IGNJAT KOTLAJA (IGNJAT SE ZOVEM), TVITERAŠ   Ljudi veruju u sve što pročitaju

Ignjat Kotlaja iliti Ignjat se zovem, svoju karijeru je započeo na Tviteru, na kom je već više od deset godina. Pokupio je simpatije blizu 80.000 Tviteraša, prvenstveno tvitujući i iznoseći svoje iskreno mišljenje o aktuelnim dešavanjima najčešće kroz duhovitost ali i sarkazam. Iako je njegov primarni posao pejzažni arhitekta, ovaj put nam priča o njegovim omiljenim društvenim mrežama, o tome da li ga vređaju negativni komentari i kako se nosi s njima, ali zbog kratkih snimaka kojima se pretežno obraća svojim pratiocima pitali smo ga i da li planira da otvori kanal na jednoj od najpopularnijih društvenih mreža današnjice- Jutjubu.

Kojoj društvenoj mreži dajete prednost i zašto?

– Kod mene su prisutni dupli standardi. Najviše volim Tviter od svih društvenih mreža, naravno. To je moja prva ljubav, tu sam više od deset godina sa kraćom pauzom, ali, nažalost, to je mreža koja se nikad u potpunosti nije razvila na ovim prostorima, a i onda kada je bila najviše u upotrebi i najpopularnija, korištena je na pogrešne načine. Danas se više koristi Instagram. Ja ga iskreno najviše koristim zbog samog intenziteta upotrebe, mnogo ljudi je tamo, ali prvo mesto definitivno dele kod mene Tviter i Instagram. Fejsbuk sam ranije koristio zbog igrica, tamo ne objavljujem ništa. Jutjub koristim samo pasivno. Ostale društvene mreže pomalo istražujem, ali to je sve.

Ne libite se da iznesete mišljenje javno, imate puno ljudi koji vas prate i slažu se sa vama ali šta je sa neistomišljenicima? Da li ste ikada imali neka neprijatna iskustva?

– Nikada, stvarno. Nemam nekakve radikalne stavove, niti iznosim ko zna kakve ideje, niti imam surova kritička mišljenja, ali na neki način često analiziram dosta sarkastično neke društvene fenomene i pojave na koje ne mogu da ostanem imun i koje mi bodu oči i mozak. Prosto, uvek će se naći neko ko će u tvojim rečima i stavovima projektovati svoje reči i stavove i često će neko sa lažnog profila da ti pošalje poruku ili ostavi kojekakav komentar. Često me optužuju da sam politički nekorektan, optužuju me za nacionalizam, šovinizam, seksizam. Pre svega nikad neću ulaziti ni u kakve onlajn rasprave ili svađe. Ljudi na društvenim mrežama su kao seoski psi čuvari sa dve različite strane sokaka koji kroz zatvorene kapije laju jedni na druge, a kad se kapije otvore, svako gleda svoja posla i pravi se da se ništa nije desilo, tako da nije to ništa ozbiljno.

Vaše objave dosežu do velikog broja ljudi. Smatrate li sebe „influenserom“?

– Ne. Kod nas je taj pojam dosta čudan i ljudi ga ne razumeju pre svega. Subjektivno se gleda na to, neko sebe smatra influenserom dok god doseže do jedne osobe i uspe da joj plasira, odnosno proda neku ideju. Lično ne smatram da sam influenser i mislim da nikad neću biti, iako imam eto stotine hiljada pratilaca na svim mrežama ali verujte mi, to je kod nas sve samo prividno. Mora da se zna jedna vrlo bitna stvar, a to je da broj pratilaca nije jednak broju glava do kojih možete da doprete. Ljudska svest je dosta ograničena kao i ljudski faktor kod svih tih profila i naloga. Sve to uzmite sa rezervom.

Uprkos velikom broju pratilaca nikada do sada niste reklamirali proizvode i usluge. Šta mislite o osobama koje koriste društvne mreže u svrhe zarade?

– U stvari jesam i to mnogo puta i još ću, ali drago mi je što se to tako ne primeti jer mi je cilj da to bude dosta diskretno. Naime prva kampanja u kojoj sam učestvovao bila je na Tviteru još u proleće 2012, ali imam stav da je previše licemerno da ja sada pokušavam zbog novca da plasiram nekome neke ideje u koje ni sam ne verujem. Besmisleno je. Uvek sam bio tu da podržim ono što sam koristim i što i sam podržavam zato i odbijam 95 odsto svega što mi se ponudi. Prilično je licemerno i zloupotreba je svesti i poverenja pratilaca. Niti kritikujem, niti podržavam.

S obzirom na vreme u kojem živimo i brz protok informacija kako vi odlučujete koje ćete sadržaje da pratite na Internetu?

 – Kod mene je to vrlo jednostavno: surova selekcija, još surovija eliminacija i na kraju cenzura. Živimo u vremenu kada je mnogo svega. Sve je mnogo dostupno, a opet se gubimo u haosu svega toga. Mnogo je dezinformacija koje su vrlo jednostavno sredstvo manipulacije i vrlo je teško uspeti razdvojiti ono korisno od nekorisnog, tačno od netačnog, to je težak „posao“. Ljudi veruju u sve što pročitaju. Nikad više korisnika i društvenih mreža nije bilo, a opet ogromna je neinformisanost i medijska nepismenost kod ljudi koji će „progutati“ svaku priču. Borim se sa tim koliko mogu i za sad mi dobro ide.

Šta mislite zašto ljudi danas u tolikom broju traže humor na društvenim mrežama?

– Ljudi traže humor na društvenim mrežama, to je tačno, ali traže i pažnju, prijateljstvo, razumevanje, ljubav, te da ih neko sasluša, čuje, da ih neko podrži. Ukratko rečeno, ljudi traže sve ono što u svom okruženju i u svojoj glavi nemaju. Zašto onda ne bi tražili i humor? Razlog više za to - na društveni mrežama je sve u kratkoj formi, sve je egzaktno i sve je na dlanu. Zašto bi se neko družio? Ko se još danas druži? Tako ljudi razmišljaju. Jednostano uzmeš telefon dok sediš u kolima, dok čekaš u redu u banci, dok ležiš u krevetu. Pregledaš, nasmeješ se u sebi, naravno, jer ko se još danas smeje naglas i da se vidi? To niko ne radi. Ljudima to odgovara. Neka ga traže, ima ga i dobrog i lošeg i crnog i svakakvog humora. Nažalost, premalo je dobrih ideja, malo toga je unikatno. Reciklira se sve što je već viđeno, urađeno. Ali može nešto da se pronađe.

Jana Vukojević

Nikada neću pokrenuti Jutjub kanal

Skoro ste izjavili da ste previše „lenji“ da kucate i da više volite da snimate video klipove. Da li to znači da postoji mogućnost da pokrenete Jutjub kanal?

-– Jeste, to sam rekao i to je tačno. Nisam previše „lenj“ da kucam već nemam vremena. Verovatno jedan od razloga zašto nikad neću izdati knjigu. Pravo da vam kažem, kad vidim ko sve izdaje, bolje je što je tako. Video klipove volim da snimam iz prostog razloga što ne moram ništa da sređujem, ništa da radim oko toga. Poznajem ljude koji snimaju za Jutjub, to je kao da rade dva fultajm posla. Meni je jedan previše. Suviše sam star za te stvari. To je mnogo vremena, posla, truda, odricanja, a konkurencija je ogromna. Da se ne lažemo, nikad neću pokrenuti Jutjub kanal. Možda budem učestvovao u nečijim tuđim projektima, to je u pregovorima, ali i to držim na distanci već godinama.