Astrolog Ivana Marković: Kad zazvoni časovnik sudbine

Meni je život dodelio veoma aktivnu ulogu, pa je moj put bio veoma intenzivan prepun neverovatnih ljudi, mesta, dogodovština i nadasve, lekcija koje sam uspela da prepoznam i usvojim. Neke od njih sam magistrirala dok sam na drugima tek debitant. Pokreće me sve ovo što je u službi života, a svaka naučena lekcija mi omogućava da proširim vidike“, veli naša sagovornica.

U nedavnom razgovoru s ovom Beograđankom koja trenutno živi u Londonu otkrili smo da je studirala glumu u klasi Branka Pleše na novosadskoj Akademiji.

- Roditelji su mi se razveli kada mi je bilo deset godina i jednostavno sam želela da budem viđena, u onom osnovnom, dubinskom smislu. Kada kažem viđena, hoću reći prepoznata onakva kakva sam i kao takva prihvaćena. A u to vreme, sa samo 17 godina kada sam primljena na Akademiju u Novom Sadu - ni sama nisam imala pojma kakva sam to ja? Međutim, kako se ne bi stekao utisak da sam ni iz čega postala glumica, reći ću da je talenat za glumu dar sa kojim sam došla na svet, uz pregršt drugih. Tako da se taj dar nije aktivirao iznebuha i bez ikakve veze, jer u meni je od malih nogu čučala recitatorka, pevačica, igrač u folkloru i pevač u horu Krsmanović…

Vaša glumačka karijera je lepo krenula, šta je uticalo da se ne posvetite ovom pozivu?

- U to vreme su jugoslovenske filmske produkcije tek počele sa „B“ filmovima kao što su „Šećerna vodica“, „Maturanti“, „Davitelj protiv davitelja“ i mnogi drugi, ali je u svim scenarijima bila samo po jedna važna ženska uloga, a nju je uglavnom igrala Sonja Savić. Prvenstveno, zahvaljujući njoj, koja me je „vukla“ iz filma u film u kojima je igrala, imala sam epizodne uloge kojih se i danas mnogi sećaju. Ipak razlog što nisam postala glumica je i taj što nisam nikada bila tip koji posle predstave čuči do zore po pozorišnim bifeima i dobija uloge zato što se druži sa ovim ili onim...

Koju vam je onda ulogu namenio život?

- Krenula sam putem samospoznaje i u moj život se infiltrirala prvo astrologija, a posle toga i meditacija… Prevođenje je došlo nekako usput, jer govorim šest jezika... Još uvek definišem sitnice, ali svesna sam, da sam rođena kako bi bila u službi onih koji žele da rastu, da spoznaju, da menjaju stvari na bolje. Svo svoje stečeno iskustvo i znanja, stavljam u službu kolektiva čovečanstva, jer neizmerno volim ljude i život.

Kada je astrologija ušla u vaš život?

- Bila sam veoma mlada, još tinejdžerka, kada sam upoznala Dragana Mrđu, osobu koja je donela u moj život svoju strast za astrologijom i mene njome zarazila. Prvi horoskop (koji sam tumačila ravno dva sata), sam naplatila kada mi je bilo samo 20 godina. To me je obavezalo da moram da stanem iza onoga što govorim. U to vreme ranih osamdesetih godina, sem pokojne Milje Vujanović i mene, retko ko je izlazio u medijima, na radiju ili televiziji. Ja sam tada radila horoskope na Radio Srbiji u jutarnjem programu. Dok je išla pesma morala sam za ta tri minuta da uradim natalnu kartu...

Šta ste u životu promenili baveći se astrologijom?

- Baveći se astrologijom prvih sedam godina sam grozničavo pratila svaki nebeski tranzit, očekivala događaje za koje sam pretpostavljala da bi se mogli desiti, a nisu; predviđala jedno, a događalo se drugo… Kao i svaki šegrt, sticala sam iskustvo, jer nikakvo knjiško znanje ne može zameniti ili se izjednačiti sa iskustvom. Poštujem takozvano horizontalno znanje, koje se prenosi sa uva na uvo, knjigama, razgovorima, mislima, ali bez vertikalnog znanja koje se spusti u telo, koje se oseti na ćelijskom nivou - bez toga nema pravog znanja. Zato i jeste smešno da roditelji pokušavaju decu spasiti od iskustava, bez kojih je nemoguće odrastanje i sazrevanje.

Da li postoji sudbina?

- Astrologija je časovnik sudbine. A sudbina - ona je prvenstveno naš karakter, ono ko smo i kakvi smo, jer ćemo uslovljeni time i reagovati na životne izazove. Dakle, ako možemo da znamo gde nam se sprema pad, zašto onda ne bi smo prethodno seli i sebe poštedeli pada? Krajnje je vreme da se ova korisna alatka aktivno stavi u službu čovečanstva i da počne da se uči od od osnovne škole.

Kakav je uticaj u astrologije u vašem životu?

- Ona je bila na početku mog životnog puta prvi instrument za bavljenje sobom i proučavanje sebe, otkrivanje tajni univerzuma kako bih shvatila ko sam, šta sam, zašto sam uopšte rođena, koje su mi darove preneli preci i šta sa njima da učinim. Astrologija proučava delovanje planeta na naš karakter. Volim da je nazovem časovnik sudbine, jer u određeno vreme taj sat zazvoni i nešto nam se dogodi. Uticaj planeta je očigledan i prisutan, ali isto tako je prisutno delovanje naših predaka u polju našeg života.

