Anđela Đurašković i Miloš Radenković, voditelji „Jutra“ na Prvoj: Šarmom u osvajanje publike 

Anđelu publika ove televizije dobro poznaje budući da smo je na istoj adresi ranije gledali kao voditeljku emisije „150 minuta“, a za Miloša je angažman u „Jutru“ podrazumevao i promenu medijske kuće. Ovog momka smo upoznali na Radio-televiziji Srbije (RTS), na kojoj je donedavno bio u ulozi prezentera „Dnevnika“ i „Vesti“. Pre nego što su prvi put pre mesec dana poželeli gledaocima dobro jutro, prošli su ozbiljnu pripremu za zajednički angažman, a kako su rekli u intervjuu za Dnevnikov TV magazin, njihove energije brzo su se poklopile već pri samom upoznavanju, što se, dodali bismo, može videti i pred kamerama. 

Anđela: Dobra atmosfera bila je na probama, a nastavila se i kada smo počeli da radimo. Kako vreme prolazi, sve smo opušteniji. Baš smo pre neki dan komentarisali da smo počeli i da razmišljamo isto. pa se neretko dešava da Miloš u trenutku postavi identično pitanje koje je i meni bilo na pameti i koje bih i sama izgovorila.

Miloš: Ni Anđela ni ja nismo pre radili u paru, a nismo se ni poznavali i to su otežavajuće okolnosti. Potrebno je vreme da se dvoje voditelja usklade, ali smo za vrlo kratak period uspeli mnogo da napredujemo i već nam je osećaj kao da radimo zajedno godinu, a ne samo mesec dana.

Kao voditelji jutarnjeg programa morate uvek da budete u korak sa informacijama koje nam pristižu sa svih strana sveta. Možete li da dopustite sebi predah od informacija?

Anđela: Biti informisan o najrazličitijim temama je veoma važno za posao kojim se bavim. I to mora biti kontinuirana informisanost. Napravim predah od čitanja i slušanja vesti kada sam na odmoru, naravno. Ali čim se vratim, gledam da se uputim u sve što sam propustila. Ne mogu da ne spomenem ostatak uredničkog tima sa kojim imamo odličnu saradnju, međusobno se dopunjujemo i razmenjujemo informacije.

Miloš: Dešava se da se na nekoliko dana „isključim” iz medija, ali svakako me to dočeka posle, tako da je veoma bitno da stalno pratimo sve teme, da budemo upućeni u sva dešavanja, aktuelnosti i slično, zato što je na nama da sve to približimo gledaocima i da i njih uputimo i uključimo u teme.

Kojim temama u jutarnjem programu se i vi lično radujete, a koje biste najradije preskočili?

Anđela: Uvek se radujem temama kroz koje gledaocima uspevamo da razjasnimo nedoumice, da ih informišemo, edukujemo, da im pomognemo, pa i zabavimo. Volela bih da nikada ne moramo da govorimo o bolesnoj deci i puštamo apele za pomoć za lečenje, već da svako dete koje ima problem može da se leči najboljom terapijom bez da je novac prepreka.

Miloš: Najviše se radujem sportskim i društvenim temama. Drago mi je i da pričamo o nekim temama kroz koje uspevamo da pomažemo ljudima kojima je to potrebno. Ujedno su to teme koje bih voleo da bude manje. Slažem se sa Anđelom, voleo bih da nema takvih slučajeva u kojima je nekome potrebna pomoć već da je sve u redu, ali mi je drago da uspevamo da im pomognemo i da to bude na kraju pozitivna priča. Ali naš posao je takav da, bez obzira na sve, obradimo sve teme i da gledaocima to predstavimo na najbolji način.

Anđela, vrlo mladi promenili ste nekoliko televizijskih stanica, na kojima ste imali drugačije angažmane. Mnogi mladi studenti novinarstva danas nemaju strpljenja i lako odustaju od profesije jer ne mogu da se zaposle. Šta biste im poručili na osnovu svog iskustva u medijima? 

