Dr Aleksandra Čavić o ekologiji: Vratimo drveće na ulice!

Ipak, još je mnogo nepoznanica od toga koji su zaista ekološki proizvodi do toga kako da se i sami ponašamo i odnosimo prema životnoj sredini, a da je ne ugrožavamo... A upravo je jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na bezbednu, čistu, zdravu i održivu životnu sredinu, što piše i u našem Ustavu.

Upravo zato razgovaramo sa docentom dr Aleksandrom Čavić, predavačem fakulteta FIMEK na odseku ekologija. Zanimalo nas je koji su to kriterijumi koje neki proizvod mora da zadovolji da bi ga nazvali ekološkim.

– Da bi proizvod dobio eko-znak on mora da ispuni ekološke uslove koje je zakonodavac propisao. Konkretno, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, je napisalo pravilnik o minimalnim uslovima kojih bi trebalo da se pridržavamo. To znači da proizvodnjom tog proizvoda mora da se minimalizuje količina otpada, da on ne deluje štetno na površinske vode i ne utiče na kvalitet voda, da nema štetan uticaj na kvalitet vazduha, da se smanjuje potrošnja energije, da se smanjuje emisija buke i vibracija, da se ovako dobijeni proizvodi mogu ponovo upotrebiti ili reciklirati… Eko-znak se dobija na period od tri godine, a posle ponovo ide na proveru. Ovaj pravilnik ne važi za hranu, piće, farmaceutske proizvode i pomoćna medicinska sredstva, jer je ta oblast uređena propisima Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja – objasnila je dr Aleksandra Čavić.

U našim domaćinstvima se susrećemo sa različitim vrstama otpada: organski otpad, pet ambalaža, papir... Negde postoje kontejneri za njihovo sortiranje, ali ih najčešće nema i sve se baca na isto mesto.

– Prema statistikama i broju divljih deponija ne bih rekla da je naša svest naročito razvijena. Ipak, nije sve tako crno, sve više se poklanja pažnja reciklaži i razvrstavanju otpada. Ponovo su se u Novom Sadu pojavili kontejneri za odlaganje stakla, što je dobro, jer je staklo fantastičan materijal koji može da se bezbroj puta reciklira. Međutim, samo sortiranje i recikliranje otpada je tema koja kod nas tek treba da dođe na red. Građani dodatno moraju da se animiraju kako bi što više učestvovali u sakupljanju i ekološkom odlaganju otpada. To nije samo naš problem, to je problem na planetarnom nivou – kako edukovati ljude da se ponašaju ekološki. Mora da se shvati da je naša Zemlja – naša kuća i koja i posle nas treba da ostane za našu decu i unuke. Zato brinite o svojoj sredini, jer ona nas čini – uputila nas je dr Čavić.

Mnogi građani bi hteli da se ponašaju ekološki, ali nisu edukovani kako to da čine. Pitamo se šta je ono što mi možemo da uradimo sa ostalim vrstama otpada na primer s lekovima kojima je izašao rok trajanja...

– Skrenula bih pažnju da lekovi spadaju u opasan otpad i u našem Zakonu o upravljanju otpadom je definisano kako se postupa s ovim otpadom – tu se pre svega misli na zdravstvene ustanove, ali i kako sa ovim otpadom postupaju građani. Obzirom da smo mi poznati kolekcionari lekova, verujem da se mnogi pitaju šta raditi kada im rok istekne. Svaka apotekarska ustanova bi trebalo da ima crveni kontejner gde se bezbedno mogu odložiti ovakvi lekovi. Međutim, većina naših državnih apoteka su privatizovane, pa bi trebalo pitati u kojoj se apoteci može odložiti ovakva vrsta otpada. Farmaceutski otpad se ne sme nipošto bacati u đubre sa ostalim komunalnim otpadom – istakla je dr Čavić.

Trenutno je trend u svetu, naročito u Brazilu i predelima gde je šumsko blago, seča šuma ili izazivanje šumskih požara da bi se zemljište upotrebilo za poljoprivredu ili industriju. To je planetarni problem, ali mi u Vojvodini imamo drugi problem – nedostatak šuma. Prema podacima Vojvodina ima najniži stepen pošumljenosti u Srbiji i u Evropi. Ona je područje koje ima ispod sedam posto šuma, čak neke opštine imaju ispod jednog procenta šuma. Prostornim planom AP Vojvodine predviđeno je da se šumovitost uveća više nego duplo...

Znamo da drveće sprečava eroziju tla, daje zaštitu od vetra, buke, povoljno utiče na kruženje vode u prirodi, stanište su za mnoge biljke i životinje… Ipak pitanje je kakvo drveće saditi i da li su  bolji zasadi s različitim vrstama drveća ili ne. Zanimalo nas je kako će to uticati na biodiverzitet.

– Drvo je sinonim za život. Moramo vratiti drveće na naše ulice i na naša polja. Naša zemlja nije bogata šumama – mi po pošumljenosti imamo samo 30 procenata svetskog proseka. Naročito šumama nije bogata Vojvodina koja je poljoprivredna regija. Po mom mišljenju trebalo bi saditi autohtone vrste koje su navikle i na tlo i na ovdašnju klimu. Trebalo bi saditi i onu vrstu drveća koja ne crpi mnogo vode iz tla, jer svedoci smo da kiša ima sve manje... Napomenula bih da je voda isto važan resurs o kojem i te kako treba voditi računa. Povratkom drveća na naše ulice i na naša polja vratiće se i bogatstvo živog sveta – poručila je dr Čavić.

Kaže se da je energija dobijena iz modernih vetrenjača – zelena, ali malo se govori o tome koliko one utiču na okolinu dok rade (buka, uticaj na insekte i ptice) i šta se dešava kada te vetrenjače odsluže svoje, a vek im je 10-15 godina – da li se mogu reciklirati? Koliko ta demontaža i reciklaža košta? Slično je i sa električnim automobilima... Pitamo se da li je skuplja dara ili mera.

– Sve je to još uvek na klackalici. Verovatno je bolje ono što dobijamo. Ornitolozi su veoma aktivni ukazujući na uginuće velikog broja ptica koje je izazvano vetroparkovima. Elise ovih vetrenjača mogu da se obrću brzinom i preko 250 km na čas stvarajući velike kovitlace u vazduhu što je dosta rizično za ptice koje nadleću tu teritoriju... Slično je i sa električnim automobilima koji jesu budućnost, ali je pitanje kako će se dobijati energija za te automobile. Naime, ideja koja je dovela do električnih automobila je smanjenje upotrebe fosilnih goriva, a paradoks je da se za elektro-automobile energija, uglavnom, dobija iz fosilnih goriva! Pitanje koje tek treba da dođe na red je šta će biti s baterijama tih automobila, kako će se one odlagati, reciklirati i kako će sve uticati na životnu sredinu – ukazala je dr Aleksandra Čavić.

Marina Jablanov Stojanović