Da li je to tačka susreta metode porodičnog poretka i astrologije?

- Astrologija i konstelacije se potpuno preklapaju i uvek se ponovo iznenadim kada postavimo nečiju astro-konstelaciju i kada preci počnu da izviruju iz horoskopa. Verujte, izviruju sa svih strana. Tada tražim od klijenta očev ili majčin horoskop i kada ga uradim, vidim da su imali (neke) iste aspekte koji su prisutni u njegovom horoskopu. A tek bake i deke? Imaju uglavnom iste aspekte koje mi imamo. Dakle, došli smo ovde da nastavimo priču koju su oni započeli, a ne da pravimo neku našu priču koja nije vezana za njihove živote. Kako bi to uopšte bilo moguće?

Tvorac ste jedinstvene metode astroloških konstelacija, da li biste nam objasnili kako ona funkcioniše?

- Naš horoskop je slika nas samih. Na toj slici nam nije baš sve potpuno jasno, prihvatljivo, blisko. Ima zona koje se opiru našem oku. Ne doživljavamo ih kao deo slike, ali one to jesu. Astro konstelacije radimo tako što postavimo na pod jedan veliki horoskop i umesto planeta stavimo na njihova mesta ljude kao njihove predstavnike. Odmah se vidi ko je sa kim u napetom odnosu, ko koga ne može ni da pogleda, ko je kome blizak ili ko koga voli i pripada mu. Ove „slike“ promiču pred očima klijenta i on spoznaje koje delove sebe ne poznaje, ne voli, šta mu je odbojno, a čemu je prijemčiv...

Da li pomoću te metode osoba može da oseti na svojoj koži kako svi ti odnosi deluju? Šta se dešava kod nekih teških aspekata?

- Kada stavim klijenta u centar horoskopa, on tada oseća čemu je izložen i kakave su to dinamike. Polako ga „šetam“ od planete do planete i tražim da obrati pažnju na osećaj koji se u njemu budi. Kada tokom „šetnje“ po polju horoskopa, dođemo do jednog mesta, na kojem klijent veoma jako reaguje i čiju prirodu ne može da integriše, onda se na tom mestu rađa konstelacija. Pojavljuju se preci, odmotava se klupko i dolazi se do presudnog događaja koji stoji u pozadini i bez čijeg prihvatanja, ne može da se nastavi dalje bez gubitka ogromne količine energije. Na tom mestu, ukoliko klijent uspe da prihvati u svoje srce tu sliku koja se pokazala, tu informaciju - onda dolazi do razrešenja koje se uvek manifestuje kao apsolutni mir u čitavom sistemu.

Šta je ono što vama donosi mir, šta je vama bitno u životu?

- Bitni su mi prijatelji koji rastu uporedo sa mnom, bitna mi je moja kćerka koja izrasta u predivno ljudsko biće na čiji sam put posebno ponosna, bitno mi je da u sebi osećam više mira nego nemira, da se lako smejem, da se kvalitetno hranim i iznad svega, da moji dani budu bogati uvidima. Naravno, bitna je i ljubav.

Marina Jablanov Stojanović

Prevođenje „Alhemičara“ Paola Koelja

Ivana Marković se bavi i prevodilačkim radom, između ostalog prevela je i knjigu tvorca metode porodičnog poretka Berta Helingera „Pomoć duši u svakodnevnom životu“. Upitali smo je da li trenutno nešto prevodi:

- Ovih dana prevodim knjigu „I ti pripadaš“ Marijane Franke, čuvenog pedagoga, profesorke i terapeutkinje porodičnog rasporeda. Marijana je savetnik 17 svetskih vlada po pitanju obrazovanja i vaspitanja. Nekako sam uvek imala njuh za dobre knjige koje kao da dolaze iz budućnosti, jer knjiga je jedan novi, mogu slobodno da kažem revolucionarni pristup obrazovanju i vaspitanju, jer škola mora i da vaspita!

Taj vaš njuh vas je doveo do knjige „Alhemičar“ Paola Koelja. Da li je urbana legenda da ste vi prvi preveli Koelja na srpski jezik?

-Te 1993. godine sam živela u Barseloni (Španija) i do mene je došla knjiga „Alhemiičar“ Paola Koelja. Fantastična knjiga, potpuno me je osvojila! Pozvala sam španskog izdavača i pitala ga ko ima izdavačka prava za ceo svet. Ispostavilo se da je to Monika Antunes, mlada Brazilka, agent Koelja, koja je baš živela u Barseloni! Kada smo se videle rekla sam joj „dovela sam daktilografkinju iz Beograda, provešće kod mene deset dana i ja ću joj izdiktirati prevod knjige“.

Kako je agentkinja Koelja reagovala na to?

- Rekla mi je da je to fantastičan potez, ali me je upitala da li znam ko bira prevodioca, jer njega bira izdavač, „a ko je tvoj izdavač?“ Drugi problem je bio što se uvek prevodi s jezika na kojem je pisano, a ne s prevoda. Moj prevod bi bio s španskog prevoda... Mada potpuno razumem portugalski, ipak ga ne govorim. Potom me je Monika upitala „a zašto to radim“, a ja sam joj odgovorila da želim da podelim ovo čudo od knjige. Elem, da ne dužim priču, ja sam knjigu prevela, ponudila sam izdavačima u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj – svima se knjiga dopala, ali svako je izabrao svog prevodioca... Moj prevod je na kraju bio za moje prijatelje, ali mnogi iz Hrvatske su mi rekli da je on kružio Internetom i bio bolji od zvaničnog prevoda!