okoTVoko: Dobro jutro, radni narode

Čast da prvi iz renoviranog studija gledaocima poželi dobro jutro pripala je legendi jugoslovenske i srpske košarke Žarku Paspalju. Imao je dikciju kao Duško Radović. Počeo je sa informacijom koliko je beba rođeno u Beogradu, a potom  predstavio voditelje - Marko Ivas, Smederevska Palanka, Nikolina Rakić, Trstenik, Bojana Marković, Kraljevo, Milenko Krišan, Jarkovac (Sečanj), Maja Bojić, Ugrinovci (Zemun).

Četrnaest reportera RTS-a donosilo je interesantne priče koje su viđene u pet sati programa. Podsetili smo se da je prvi televizijski Dnevnik vodio Mića Orlović, da Radio Beograd slavi sto godina ali i analizirali da li građani Srbije mogu da zamisle život bez mobilnog telefona. 

Saznali smo da devedeset odsto Srbije koristi mobilni telefon, od toga devedeset odsto stanovnika koristi pametni telefon. Najviše se šalju poruke putem Vibera, Whatsapp-a i mesindžera. Jedan deo našeg društvenog života se seli onlajn. Društvene mreže su novo mesto za druženje. Fejsbuk koriste stariji, a Instagram je za nešto mlađe. I u kupovinu idemo putem interneta sve češće. 

Jutarnji program je do sada je bio slepo crevo RTS-a, a svojim novim dinamičnim konceptom je pomeo konkurenciju. Pokazalo se koje sve resurse ima javni servis. Ne znam samo zašto je na televizijama toliki akcenat na jutarnjim programima, postoje valjda i termini za šou-program. 

Ali, ova promena RTS-a pokazuje da bez gledanosti nema ni uticaja. Pošto su pojedini jutarnji programi postali leglo treša i neukusa ovo je jako dobra promena za javni servis. Potpisujem da je RTS najgledanija televizija u Srbiji, bilo je dovoljno da se pojavim u „Ja volim Srbiju”, da nosim tacnu u Turskoj i da me na sekund stave u „Šarenicu” ili da budem u žiriju „Beogradskog proleća” i da dobijem toliko komentara. Nikad nisam dobio toliko poruka kao kad sam bio na RTS-u. 

Pojedine komercijalne televizije su toliko preterale sa američkim predsedničkim izborima i Trampom da je to bilo neizdrživo za gledanje kao što su na svim jutarnjim programima uvek jedni te isti komentatori i jedni te isti estradni gosti. Javni servis Srbije je ponudio jedan lep i izbalansiran program koji je zaista lepo gledati jer je dinamičan i sadržajan, a ima i lepog muzičkog programa, kao u vremenima Baneta Vukašinovića.

Sećam se vremena kad je Aleksandar Tijanić poslao malu Oliveru Kovačević da oseti muku jutarnjeg programa. Jer ko proba jutarnji program, a i potpisnik ovih redova ga je radio 1994. godine, odmah pobegne u zabavni ili u noćni program. Jutarnji program doneo je novac i slavu Jovani Joksimović, Minji Miletić, Danilu Mašojeviću, Maji Nikolić. Javni servis Srbije je očitao lekciju svim javnim servisima u regionu kako treba da izgleda jedan jutarnji program koji mene podseća i na „Nedeljno popodne”. 

Napravili su sjajan završetak sa grupom „Parni valjak” i Vesnom Radosavljević, a mladi i simpatični voditelji su dali duh svojih godina. Većinska Srbija je zaslužila da gleda pristojan program, bez ispiranja mozga i gledanja prostakluka. Za sada se najviše truda ulaže oko jutarnjih programa, a potrebno je malo osvežavati i večernje termine. Primetan je trend ukidanja autorskih emisija i grupnog vođenja i da je sve postao jedan infotejment. 

Fali emisija kao što su bile „Obraz uz obraz”, „Sedmorica mladih” i „Karaoke obračun”. Fali nam i neka debatna emisija poput „Kino oka” ili „Piramida”. Fali nam dobre zabave na svim kanalima za one ljude koji su najviše na Fejsbuku. To su oni stariji koji nemaju šta da gledaju kad se vrate sa posla. Treba nešto i za radničku klasu, koja rinta po ceo dan i ne može da gleda tolike jutarnje programe.

Aleksandar Filipović