INTERVJU
Voditeljka KRISTINA RADENKOVIĆ otkriva sve O PREDSTOJEĆOJ „PESMI ZA EVROVIZIJU”: „Između nade, uzbuđenja i adrenalina”
Dobro poznato lice Radio-televizije Srbije, Kristina Radenković, vodiće nas i ove godine kroz muzičko takmičenje „Pesma za Evroviziju” (PZE), koje će biti održano od 25. do 28. februara.
Ovoga puta, međutim, izostaće iz čuvenog „grin ruma” u kojem je prethodnih godina dočekivala sve potencijalne predstavnike Srbije na „Evroviziji” zajedno sa Stefanom Popovićem i sa njima vodila zanimljive razgovore. Kristinu ćemo ovoga puta uz Draganu Kosjerinu Perduv gledati na velikoj sceni sve tri večeri festivala. Kristina je, inače, svoju karijeru započela na velikoj sceni tadašnje „Beovizije” 2008. godine, nakon što je odabrana na konkursu „Evropsko lice”. U razgovoru za „Dnevnikov” TV magazin Kristina Radenković otkriva koliko se raduje novom krugu „Pesme za Evroviziju” i da li iz godine u godinu sve više i u njoj, baš kao i u gledaocima, raste euforija i interesovanje za takmičare, ali i za šou koji vredno pripremaju.
– Svaka godina donosi nešto novo i uzbudljivo, kako za nas koji radimo na festivalu, tako i za gledaoce koji s nestrpljenjem prate takmičenje. Osećaj je gotovo kao pred finale sportskog prvenstva - euforija raste, favoriti se izdvajaju, a atmosfera postaje sve intenzivnija. „Pesma za Evroviziju” je više od muzičkog takmičenja - okuplja ljude, budi emocije i donosi neke nezaboravne trenutke. I ove godine čitav tim je uložio mnogo truda da publici pruži spektakl kakav zaslužuje – priča na početku intervjua za naš list popularna voditeljka.
Ovogodišnja „Pesma za Evroviziju“ biće, kako je to RTS najavio, svojevrsna oda umetnosti sa porukom da je svaki čovek umetničko delo. Kako će to izgledati na sceni i kako je zamišljeno takmičenje ovoga puta?
– Ovogodišnji PZE biće slavlje umetnosti sa snažnom porukom da je svaki čovek umetničko delo. Scena će odisati kreativnošću i estetikom, svaki nastup biće pažljivo osmišljen da odrazi priču i stil izvođača. Publiku očekuje vizuelni spektakl jer će scenski nastupi biti pravo umetničko iskustvo sa snažnim porukama i inovativnim rešenjima.
Ove godine nećemo vas gledati u čuvenom „grin rumu”. Šta je ono najdragocenije što ste naučili radeći „iza scene”, ali pred kamerama u živom programu ovog festivala, koji neminovno zahteva konstantnu koncetraciju?
– „Grin rum” mi je bio jedno od omiljenih mesta, jer sam imala priliku da budem uz izvođače u trenucima kada su najemotivniji - između nade, uzbuđenja i adrenalina. Raditi u takvom okruženju znači da stalno morate biti u fokusu, da osluškujete trenutak i prilagođavate se situaciji, jer su reakcije takmičara često nepredvidive. Ta dinamika je neprocenjivo iskustvo, jer vas uči kako da budete spontani, ali istovremeno profesionalni.
Uspevate li da, kao gledalac, dobro procenite potencijalne pobednike na „Pesmi za Evroviziju” a pogađate li i one koji trijumfuju na samoj „Evroviziji”?
– Postoje pesme koje publiku osvoje na prvo slušanje i one za koje gledaoci misle da će sigurno pobediti, a onda se dogodi da žiri i publika izaberu drugačije. Lično, uglavnom pogodim favorita, ali zbog svega gore navedenog PZE ima čar - uvek donosi neka iznenađenja. Što se same „Evrovizije” tiče, tu je još teže predvideti pobednika jer mnogo faktora utiče na konačan rezultat.
