Klaudio del Monako, sin omiljenog Titovog tenora koji je maršala predložio za Nobela

– Teško je nositi prezime čoveka – sinonima Verdijevog „Otela”, kog je na najprestižnijim scenama sveta tumačio 427 od 1.600 puta, koliko je u životu stao pred publiku. I na onaj svet je otišao u kostimu Otela, koji je sam kreirao. Ljudi od mene očekuju da budem dostojan oca. A nemoguće je dostići njegovu veličinu jer nisam pevač, već operski reditelj. U Italiji sam se rodio i mislim da ću tu i završiti. U Švajcarskoj sam živeo 12 godina, Nemačkoj 18, Srbiji 11. Moje prezime otvara vrata pozorišta, ali se od mene očekuje deset puta više nego od drugih reditelja.

Tako mi je pričao jedared Klaudio u kuli visoko nad Dunavom.

– Moja mama je život podredila mužu i pratila ga na brojnim turnejama. Veliki umetnik teško se deli između karijere i potomaka, majka nas je mnogo volela, ali nije mogla jednom nogom biti u svetu, a drugom s decom. Kad je meni bilo šest meseci, a bratu Đankarlu tri godine, našla je guvernantu Antonietu, čiju ljubav nikad neću zaboraviti. Filozofsko je pitanje da li je mama ona koja te rodi ili ona koja te podigne – nastavlja naš stranac. – Kad sam imao devet godina, otac odluči da me pošalje na koledž u Lozani, misleći da ću tamo dobiti odlično obrazovanje. Govorio je da Italijani imaju veliko srce, ali ne i disciplinu. Daleko od kuće, bez mame, tate, i, što je najvažnije, Antoanete, baš tuga. Jednom-dva put godišnje viđao sam oca, ovenčanog oreolom mitske slave. U džepu sam skrivao fotografiju i vadio kad ih se zaželim. Prve godine često sam plakao, posle sam očvrsnuo i rešio da budem pravi muškarac.

Kod braće je temperament vulkanski izbijao, teško su prihvatali kruta pravila, pa je stariji promenio tri koledža, a Klaudio „samo” dva.

– To je, ipak, bila dobra životna investicija – seća se Klaudio. – Savladao sam francuski i naučio da živim sam. Želeo sam da se isključim iz kolektiva i osvojim slobodu, s 18 sam se preselio u Pariz, postao najmlađi hotelijer u Francuskoj i godinama s bratom držao jedan s 35 soba. Kad nisam u hotelu, bio sam u operi. Krv nije voda.

Đankarlo se prvi okušao kao reditelj, pa sam i ja to hteo, debitujući kao njegov asistent u „Nabuku” u Karlsrueu, a prvo samostalno režirao sam „Karmen” u Kalabriji. Veliki strah, adrenalin do neba za 100.000 života! Bilo je uspešno pa se usudih da nastavim. Imam tri smokinga. Dva bela i jedan crveni – kad izađem posle premijere pred publiku, ako umesto cveća poleti paradajz, da se ne vidi njena srdžba – kaže u šali.

Ponosi se što ga nikad nije koristio.

– Poštujem publiku, jer je glas naroda, glas boga. Nisam prepotentan i svaka mi je premijera kao prvi dan u školi. U životu mi je mnogo pomogao stariji brat, koji ima više stotina režija širom sveta. Bio je upravnik bonske opere, a ja one u beogradskom Narodnom pozorištu i novosadskom SNP-u – sumira svoju karijeru Klaudio.

Povodom 20 godina od smrti oca, pozvao je u Italiju na premijeru „Nabuka” mecosopran Anu Lačković, ćerku operske pevačice Olge Milošević, koja je u Beogradu pevala s Mariom u „Otelu”.

– To je sudbina, kao i što je tata u Beogradskoj operi šezdesetih i sedamdesetih više puta nastupao. Sećanje na to vreme čuvaju fotografije u velikom salonu naše porodične kuće. Na polici s knjigama kraj belog klavira i danas je uramljena ona na kojoj su tata, Josip i Jovanka Broz. Na internetu je snimak kako moj otac svira klavir, ustaje i govori o Titu. Kaže da je on „blagorodna osoba koja voli umetnost i poštuje umetnike. Pevao sam mu na Brionima, u ‘Otelu‘ s beogradskim ansamblom, a treći put u njegovoj rezidenciji. Potpuno me očarala čudesne ličnost ogromnog dela, koja je svojom političkom inteligencijom umela da obuzda svet i velike sile. Zato apelujem da maršal Tito dobije Nobelovu nagradu za mir.” Priča se da mu je 1973. izmakla jer je – komunista navodi Klaudio del Monako.

Iz tri braka Klaudio ima dvoje dece. U Trevizu živi ćerka, advokat Elizabeta, i nosi ime Klaudijeve bake po majci, Čehinje, koja je pre Velikog rata iz Praga došla na sever Italije. Drugi put se venčao u beogradskoj Pravoslavnoj crkvi s mecosopranistkinjom Draganom Jugović i dobio sina Maria Pavla. Mladi tenor je, po ugledu na dedu, počeo karijeru pevajući i debitovao s majkom, prvakinjom beogradske Opere. Posle studija u Beču prešao je u reditelje i trenutno radi u Nemačkoj. Uzor mu je stric Đankarlo, ogromno ime u operskom svetu, čija karijera traje već 55 godina. Pre neku godina je u Beogradu postavio „Normu” i značajnu rolu dodelio bivšoj snahi Dragani.

Klaudio se poslednji put našao u medijima za Božić 2011, kad su mu, posle porodičnog spora s trećom suprugom, operskom pevačicom Danielom Verner Herman lekari spasli kuhinjskim nožem probodeno srce.

Jelena Stamenković