Glumac Miloš Biković o ruskom filmu "Izazov": Sutra bih se otisnuo u kosmos

Iako, za razliku od glavne glumice i reditelja, Biković nije snimao 400 kilometara iznad površine zemlje, naš glumac je ipak imao nesvakidašnje iskustvo na samom setu. Naime, osim što je prolazio obuke za astronaute, imao je priliku da bez dublera snima scene u avionu koji se sa 9.000 metara naglo spuštao na 6.000 i tako za 23 sekunde bestežinskog stanja dočara proces kretanja u prostoru bez gravitacije. Čak i u takvoj nesvakidašnjoj situaciji glumac, kako nam je otkrio Miloš Biković, mora da razmišlja i da bude fokusiran na zadatak.

– U tom trenutku to nisam doživljavao kao nešto komplikovano, tek kasnije, kada sam analizirao šta smo uradili, shvatio sam koliko je nekih procesa trebalo da se sažme, ali, to nije ni delić onoga što su uradili glavna glumica Julija Peresiljd i reditelj koji su stvarno otišli gore u svemir. Reditelj je sam obavljao zadatak cele filmske ekipe. Upravljao je i kamerom, rasvetom, snimao zvuk, prebacivao materijal, razmišljao o montaži, uz rad sa glumcima i samoj režiji. Julija je bila zadužena za kostim, asistirala reditelju i šminkala se, a svaki zadatak je tamo drugačiji. Ne možete da operete kosu gore, a treba da izgledate uljudno, a oni su bili gore 12 dana bez gravitacije – priča u intervjuu za Dnevnikov TV magazin glumac Miloš Biković i dodaje da je osim psihološke pripreme za jedan takav zadatak morao da pronikne u lik torakalnog hirurga što je, takođe, zahtevalo ozbiljnu pripremu uz konsultanta kako bi razumeo ceo proces tokom izvođenja zahvata.

Šta je zapravo snimljeno u svemiru?

– Sve što se dešava u Međunarodnoj svemirskoj stanici snimljeno je u svemiru. Snimali su i proces ukrcavanja na letelicu i samo poletanje, to je realno, kao i sve ono što se dešava u raketi. Kada su stigli gore nije im radio sistem za spajanje sa stanicom i morali su ručno da se parkiraju. To malo redefiniše naše razumevanje izraza „stresno parkiranje” (smeh).

Ovaj film predstavlja istorijski trenutak za čoveka, a još veći za kinematografiju. Kakve su emocije jedinog čoveka iz Srbije koji je imao čast da u njemu učestvuje, budući da sada ceo svet bruji o ovom ostvarenju?

– Malo sam gladan (smeh). Šalim se, osećam se lepo. Ovo je stvarno jedan centralni trenutak u filmskoj industriji u ovom periodu, veku, istoriji uopšte. Možda će sledeći da se snima za pet, 10, 20 godina, kada Amerikanci reše da odu korak dalje. Možda će sledeći da se snima na Mesecu, ali svakako je ovo bio pionirski poduhvat i meni je čast što sam imao priliku da poznajem ljude koji su u njemu učestvovali, a onda i što su me zvali da budem deo ovog ostvarenja.

Film je dobro dočekan u Srbiji. Kakvi su rediteljevi utisci?

– Mislim da je zadovoljan i da je, kada je bio na premijeri u Beogradu, video da se ljudima zaista dopao film. Znate, vi u teoriji možete da snimite film u kosmosu, ali kada dobijete toliku pažnju pre nego što je uopšte izašao i pre nego što je snimljen i kada napravite ostvarenje koje po kvalitetu odgovara tolikoj pažnji onda to podrazumeva rad pod velikim pritiskom. Naravno da su svi generali posle bitke, ali, ovakav projekat raditi pod tolikim pritiskom ogroman je uspeh. Reditelj je stvarno jedan titan, ima neverovatno jake nerve i veliko znanje i stvarno mu se divim, baš kao i Juliji koja je imala zadatak da u svemiru bude glumica. Stvarno svaka im čast, univerzalni su talenti.

Upravo je zanimljivo to što je reditelj odabrao da baš žena ode u kosmos, pored svih muškaraca koji su učestvovali u pripremi. Da li je žena, kao što se izgovara u jednom delu filma, zaista kosmos?

