EVO KAKO JE NAJMOĆNIJA NEMICA MUŽA VARALA SA ŽIGOLOM Suprug joj je uzvratio snimivši njihov intimni čin

Suzana Klaten, jedna od najuticajnijih poslovnih žena na svetu, predstavlja oličenje nasleđa odlučnosti, inovacija i pronicljive poslovne veštine. Rođena u porodici Kvant, koja je postala sinonim za industrijsku moć u Nemačkoj, uspela je da izgradi svoj jedinstveni identitet, istovremeno održavajući monumentalno nasleđe svojih predaka. Preduzetnica iz Bad Homburga u blizini Frankfurta postala je najmoćnija Nemica a njeno bogatstvo se meri u desetinama milijardi evra.

Klaten poseduje oko 19% udela u čuvenom proizvođaču automobila BMW, što je osnov njenog bogatstva i uticaja. BMW, poznat po vrhunskoj tehnologiji i luksuznim vozilima, veliki deo svog uspeha duguje viziji Herberta Kvanta, njenog pokojnog oca. Herbert Kvant je odigrao ključnu ulogu u vođenju BMW-a ka dominaciji na tržištu luksuznih automobila sredinom 20. veka. Danas, Klaten i njen brat Štefan Kvant, koji poseduje skoro 24% udela u BMW-u, nastavljaju očevu viziju čuvajući i šireći globalni značaj kompanije.

BMW predstavlja samo delić širokog portfolija Suzane Klaten. Njena poslovna oštroumnost prevazilazi automobilsku industriju i proteže se na farmaceutiku, specijalnu hemiju i napredne tehnologije. Klaten ima zvanje magistra poslovne administracije (MBA) i diplomu iz ekonomije, što joj pruža stručnost potrebnu za upravljanje složenim poslovnim okruženjem. Jedno od njenih najistaknutijih dostignuća je transformacija Altana AG, farmaceutske i hemijske kompanije njenog dede, u globalnog lidera.

Kao jedina vlasnica i zamenica predsedavajućeg Altane, Klaten je nadgledala njen razvoj u multinacionalnu korporaciju sa godišnjim prihodima koji prelaze 2,5 milijarde dolara. Pod njenim vođstvom, Altana je procvetala naglašavanjem inovacija, održivosti i operativne izvrsnosti. Njen praktični pristup i posvećenost strateškom rastu ojačali su reputaciju kompanije kao lidera u svojoj industriji.

Uticaj Suzane Klaten proteže se i na druge značajne kompanije, uključujući Entrust, firmu specijalizovanu za digitalni identitet i bezbednost podataka, kao i SGL Group, istaknutog proizvođača karbona i grafita. Kroz svoje strateške investicije, Klaten demonstrira vizionarski pristup, predviđajući rastuću potražnju za sigurnim digitalnim ekosistemima i naprednim materijalima u sve tehnološki orijentisanom svetu.

Njen život je svedočanstvo otpornosti i prilagodljivosti. Uprkos privilegovanom poreklu, Klaten se nije oslanjala isključivo na nasledstvo, već je neprestano radila na tome da dokaže svoju sposobnost i inovativnost kao lider. Njeni doprinosi BMW-u i Altani oslikavaju njenu sposobnost da uravnoteži tradiciju i modernost, obezbeđujući da ove kompanije ostanu relevantne u brzo promenljivim tržištima.

Posvećenost izvrsnosti Suzane Klaten prati njena diskretnost i skromnost. Ona izbegava svetla reflektora, fokusirajući se na svoj rad i filantropske aktivnosti. Njen pristup bogatstvu vođen je osećajem odgovornosti, osobinom koju pripisuje vaspitanju. Njena pokojna majka, Johana Kvant, usadila je svojoj deci značaj napornog rada, etičkog ponašanja i doprinosa društvu.

