Iza izloga: Navučene na medijsku infuziju

Jer, ova je problematika (zajedno s horoskopom, dijetama, kao i trendovima u manikiru, pedikiru i depilaciji) jedna od ključnih za dame koje drže do sebe.

Za neupućene, samo da konstatujem da je vreme u kome je za status i solidnu poziciju na društvenoj lestvici bilo dovoljno da žena bude pametna, negovana i lepa sada već davna prošlost; za komplet postignuće nužno je i da poseduje onako jedan ultra fensi i moderno skockan stančić. Boho luksuz, klasika vs. moderno, koža u

toj i toj boji, precizno definisane dimenzije polica, broj

mirišljavih svećica, marka frižidera i šporeta, dezen krpe za sudove, mustra pločica, vrsta cveća, boja tepiha i zidova... Ovo su tek neki od dizajnerskih postulata, bez kojih bi se žena (navučena na medijsku infuziju) osetila pođednako „golo“ kao kad, recimo, zaboravi da stavi karmin ili izađe iz kuće bez nakita. Ukratko, must have za one koji drže do sebe.

U njihovim stanovima nezaobilazni su i sudovi, bez obzira što većina zapravo nikada ne kuva. Em nema vremena, em to prlja kuću. O mirisima da i ne govorimo. Tako da su svi ti fensi (nimalo jeftini) lonci, šerpe i poklopci, kao i raznorazne tepsije za pečenje kolača, torti i slavske večere u najmanju ruku, najčešće nešto kao kuhinjska dekoracija, pažljivo i temeljno uklopljena u ostatak enterijera. A kad ogladne, rešenje su, naravno, restorani i dostava hrane. Ono što (da se ne ogrešim) eventualno umeju da koriste su šoljice za kafu, čaj i ostale napitke, čaše za vino (uglavnom belo) i ponekad, kad nemaju živaca da se spremaju za odlazak u restoran, tanjir za naručenu klopicu.

I, sve je savršeno. Beli (tek ponekad bež) prostori, besprekorno uredni i mirišljavi; sve čisto i na svom mestu - krpe, sudovi, ukrasni jastučići, nonšalatno (i kao slučajno) prebačena dekica s potpisom dizajnera u trendu, na stočiću u dnevnom boravku onako kao usput poređani najnoviji brojevi magazina koje morate da imate, malo umetnosti na zidovima se takođe preporučuje, baš kao i super fensi bicikl od nekoliko hiljada evra nonšalantno parkiran u predsoblju, a ne bi bilo zgoreg ni da - ako imate ambiciju da impresionirate svojim besprekorno uređenim životnim prostorom - krenete i sa skupljanjem nekakvih, poželjno, otkačenih figurica... Razmišljam nešto, kada bi trebalo da muzikom opišem te i takve enterijere, verovatno bi moj izbor bio Enjin spot za pesmu „Sećanje drveta“: okruženi ozonom, svi divni, zaneseni, smireni i blaženi. A šlag na tortu u tom urbanom raju bila bi fensi geyeterija: najtanji mogući televizor, veš mašina s kojom možete da razgovarate i da joj izdajete direktive šta joj je činiti, kompjuter, laptop, ajfon, ajped, šporet (ultra moderan, ali da izgleda retro) od nekoliko hiljada evrića, kao i razna eletrična pomagala, koja teško da će ikada imati kontakt sa strujom. Koga briga dok dobro izgledaju, bitno je jedino da se vidi da držite korak s vremenom i da pratite trendove.

One nedovoljno upućene, koji se sad moguće pitaju zašto bi neko sebi organizovao peti krug pakla u vlastitom domu, tačnije zašto bi, kad se već nekako i dovuče do kuće, nastavio da robuje bilo kome/bilo čemu, samo bih zamolila da se prisete šta je i čemu ne tako davno (u pristojnim kućama, naravno) služila takozvana gostinska soba. Pa, za prikazivanje. U toj sobi, kao što je mnogima već poznato, nije se „onako“ sedelo; u nju se ulazilo samo o velikim datumima (za praznike, slave i eventualno Novu godinu), kada bi se u kući skupila čitava šira i uža familija koju je trebalo fascinirati i pokazati im kako nam je u životu, sve s tim „in“ stolicama, vitrinama, trosedima, dvosedima i foteljama, apsolutno fenomenalno. Ostatak vremena ta se soba samo luftirala i, što se kaže, malo osvežavala. Da ne krene vlaga ili nešto slično.

E, taj privid „uspešne“ sobe u međuvremenu smo zamenili prividom „uspeha“ u čitavom stanu; od predsoblja, pa sve do terase. I nema veze što ti besprekorni stanovi, podsećajući na nekakve kancelarije za stanovanje, najčešće liče jedan na drugi. A ne, upravo je suprotno - to vam dođe kao neka vrsta strateške prednosti, odnosno potvrda da ste uspeli. I zato se skoro pa isključivo upravo fotografije tih „kao jaje jajetu“ istih stanova sa super sređenom i srećnom domaćicom najčešće i viđaju na društvenim mrežama. Kad ste se već tako sjajno snašli u životu, red je da se malo i pohvalite. Tako se to danas, u vremenu u kojem se privatnost konstantno prodaje i nudi, a porivi skromnosti iz predostrožnosti potiskuju, radi.

Jer, u rijaliti kulturi življenja dušom, telom i svim ostalim resursima s kojima raspoložemo, neumorno i bezrezervno služimo novom (jednom, jedinom i najvećem) božanstvu – broju pratilaca na društvenim mrežama. 

Jasna Budimirović