– Jeste, to je urađeno namerno i ja to podržavam. U filmu se izgovara to da tamo gde je žena tamo je i gravitacija. Ima nečeg lepog i herojskog u tome. Sviđa mi se što je tako, mada mi je malo žao što nisam ja išao u kosmos, ali dobro (smeh).

Da vam neko pruži priliku da se vi privatno otisnete u svemir, da li biste prihvatili?

– Da, sutra bih krenuo!

Da li je glavni kvalitet filma to što nismo dobili još jednu akcionu dramu, triler o herojskom podvigu uz neverovatan efekat te svemirske scenografije, već pravu ljudsku priču i borbu za goli život?

– Lepota ove priče jeste u tome što to nije neka nerealna superherojska priča o spasavanju sveta, već o spasavanju jednog čoveka. Tu se ogleda jedan ruski motiv, nešto nama poznato iz njihovih dela, kulture, vrednosti. To je taj motiv da je svaki čovek bitan. I to je poruka ovog filma, pogotovo danas kada se ljudski život ne ceni mnogo. Ovaj film šalje poruku ljubavi i to je važno. I to što ima toplinu, ne oslanja se samo na efekte i činjenicu da je snimljen u kosmosu nego je to ipak drama i topla ljudska priča.

U filmu se vaš lik pita kakva je to potreba čoveka da ode u kosmos, a ne može uz još jednu osobu u 40 kvadrata da pronađe zajednički jezik. Da li je zaista potrebno, kao što film o tome i govori, da čovek ode u svemir da bi pronašao odgovore i neku vrstu smirenja?

– Mogu mišljenja ljudi da budu suprotna, a da se ne isključuju, to i jeste bogatstvo sveta - da imate drugačija mišljenja koja jedno drugo nadopunjuju. Slažem se sa tom tvrdnjom jer u ljudskoj je prirodi da traži sebe. Nekad je potrebno otići u visinu da biste dosegli dubinu. To se često dešava ili da odete u svet da biste našli sebe kod kuće.

Film i serija „Južni vetar” izašli su iz okvira granica. U poslednji deo doveli ste holivudske zvezde, a šuška se da će u narednom gošća biti i Pamela Anderson. Da li je sada put ka tom tržištu bar malo lakši za jednu srpsku produkciju?

– Prvi put sam iz medija čuo to da će Pamela Anderson da igra i baš bih se iznenadio da je vidim na setu (smeh), ali nije nemoguće, kao što smo i pokazali, da holivudski glumci igraju našim serijama. Pitanje je samo da li će to biti potrebno za nastavak jer „Južni vetar” funkcioniše zahvaljujući kvalitetu i samoj priči, a ne tome što ima određene glumce. Svi oni napravili su dobre i drugačije uloge. Svakako, srpski film se nalazi u teškoj poziciji, iako je ona bolja nego što je to bilo ranije. U teškoj smo poziciji jer kao mala zemlja imamo premalo tržište i ne možemo da napravimo biznis od filma, ne možemo da investiramo novac, a da nam se on vrati. Dok smo u Jugoslaviji koristili benefite toga što imamo isti jezik i kulturno područje sa zemljama u susedstvu to smo i mogli da radimo, a, sada to, nažalost, nije moguće i onda smo na teretu države. 

Gde vi pronalazite svoj mir?

– U liftu (smeh). Tu nema dometa, tih 30 sekundi je samo moje (smeh).

Može li u periodu kulture otkazivanja, ruska kultura da opstane bez zapadnog tržišta?

– Evo, vidite i ovim filmom da može. Ne samo da može nego ona postavlja nove standarde i pomera granice. Nezgodno je kad sebi ukidate Čehova. On ništa ne gubi, niti gube ljudi koji ga čitaju ili koji slušaju Čajkovskog, Šostakoviča ili nekog drugog. Vi sebi ukidate kulturu, što je potpuno pogrešno!

Kažu da najviše rastemo onda kada savladamo neki izazov. Šta je za vas još uvek izazov?

– Bio je izazov da posle predstave u Beogradu večeras stignem na premijeru filma u Novom Sadu i poklonim se publici (smeh). Meni bi jedan mali helikopter dobro došao ili svemirska letelica (smeh). Želja mi je da ispoštujem sve ljude, jer mislim da i publika ulazi u istoriju gledanjem ovog filma. Srpska publika ima ekskluzivnu priliku da ga zajedno sa ruskom gleda prva. Do nekih ljudi će film da stigne tek za šest meseci.

Vladimir Bijelić