjavanja termičkih i mehaničkih povreda treba obratiti pažnju na povrede glave i drugih delova tela, koje mogu nastati direktnim delovanjem udara groma, ili sekundarno zbog odbačaja i delovanja vazdušnog udara.

Simptomatska terapija

-Potreban je monitoring vitalnih funkcija (rad srca i disanja).

- Terapija poremećaja srčanog ritma

- Konvulzije (grčevi, trzanje) se leče standardnim antikonvulzivima.