DNEVNIKOV TURISTIČKI VODIČ – CRNA GORA Od Nevjeste Jadrana do Ade Bojane

Da je interesovanje za odlazak na more veliko kao i prošle godine, pokazuje nam podatak da su mnogi sugrađani još u novembru rezervisali željene destinacije, među kojima su najpopularnije Grčka i Turska.

Kako navode u turističkoj agenciji „Lider Travel“, interesovanje Novosađana za letovanje je veliko, ali je za nijansu, odnosno, deset odsto manje u odnosu na prošlu godinu. Najtraženija letovališta su i ove godine u Grčkoj (Tasos i ostrva u Jonskom moru) i Turskoj (Antalija, Alanja, Kemer Belek), dok je od egzotičnijih uvek tražen Egipat koji je u ponudi tokom cele godine, kao i Tunis i Dubaji. U odnosu na prošlu godinu, kako su rekli, najveći rast broja putnika zabeležen je na avio-aranžmanima za Tursku, tačnije za „ol inkluziv“ usluge, dok je potražnja za odmorom u Crnoj Gori značajno opala.

– Kad putnici troškove stave na papir, dođu do računice da im je jeftinije putovati avionom i „ol inkluziv“ u Tursku, nego u Grčku ili Crnu Goru, gde sami pripremaju hranu, plaćaju ležaljke, automobil, gorivo, putarine – objasnili su u agenciji. – U Crnu Goru sugrađani uglavnom idu preko preporuka prijatelja ili sopstvenim prevozom, a i cene su iste kao, na primer, u Grčkoj, gde je more lepše, a usluga na višem nivou. Jedina ponuda na crnogorskom primorju kod nas je „Leto za mlade – Budva“ i to je sve.

Prema dosadašnjem iskustvu agencije „Lider Travel“, ni primorja drugih zemalja u regionu poput Hrvatske, Bugarske ili Slovenije, nisu se pokazala kao rado posećena među Novosađanima. Stoga, ponude za odredišta u regionu gotovo da nisu ni aranžirane.

U turističkoj agenciji „Maestral“ navode da je ovogodišnja letnja sezona počela jednako uspešno kao i prošla, kao i da su najpopularnije grčke destinacije, tačnije, Neos Marmaras, Pefkohori i Tasos. Oni beleže srednje interesovanje za Crnu Goru, naročito za Budvu, Čanj i Rafailoviće, dok je tražnja za bugarskim primorjem izuzetno slaba, te tursti posećuju samo Sunčev breg.

Na izbor letovališta kod turista najviše utiču cene. Najčešći način plaćanja je na rate, uz obavezu da se prilikom rezervacije uplati 30 odsto od ukupne cene, te da se ostatak plati 15 dana pred putovanje.

Međutim, šta sve treba da znate ukoliko se uputite u neke od navedenih letovališta – od stanja na granicama, cene goriva i hrane, osiguranja i slično...

Premda je zainteresovanost za crnogorsko primorje sve manja, ukoliko vas nostalgija vuče baš na taj deo Jadrana, potrebno je, naravno, da se dobro informišete.

Državljani Srbije mogu ulaziti u Crnu Goru i u njoj boraviti do 90 dana sa važećim pasošem, bez vize, dok prilikom ulaska sa ličnom kartom boravak može da im traje 30 dana. Obaveza posedovanja kovid potvrda više nije potrebna.

Na graničnim prelazima je gužva u zavisnosti od „talasa turista” koji dolaze na letovanje, pa je tako u gorim slučajevima čekanje po nekoliko sati, dok u drugim prilikama prelazak traje daleko kraće. Najduža zadržavanja su u večernjim i jutarnjim časovima, dok su manje gužve u poslepodnevnim. Najmanji promet putnika je posle ponoći, odnosno od 1 do 4 časova ujutru. Kao alternativa se uglavnom koristi prelaz „Jabuka”.

Na snazi je Sporazum između Srbije i Crne Gore o socijalnom osiguranju. Osiguranici iz naše zemlje u toku privremenog boravka u Crnoj Gori imaju pravo na hitnu zdravstvenu zaštitu. Da bi ostvarili navedeno pravo, osiguranici moraju odnadležnih filijala Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije, u mestu prebivališta, dobiti obrazac RS/RCG–111 (potvrda o pravu na davanja u naturi za vreme privremenog boravka u CG). Navedena potvrda se izdaje na vremenski period od tri meseca.

Na vojne osiguranike i članove njihovih porodica (supružnici i deca) se ne primenjuje važeći Sporazum. Cena privatnog zdravstvenog putnog osiguranja za period boravka od 10 dana je oko 1.100 dinara po osobi.