Ovaj osećaj dužnosti ogleda se i u filantropskim inicijativama Suzane Klaten, koje odražavaju njenu želju da doprinese društvu. Ona podržava različite projekte, posebno u oblasti obrazovanja, nauke i zdravstva, s ciljem stvaranja prilika za druge i podsticanja inovacija.

Priča Suzane Klaten uključuje i trenutke ličnih teškoća, sa kojima se suočavala sa izuzetnom snagom i dostojanstvom. Njena sposobnost da prevaziđe izazove dok nastavlja da vodi i inovira naglašava njenu otpornost i odlučnost.

Danas, Suzane Klaten ostaje simbol vizionarskog liderstva i strateške predviđanja. Njeni doprinosi globalnom poslovnom pejzažu i posvećenost etičkom preduzetništvu inspirišu divljenje i poštovanje. Kombinujući porodično nasleđe sa svojom jedinstvenom vizijom, Klaten se etablirala kao pokretačka snaga u industrijama koje oblikuju budućnost.

Dok nastavlja da nadgleda BMW, Altanu i druge projekte, uticaj Suzane Klaten oseća se daleko izvan upravnih odbora. Njena priča podseća da se pravi uspeh ne meri samo bogatstvom, već sposobnošću da se vodi s ciljem, integritetom i inovacijama.

Najbogatija Nemica bila je na meti ucenjivača i otmičara. Najneprijatnije iskustvo imala je sa švajcarskim žigolom Zgarbijem koji joj je, da bi čuvao tajnu o njihovoj ljubavnoj vezi, uzeo oko sedam miliona evra pre nego što ga je prijavila policiji. Zgarbi je nedavno osuđen na šest godina zatvora. On je na sudu izrazio kajanje zbog onoga što je učinio, iako je planirao da svojoj ljubavnici, sa kojom je bio od 2007. godine, uzme skoro 50 miliona evra.

Helg Zgarbi (51) je na zavođenju i ucenama bogatih i usamljenih žena širom Evrope izgradio unosnu karijeru. Zbog priznanja krivičnog dela dodeljena mu je prilično blaga kazna. Međutim, nema šansu za prievremeno puštanje iz zatvora, jer ipak nije želeo da oda gde je sakrio sedam miliona evra, koje je izvukao od Suzane Klaten, ćerke pokojnog BMW magnata Herberta Kvanta, koja poseduje 46 odsto deonica ovog automobilskog giganta.

Zgarbi je umeće zavođenja razvio do savršenstva, u čemu bi mu mogao pozavideti i sam Kazanova. Jedno vreme se muvao u svetu bankarstva, krstario je svim evropskim mondenskim mestima - od Monte Karla, preko Baden-Badena do austrijskih banja i skijališta - u potrazi za žrtvama koje bi, zavedene slatkorečivošću, finansirale njegov život na visokoj nozi: strast za brzim automobilima, šampanjcem, luksuznim apartmanima i putovanjima avionom u prvoj klasi.

Suzan Klaten, tada udata majka troje đece, bila je u julu 2007. u elitnoj banji Lanserhof, a Zgarbi je tad odlučio da joj priđe. Nekoliko dana pre akcije strpljivo je čekao, razmenjujući sa njom tek poneki smešak za vreme doručka.

Kada joj je prišao pored bazena, Suzan Klaten je, u bade-mantilu, opušteno ispružena na ležaljci, čitala "Alhemičara" Paula Koelja.

- To je moja omiljena knjiga - reče joj tad Zgarbi, dok je primicao stolicu. Nakon čašice neobaveznog razgovora, Suzana ga je upitala: "A čime se vi bavite?"

- Ja sam specijalni savetnik švajcarske Vlade. I to za vanredne situacije - slagao je kao iz topa.

- Nije li to opasno? - zapitala ga je ona, već "upecana" na njegovu priču. Dobila je lakonski odgovor: "Ponekad."