„Evrovizija” je kod nas, reklo bi se, veoma važna tema razgovora, pa se mesecima unapred o njoj u javnosti i medijima diskutuje, a isto je i sa nacionalnim izborom za srpskog predstavnika. Šta mislite šta je to što publiku toliko intrigira pa s velikim žarom prati festival, ali i zahtevima nameće stalne inovacije?
– „Evrovizija” je deo naše pop kulture i nešto što se ne prati samo iz godine u godinu, već se o njoj priča mesecima unapred. Svaka zemlja doživljava ovo takmičenje na svoj način, ali kod nas postoji posebna emocija i strast. Ljudi vole da budu deo nečeg velikog, da navijaju, analiziraju i raspravljaju o svemu - od pesama i nastupa do scenskog nastupa i strategije glasanja. To je takmičenje u kojem muzika, spektakl i emocije idu ruku pod ruku, a upravo ta kombinacija drži pažnju publike i stalno nas tera da inoviramo i osvežavamo koncept.
Novi Sad je i dalje moj dom
Vraćate li se rado Novom Sadu i imate li i dalje mesta koja u vama probude najsnažnije uspomene na rodni grad?
– Novi Sad je i dalje moj dom u srcu i svaki put kada se vratim osećam taj posebni mir i nostalgiju. Ima nekoliko mesta koja su mi i dalje omiljena - Petrovaradinska tvrđava, Dunavska ulica, ali i ulice kojima sam nekada svakodnevno prolazila, vikendica na Fruškoj gori… Svaki povratak u Novi Sad je poseban, jer me podseća na detinjstvo, prve korake i sve te lepe trenutke koje nosim sa sobom.
Od 2012. godine deo ste i velike „Slagalice”, kojoj gledaoci iz večeri u veče poklanjaju najveću gledanost. Kako, pak, objašnjavate potrebu gledalaca da tokom kviza i sami u njemu učestvuju i u domovima se nadmeću među sobom?
– „Slagalica” je postala deo večernje rutine mnogih porodica, a ono što je čini posebnom jeste upravo taj osećaj zajedničkog učestvovanja. Ljudi vole izazove, vole da testiraju svoje znanje i takmiče se - bilo sa takmičarima u studiju, bilo međusobno kod kuće. To je kviz koji istovremeno edukuje i zabavlja, a mislim da su to razlozi zbog kojih je publika uz „Slagalicu” već decenijama.
Imate li i dalje treninge sa lektorima ovog kviza i uspevate li da pravilno akcentovanje, koje se voditeljima neretko spočitava na društvenim mrežama, prenesete i u svakodnevni govor kada se ugase kamere?
– Rad sa lektorima je važan deo pripreme za svaki kviz, jer mi kao voditelji imamo odgovornost da negujemo pravilan jezik. Naravno, akcentovanje je uvek tema rasprave i razumem da je publika na to osetljiva. Trudim se da ono što naučim na snimanjima prenesem i u svakodnevni govor, ali mi neretko ne ide. Ipak, radim na tome da se usavršavam.
Publici se dopada vaš ton i pristup kandidatima u kvizu „Stigni me ako znaš”, koji je često na granici ironije, a svojevremeno ste izjavili da ste „i fini kako bi gledaoci očekivali da ga vodite”. Koliko je na početku bilo teško da pronađete meru kojom bi trebalo da vodite kandidate kroz ovu igru znanja?
– Pronaći pravu meru u vođenju kviza nije bilo lako. „Stigni me ako znaš” je dinamična igra u kojoj je važna brzina, koncentracija, ali i atmosfera. Od početka mi je bilo jasno da ne želim da budem stroga, već da se kroz humor i blagu ironiju stvori opuštenija atmosfera, ali da pri tome zadržim poštovanje prema kandidatima i njihovom znanju. Mislim da je upravo ta ravnoteža ono što je publika prepoznala i što kvizu daje dodatnu draž.
Vladimir Bijelić