Kada je reč o sumi novca koju je dozvoljeno fizički uneti ili izneti iz Crne Gore, ona je 10.000 evra ili neke druge valute u toj protivvrednosti. Lekova može da se ponese u razumnoj količini potrebnoj za ličnu upotrebu najviše za šest meseci. Putnik može da unese hranu za lične potrebe u količini koja ne prelazi 1 kilogram za sušeno voće, povrće, sušene gljive, sirovu kafu, kakao u zrnu, začine, čajeve; 1 litar za alkoholna pića, 2 litra za ostala i 5 litara za flaširanu vodu, sve u originalnoj ambalaži. Male količine bilja i biljnih proizvoda za ličnu potrošnju, mogu se unositi u Crnu Goru u količini koja ne prelazi 5 kg za sveže voće i povrće, osim krompira. Kućni ljubimci mogu da idu na letovanje sa vlasnicima ukoliko imaju veterinarski pasoš i određeni sertifikat za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca, koji izdaje službeni veterinar u Srbiji.

Naša domaća avio kompanija Air Serbia ima letove ka Tivtu iz Beograda, kao i Niša i Kraljeva. Cene karata u jednom smeru za jednog putnika iz glavnog grada Srbije su od 12.000 do 56.000 dinara, iz Niša od 5.000 do 7.000, a od Kraljeva se plaća između 7.000 i 9.000 dinara.

Ako idete automobilom do Crne Gore, koristićete auto-put Miloš Veliki. Ovom brzom deonicom, posle poskupljenja, putarina košta 490 dinara, umesto 430, a vozila koja poseduju TAG uređaje za elektronsku naplatu, na toj relaciji će plaćati 465 dinara.

U Crnoj Gori se putarina naplaćuje na dve deonice i to na auto-putu Sitnica – Herceg Novi i Bar – Podgorica. Za prolazak kroz tunel Sozine potrebno je izdvojiti 2,5 evra, dok putnička vozila putarinu na deonici Meljine – Trebinje plaćaju 3 evra.

Nova deonica Smokovac – Mataševo dugačka je 41 kilometar, i osim toga što je olakšala putovanje, učinila ga je i mnogo bezbednijim, jer je zamenila „najcrnju” saobraćajnu tačku u ovoj državi – kanjon Morače. Maksimalna brzina na auto-putuje 100 kilometara na čas.

Početkom juna su u Crnoj Gori poskupele sve vrste goriva od jedan do tri centa. Cene evrosupera 95 i 98 su 1,52 odnosno 1,56 evra, a evrodizela i lonj-ulja 1,35 i 1,30 evra.

Za upravljanje motornim vozilom nije potrebna međunarodna vozačka dozvola, već samo važeća vozačka dozvola Republike Srbije. Nije potreban ni Zeleni karton za osiguranje motornih vozila. Kada je reč o cenama za saobraćajne prekršaje, one se kreću u sledećim rasponima: vožnja pod uticajem alkohola je 200-2.000 evra, prekoračenje brzine u selu za 20km/č 50-150, vožnja kroz crveno svetlo 80-350, nevezivanje sigurnosnog pojasa 40-100, nepropisno parkiranje 60-150, dok je kazna za korišćenje mobilnog telefona u toku vožnje od 60 do 150 evra.

Korisnici mobilnih telefona domaćih operatera prilikom putovanja u Crnu Goru mogu slobodno da koriste svoje pakete iz važećih ugovora. Kada je reč o razgovorima, sms porukama, one će se tarifirati kao da korisnik nije ni napustio Srbiju, ali je upotreba interneta ograničena, a svaki operater je propisa koliko gigabajta može da se koristi bez dodatnog troška.

Rentiranje automobila u Crnoj Gori zavisi od snage motora i klase, pa je za kompaktan automobil potrebno izdvojiti do 40 evra, dok je  iznajmljivanje yipa ili kabrioleta oko do 70 evra na dan. Treba imati na umu da se pomenute cene tokom turističke sezone dupliraju!

Kao i u Grčkoj, i na crnogorskom primorju naši državljani najčešće jedu u „sopstvenoj režiji“. Okvirne cene namirnica u evrima su: za sir od 2 do 15, hleb je 0,80, mleko 0,89, banane su 1,79, jagode 3,49, kilogram čajne oko 3,99, pečenica 5,99, šunka 5,99, kupus 0,59, paradajz 1,39, paprika 2,15, krastavac 1,19, krompir 1,29, luk 1,79...

Prilikom boravka u Crnoj Gori, za konzularnu pomoć i zaštitu možete se obratiti Ambasadi Republike Srbije u Podgorici (Bulevar Ivana Crnojevića br. 10), putem telefona 382 20 667 305, 382 20 667 565 i elektronske adrese [email protected], kao  i generalnom konzulatu Republike Srbije u Herceg Novom (Trg Herceg Stjepana 15) na brojeve 382 31 350 320 i 382 31 350 340, ili slanjem mejla na [email protected]

Ostali važni brojevi su: policija 122, hitna pomoć 124, vatrogasci 123, pomoć na putu 382 20 234 467, informacije o saobraćaju 382 20 234 467.

Ekipa Dnevnika