Anđela: Koliko god nekome zvučalo čudno, svoje zanimanje smatram deficitarnim. Iako je veliki broj onih koji bi voleli da se bave ovim poslom, jako je malo onih koji zaista shvataju šta se pod njime podrazumeva i onih koji umeju ga obavljaju. Od, na primer, deset njih koji dođu da rade, njih sedam odustane kada vidi koliko je naporno i zahtevno. Od ovo troje što ostanu, jedan je talentovan i može da uspe. Poručila bih im da ne odustaju ni onda kada im se čini da njihov trud i rad niko ne primećuje. Talentovani, vredni i uporni uvek isplivaju i za njih uvek negde ima mesta. Svaka televizija je non-stop u potrazi za kvalitetnim i obrazovanim novinarima koji su spremni vredno da rade.

Miloše, koliko vam je bilo izazovno da se oprobate kao voditelj potpunog drugačijeg formata, od onih koje ste do sada radili na RTS-u? Primećujete li da ste sada znatno opušteniji pred kamerama?

Miloš: Jutarnji program je najzahtevniji od svih formata koje sam do sada radio. Ima mnogo sadržaja, mnogo gostiju, pripreme su obimne, emisija ide uživo i traje pet sati pa morate biti koncentrisani uvek, a sigurno se niste naspavali noć pre. Imajući u vidu da se razlikuje od svega do sada što sam radio, bilo je veoma izazovno. Ipak, od izazova ne bežim i pored svega sam sa velikim zadovoljstvom prihvatio da radim jutarnji program i vrlo brzo sam se  prilagodio. U tome mi je mnogo pomogla Anđela, kako da se prilagodim novoj sredini, tako i sa novim formatom i sada sam dosta opušteniji u odnosu na početak. Rad pred kamerama nije bio problem, ali je trebalo malo vremena da se sa „Dnevnika”, koji je veoma ozbiljan format, prilagodim drugačijem načinu vođenja.

Mladi se danas neretko boje promena i izlaska iz zone komfora. Kako ste vi prelomili ovoga puta i odlučili da prihvatite ponudu? I kako ste doživeli potpunu promenu poslovnog okruženja?

Miloš: Naravno da nije bila odluka koja se lako donosi, ali bio sam sreman da pratim svoje ambicije i krenem korak napred i odlučio sam da se pridružim timu Prve TV. Nije bilo teško prilagoditi se promeni okruženja jer je „Prva“ velika televizija, kao i RTS, gde sam pre radio i nisam osetio neku veliku promenu. Naravno, kolege su mi pomogle dosta u tome. Dočekali su me zaista prijateljski i hvala im na tome.

Anđela, iako ste ranije imali bogato iskustvo u vođenju različitih programa, prvi put ste pred kamerama kao domaćin u jutarnjem programu. Koliko je ova vrsta televizijskog formata bila izazov za vas?

Anđela: Iskrena da budem, tek nakon nekoliko emisija shvatila sam koliko je to ozbiljan projekat. Pre toga ga nisam doživljavala mnogo drugačije u odnosu na „150 minuta”, format koji sam prethodno radila. Mislila sam da je to isto, te da samo malo duže traje. Međutim, pet sati programa uživo, sa deset do 15 gostiju sa kojima se diskutuje o najmanje pet različitih, ozbiljnih tema je zaista poduhvat.

Jeste li od onih koji, i pored ustajanja „pre petlova” ipak imaju svoje jutarnje rituale pre odlaska na posao i kako ste podredili svoj život ranom ustajanju?

Miloš: Nemam neke rituale kada ustajem za posao, radim što i većina ljudi - tuširanje, spremanje i polazak. Način života se promenio jer sada često ustajem rano, što nije bio slučaj kada sam radio na Javnom servisu. Dan mi počinje ranije. Sve u toku dana završavam ranije. Ipak, kad god mogu, iskoristim priliku da odspavam duže, kao „u dobrim starim vremenima”.

Anđela: Ustajem u poslednjem trenutku, tako da za neke posebne rituale nemam vremena. U kolima, na putu do posla, uglavnom držim masku na licu i ispod očiju, ne bih li u pet ujutru izgledala koliko toliko sveže i naspavano. Sva sreća pa u to vreme nema nikoga na ulicama grada, da se ljudi ne prepadnu. Što se tiče prilagođavanja života na novonastale okolnosti problema nije bilo. Stari sam stručnjak za dobru organizaciju (da ne kažem kontrol manijak), koja je ključ za dobro funkcionisanje.

Vladimir Bijelić