Др Александра Чавић о екологији: Вратимо дрвеће на улице!

Ипак, још је много непознаница од тога који су заиста еколошки производи до тога како да се и сами понашамо и односимо према животној средини, а да је не угрожавамо... А управо је једно од основних људских права – право на безбедну, чисту, здраву и одрживу животну средину, што пише и у нашем Уставу.

Управо зато разговарамо са доцентом др Александром Чавић, предавачем факултета ФИМЕК на одсеку екологија. Занимало нас је који су то критеријуми које неки производ мора да задовољи да би га назвали еколошким.

– Да би производ добио еко-знак он мора да испуни еколошке услове које је законодавац прописао. Конкретно, Министарство за заштиту животне средине, је написало правилник о минималним условима којих би требало да се придржавамо. То значи да производњом тог производа мора да се минимализује количина отпада, да он не делује штетно на површинске воде и не утиче на квалитет вода, да нема штетан утицај на квалитет ваздуха, да се смањује потрошња енергије, да се смањује емисија буке и вибрација, да се овако добијени производи могу поново употребити или рециклирати… Еко-знак се добија на период од три године, а после поново иде на проверу. Овај правилник не важи за храну, пиће, фармацеутске производе и помоћна медицинска средства, јер је та област уређена прописима Министарства пољопривреде и Министарства здравља – објаснила је др Александра Чавић.

У нашим домаћинствима се сусрећемо са различитим врстама отпада: органски отпад, пет амбалажа, папир... Негде постоје контејнери за њихово сортирање, али их најчешће нема и све се баца на исто место.

– Према статистикама и броју дивљих депонија не бих рекла да је наша свест нарочито развијена. Ипак, није све тако црно, све више се поклања пажња рециклажи и разврставању отпада. Поново су се у Новом Саду појавили контејнери за одлагање стакла, што је добро, јер је стакло фантастичан материјал који може да се безброј пута рециклира. Међутим, само сортирање и рециклирање отпада је тема која код нас тек треба да дође на ред. Грађани додатно морају да се анимирају како би што више учествовали у сакупљању и еколошком одлагању отпада. То није само наш проблем, то је проблем на планетарном нивоу – како едуковати људе да се понашају еколошки. Мора да се схвати да је наша Земља – наша кућа и која и после нас треба да остане за нашу децу и унуке. Зато брините о својој средини, јер она нас чини – упутила нас је др Чавић.

Многи грађани би хтели да се понашају еколошки, али нису едуковани како то да чине. Питамо се шта је оно што ми можемо да урадимо са осталим врстама отпада на пример с лековима којима је изашао рок трајања...

– Скренула бих пажњу да лекови спадају у опасан отпад и у нашем Закону о управљању отпадом је дефинисано како се поступа с овим отпадом – ту се пре свега мисли на здравствене установе, али и како са овим отпадом поступају грађани. Обзиром да смо ми познати колекционари лекова, верујем да се многи питају шта радити када им рок истекне. Свака апотекарска установа би требало да има црвени контејнер где се безбедно могу одложити овакви лекови. Међутим, већина наших државних апотека су приватизоване, па би требало питати у којој се апотеци може одложити оваква врста отпада. Фармацеутски отпад се не сме нипошто бацати у ђубре са осталим комуналним отпадом – истакла је др Чавић.

Тренутно је тренд у свету, нарочито у Бразилу и пределима где је шумско благо, сеча шума или изазивање шумских пожара да би се земљиште употребило за пољопривреду или индустрију. То је планетарни проблем, али ми у Војводини имамо други проблем – недостатак шума. Према подацима Војводина има најнижи степен пошумљености у Србији и у Европи. Она је подручје које има испод седам посто шума, чак неке општине имају испод једног процента шума. Просторним планом АП Војводине предвиђено је да се шумовитост увећа више него дупло...

Знамо да дрвеће спречава ерозију тла, даје заштиту од ветра, буке, повољно утиче на кружење воде у природи, станиште су за многе биљке и животиње… Ипак питање је какво дрвеће садити и да ли су  бољи засади с различитим врстама дрвећа или не. Занимало нас је како ће то утицати на биодиверзитет.

– Дрво је синоним за живот. Морамо вратити дрвеће на наше улице и на наша поља. Наша земља није богата шумама – ми по пошумљености имамо само 30 процената светског просека. Нарочито шумама није богата Војводина која је пољопривредна регија. По мом мишљењу требало би садити аутохтоне врсте које су навикле и на тло и на овдашњу климу. Требало би садити и ону врсту дрвећа која не црпи много воде из тла, јер сведоци смо да киша има све мање... Напоменула бих да је вода исто важан ресурс о којем и те како треба водити рачуна. Повратком дрвећа на наше улице и на наша поља вратиће се и богатство живог света – поручила је др Чавић.

Каже се да је енергија добијена из модерних ветрењача – зелена, али мало се говори о томе колико оне утичу на околину док раде (бука, утицај на инсекте и птице) и шта се дешава када те ветрењаче одслуже своје, а век им је 10-15 година – да ли се могу рециклирати? Колико та демонтажа и рециклажа кошта? Слично је и са електричним аутомобилима... Питамо се да ли је скупља дара или мера.

– Све је то још увек на клацкалици. Вероватно је боље оно што добијамо. Орнитолози су веома активни указујући на угинуће великог броја птица које је изазвано ветропарковима. Елисе ових ветрењача могу да се обрћу брзином и преко 250 км на час стварајући велике ковитлаце у ваздуху што је доста ризично за птице које надлећу ту територију... Слично је и са електричним аутомобилима који јесу будућност, али је питање како ће се добијати енергија за те аутомобиле. Наиме, идеја која је довела до електричних аутомобила је смањење употребе фосилних горива, а парадокс је да се за електро-аутомобиле енергија, углавном, добија из фосилних горива! Питање које тек треба да дође на ред је шта ће бити с батеријама тих аутомобила, како ће се оне одлагати, рециклирати и како ће све утицати на животну средину – указала је др Александра Чавић.

Марина Јабланов Стојановић