I tako je Suzan zagrizla mamac. Sledeći sastanak zakazali su nakon četiri nedelje u sobi 629 hotela "Holidej in" blizu Minhena. I dok su vodili ljubav, neko ih je snimao iz susedne sobe. Ubrzo posle toga krenuo je u operaciju iznuđivanja novca. Suzana Klaten kasnije je navela razlog njegove "unutrašnje tuge" koja ju je toliko privukla. Prema njegovim rečima, patio je od - osećaja krivice.

Nakon svog poslednjeg putovanja u Majami tvrdio joj je da je u automobilskoj nesreći ubio ćerku mafijaškog plaćenog ubice. Policija Švajcarske, Italije i Nemačke, koje su širom Evrope istraživale domet njegovih prevara, utvrdile su da je priču o saobraćajnoj nesreći uspeo da "proda" još bar tri puta. A Suzani Klaten je tvrdio da mafija kao odštetu od njega traži 10 miliona evra ili će ga "iseckati n komadiće". U prvi mah od Suzane je dobio tri miliona. Nakon što je kao malo razmislila, ubrzo mu je dala i ostatak.

Njene iluzije su se raspršile nakon samo mesec dana, kada joj je Zgarbi predložio da napusti muža i troje dece i da osnuje fondaciju u koju bi uplatila 300 miliona evra, što bi im omogućilo da "započnu novi život". To je bio šamar koji je bogatu i navinu Suzanu Klaten vratio u stvarnost. Ubrzo je stigao zahtev za 48 miliona evra, uz poklon CD sa fotografijama njihovih strastvenih trenutaka i napomenu da, ukoliko ne pristane, sledi postavljanje "vrućih" snimaka na Internet.

- U tom trenutku mi je sve bilo jasno. Ja sam žrtva i moram da pružim otpor, inače to nikada neće prestati - objasnila je Suzana.

Sve je ispričala suprugu, a on je odlaskom u policiju odlučio da na kocku stavi porodični ugled i javno ismevanje. U međuvremenu, Suzana je Zgarbiju rekla da će platiti 14 miliona evra, što je bio mamac zbog kojeg je na kraju i završio u zatvoru.

Ipak, poreklo ovolikog bogatstva je omiljena tema istoričarima, pa je 2007. na filmskom festivalu u Hamburgu premijerno prikazan dokumentarac The Silence of the Quandts koji se bavi počecima biznisa Kvant porodice.

Film je stavio akcenat na koncentracione logore u vreme nacisičke Nemačke koji su se nalazili pored fabrike baterija u Hanoveru i kojima je rukovodio Ginter Kvant, gorepomenuti deda Suzane Klaten. U osnovi je bio porodičan biznis kao podrška Hitleru i Nemačkoj. U nekoliko logora na proizvodnji baterija radili su zarobljeni logoraši i mnogi su tragično završili. Ginter Kvant je bio Hitlerova ekonomska snaga i kada je Hitler stao na čelo partije, njoj se pridružio i Kvant i od vođe je nagrađen titulom Lidera u ekonomiji odbrane, koja je bitan deo ratne ekonomije.

Veze nisu bile samo poslovne. Druga Ginterova žena, nakon razvoda od industrijalca, udala se za Gebelsa, Hitlerovog ministra i najvernijeg saradnika.

Ovakav biznis porodice sa Ginterom na čelu počeo je još za vreme Prvog svetskog rata. Akcenat je bio na proizvodnji ratnih uniformi, baterija (koje će se kasnije zvati Varta). Porodica je ušla u biznis iskopavanja soli i u metalnu industriju sa osnivanjem BMW-a 1916.

Ubrzo nakon emitovanja dokumentarca, oglasila se porodica, angažovala istoričare kako bi istražili poslovanje Kvantovih za vreme nacističke Nemačke. Medijima se obraćao Stefan Kvant, brat Suzane Kvant. Između ostalih medija, za DW-e je izjavio da su u to vreme članovi porodice bili samo ljudi i da su okolnosti bile daleko iznad njihove kontrole.

(Kurir.rs)