Jedinstvena kupaža muzičkih stilova benda Hercenšlus

Od tog momenta Hercenšlus je nastupao na različitim mestima i povodima, početkom ove godine snimio spot za pesmu „Pinkle“, a sada to radi za kompozicije „Čaj sa medom“ koja je naslovna numera albuma, i „Bermet gos’n Kiš“. Sve to, po mišljenju frontmena Bobana Dževerdanovića, dovoljan je razlog da se Hercenšlus otisne u promovisanje muzike koju neguje, a koja je, kako kaže, nešto poput kupaže vina, mešavina različitih ukusa, stilova i zvuka.

Kao što je široka paleta karlovačkih vina i kao što brend među njima, bermet, u sebi sadrži 26 travki, takva je i naša muzika, mešavina isto toliko, ako ne i više muzičkih uticaja, kaže Boban Dževerdanović i dodaje da su oni zapravo napravili kupažu muzike koja im je bliska.

Ona je protkana džipsi džezom, svingom, popom, tamburaškim melosom ..., a kroz tekstove se naziru i provlače  Vojvodina i Karlovci, kaže Dževerdanović.

Uticaj podneblja osim kroz zvuk, ogleda se i u nazivu benda. Hercenšlus je, kako kaže Dževerdanović, stara vojvođanska reč, potekla iz  nemačkog jezika, koja na srpskom znači pre svega infarkt, ali i slomljeno srce zbog ljubavnih jada. Prema njegovim rečima, Hercenšlus nagoveštava i o kakvoj muzici je reč.                                                                       Naša muzika na neki način pogađa direktno u srce, kaže Dževerdanović.

Prema njegovim rečima, osim  što pogađa srce u pozitivnom smislu, ona i pokreće telo.

To je praktično udarac koji čovek doživi kada se zaljubi i kao što ljubav na prvi pogled deluje na čoveka. Smatrali smo da je to najbolji izraz koji dočarava i podneblje iz kog dolazimo i vrstu muzike koju sviramo, objašnjava Dževerdanović.

Naš sagovornik kaže da je Hercenšlus i zvuk koji ga karakteriše u biti proizvod tamburaške muzike.  

Tokom moje muzičke karijere od nepune četiri decenije, uglavnom sam radio s autorskim pesmama i bendovima, priča on i dodaje da je prekretnica ili glavni podstrekač za ovaj stil tamburaška muzika koju je imao priliku da svira s jednim od najboljih tamburaških bendova  - Ad Libitumom.

Kroz autorski rad s njima shvatio sam da ta vrsta muzike može da se pretoči u nešto što ne mora da bude samo tamburaški zvuk,  da dobije novu notu. Pisao sam i radio za festivale tamburaške muzike,  dosta nagrada dobio na tim festivalima i s pravom mogu reći da je rezultat te tamburaške muzike ovo što sada radim.  Od nastanka 2015. kroz bend su prošla tri ženska vokala i svaki od njih, kaže Dževerdanović, dao je posebnu notu muzici koju stvara, i svaki je naišao na dobar ođek.

Muzičku osnovu Hercenšlusa čine gitara, bas gitara, glavni i prateći vokal, zaslađeni, kako kaže, violinom.       

Često nam se na nastupima pridruže prijatelji koji vole sa nama da sviraju, pa tako zvuk obogatimo trubom, saksofonom, klarinetom, klavijaturama ili harmonikom, napominje Dževerdanović. 

U suštini, dodaje, nikad ne znamo s kojom postavom ćemo izaći na scenu. Jelena Risović iz Beograda je glavni vokal, a Teodora Bojana prateći. Basista je Žarko Žare Karanović, Predrag Janičić svira bubnjeve, Vivijen Kurtović violinu, a naš sagovornik gitaru.

Pridružuju nam se često trubač Stefan Staničić, saksofonista i klarinetista Milan Jančurić Deran, pijanista Srba Mladenović i Branislv Ivković sa harmonikom, kaže Dževerdanović.     

Ovih dana u jednom tipično karlovačkom ambijentu, kući u kojoj obitavaju vina - Vinariji Kiš, članovi benda snimali su spot za  kompoziciju neobičnog naziva „Bermet gos’n Kiš„ , za koju frontmen grupe kaže da mu je među najomiljenijima. Za Kišov bermet, koji se našao u njegovoj pesmi, kaže da ne misli da je bolji ili lošiji od drugih, ali se ipak izdvaja po nečemu zbog čega mu je draži od ostalih. Osećaj koji bermet izaziva kod onih koji ga piju, stopio je u jednu ljubavnu pesmu, praveći paralelu između zažarenih obraza kada se popije to dezertno vino i kada tu reakciju na licu proizvede ljubav.         

Polazeći od naslovne numere „Čaj sa medom“ Hercenšlus se 22. septembra upstio u mini turneju. Ideja je da od grada do grada, na mestima koja odražavaju duh te sredine, kao što je to bio slučaj  22. septembra sa kafe-restoranom Atina u Novom Sadu, publici predstave svoju muziku, kupažu stilova s ovog, vojvođanskog podneblja.

Z. Milosavljević