Bojan Vasković, frontmen Leksington benda: Naše pesme publika peva punim srcem

Uz sugestivan lajt šou, uvežban orkestar koji se poznaje u dušu i pevanje Bojana Vaskovića, frontmena grupe, na njihovim nastupima uvek se, uz vrisak publike, nižu pesme: „Dođi ove noći”, „U srce udaraj”, „Kako je, tako je”, „Dobro da nije veće zlo”, „Navučen na tvoje usne”, „Uvrijedi me”, „Miris karmina”... Sve su to pesme koje se nalaze na nekim od njihovih albuma: „Balkanska pravila”, „Kako je, tako je”, „Noć pod zvijezdama”, „Ma sretno”, „Leksington Music week (live)”, ili sa najnovijeg „Zvuk tišine”. Svoju svestranost na koncertima pokazuju i time što izvode i poznate pesme drugih pevača i različitih žanrova. 

Tako je bilo i na tradicionalnim Velikogospojinskim danima u Titelu, gde su nastupili na Paradnom trgu. Da ih publika ne voli samo zbog hitova i njihove pojave, pokazalo se na kraju koncerta kada su bez pogovora udovoljavali brojnim fanovima i strpljivo se slikali u svim mogućim kombinacijama. Bez obzira što ih je u ovim kasnim satima čekala večera u jednog od obližnjih hotela, Bojan Vasković je rado pristao na kratki intervju pa smo imali priliku da mu postavimo nekoliko pitanja. Bojan se vrlo ljubazno zahvalio na našem interesovanju i našem vremenu izdvojenom za intervju i rekao da su odradili fenomenalan koncert zahvaljujući publici koja, kako je rekao, diktira tempo i koja je svom dušom i svim srcem pokazala da voli muziku.

– Nama je srce puno kada nakon dva, dva i po sata muzike svi napuste koncert sa osmehom. Publika je pevala sve vreme sa nama i to je ono što što mi je najvažnije i srećan sam zbog toga. Kada smo počeli 2004. godine preko prvih singlova i albuma, trudili smo se da ne izneverimo publiku i da sve radimo srcem i 100 odsto dajemo sebe. Publika je to prepoznala i zato su nam ovako uspešni koncerti. Voleo bih da se opet družimo sa titelskom publikom jer su dokazali da imaju srce i dušu – rekao nam je Bojan Vasković. 

Iza sebe imate mnogo uspešnih albuma. Koja pesma se ipak izdvojila kao vaša himna?

– Znate šta, neću da budem previše skroman, ima dosta pesama koje publika peva svim srcem i svim glasom, ali neka naša lična karta je pesma „Dobro da nije neko veće zlo”. Znam da nas neka šira publika poznaje po toj pesmi. Nekako su se sve pesme sa toga albuma nadovezivale na nju i sa kasnijih albuma su pesme „Pijane usne”, „Miris karmina”, „Samo ostani tu”, „Potraži me”, „Dugujem ti sebe”, „Nisam ja za ljubav”...

Ko je u vašem bendu zadužen za stvaranje muzike?

– Ma znate kako, mi sarađujemo sa kompozitorima koji su se pokazali kao najbolji u ovoj zemlji. Prvi među njima je Bane Opačić, sarađivali smo i sa Marinom Tucaković, sa Draganom Brajovićem Brajom, Perom Stokanovićem, Goranom Lackovićem Galetom i mnogim drugima, ne bih voleo da nekoga zaboravim, ali zaista ima tu desetine kompozitora, tekstopisaca i aranžera sa kojima smo sarađivali. Što se tiče naše ekipe, nekoliko pesama u ovih proteklih dvadestak godina našeg postojanja napisao je i komponovao Miloš Vuksanović Vuksa, naš gitarista. Njegove pesme koje su se izdvojile su „Bosanka”, „Dođi sebi”, „Samo ostani tu”. Kod nas se stvari dešavaju spontano, a kada osetimo neku dobru energiju mi odlazimo u studio i prelazimo na delo.

Vidimo da publika mnogo ne mari što ste oženjeni, naprotiv

– Ma to je nekakav logičan sled okolnosti spram mojih godina, više nisam klinac. Drago mi je što na neki način podržavaju to što ja radim, pa nekako i taj vanbinski život.

Saznali smo da očekujete treće dete, da li je možda u međuvremenu i stiglo?

– Tako je, nije još stiglo, ako Bog da u novembru očekujemo prinovu i radujemo se.

Kako supruga podnosi vašu popularnost među ženskim svetom?

– Znate šta, ona (Aleksandra Jeličić, op. S.D.) je možda popularnija od mene, na društvenim mrežama svakako. U svakom slučaju, ima mnogo toga da kaže i pokaže. Bavi se zdravim temama, što mi je veoma drago. Preležali smo mi te dečije bolesti. mi smo se upoznali kad sam ja već uveliko radio, bavio se svojim poslom. Ona razume moj posao, to je stvar poverenja i beskrajne ljubavi.

Na kraju da ne ostavimo ostale momke iz benda u vašoj senci, recite nam ukratko nekoliko reči o svakom članu.

– Niko tu nije ni u čijoj senci. Mi smo tim, tako radimo i tako će biti dok postojimo. Trudićemo se da damo sve od sebe na onih pet kvadrata bine, a dok je tako, verujem da će i publika biti zadovoljna. Članovi benda su Dragoljub Gagi Stević, bas gitara, Deki Krstić Mamula, za bubnjevima,  Darko Jovanović Medulin, klavijature i Miloš Vuksanović Vuksa, gitara.

Da su momci složni drugari i dobra ekipa dokazali su sedenjem i druženjem do kasno u noć evocirajući utiske i prepričavajući razne dogodovštine.

Stevo Diklić