Rijana se „pufnula”

A popularna je pevačica sa Barbadosa očigledno jedna od njih.Ono što mi je u slučaju „Rijana se pufnula“ (a verujte, njeni su kilogrami planetarno postali hit tema svakog ženskog magazina koji „posluje tržišno“) jeste način na koji su te moderne „biblije“ sve to nama, dragim čitateljkama, objasnile.

Kao, sve je to „just fine“, kao nije se desilo ništa spektakularno i sve je u najboljem redu. Ali su, za svaki slučaj, morali Rijanu, onako brižno i sve sa zabrinutim izratom lica, da pitaju kako se oseća sa tih nekoliko kilica viška.

Da li je dobro, da nije psihički potonula, kako se nosi s tim „izmenjenim“ stanjem, daleko bilo da nije i glas izgubila, kad se već tako neozbiljno ponela sa svojim stasom...

Sve, jelte, uobičajna pitanja i kada neko skine kilograme.

Ili možda baš i nisu...

Ako se ne varam, svaki put kada bi neka od selebriti persona smršala, uopšte se ne postavlja pitanje toga kako se oseća, da li je možda bolesna ili depresivna...

A ne, mediji onda pišu kako izgleda nikad bolje, skoro pa savršeno. Možda još neki gram i nema dalje.Nije da se nije desilo da su baš te „super i nikad bolje izlgledajuće“ baš u toj „za svaku pohvalu“ mršavoj fazi zapravo prolazile kroz užase raznih vrsta.

Pa, eto i Rijana je bila najmršavija (čitaj: najzgodnija) dok je dečko tukao i „prevaspitavao“, a i glumica Nikol Kidman je bila „čarobno tanana“, bezmalo providna u vreme bolnog razvoda od Toma Kruza.

Ali koga briga? To su njihova privatna stvar i njihovi privatni problemi. Sve dok su zanosno-bolesno mršave, naravno.

I, Ok.

Možda bih to nekako i mogla da prihvatim kao opciju (u stilu – lud svet, gotova robija), ali mi onda nije jasno čemu to kao zalaganje na sav glas za pravo svake žene da izgleda kako želi; da bude mršava ili debela u meri u kojoj to njoj godi i prija.

Da je to baš tako, zar ne bi upravo selebriti trendseterke, kakva je i Rijana, čiji manikir, frizuru i sve ostalo u roku od odmah iskopiraju tinejyerke širom sveta, trebalo da bude nešto kao „zaštitni znak“ parole „živi i pusti druge da žive“?

Jer, svaku robu, ideju ili uslugu (znao je to još i „tata PR-a“ Edvard Bernejs, a gde neće ove moderne „ajkule“ marketinga i odnosa s javnošću) najbolje „prodaju“ poznate osobe.

U prevodu - da je priča o tome kako kila gore ili dole kod devojaka propraćena iskrenom namerom medija i svih ostalih koji nam „kroje“ živote, onda o ovom „slučaju Rijana“ ne bih ni pisala.

Da je to svima normalno, kao što nam neumorno poručuju, onda bi izostala i sva ta „briga“ za pevačicino zdravlje; ne bi bilo niti jedne naslovnice sa njenim „popunjenim“ fotkama i predapokaliptičnim naslovima koji je trebalo da nam valjda pojasne šta se tu zapravo desilo i o kojem je stepenu katastrofe reč.

Shvatili smo, nema šta. Njihova poruka, kada bi se prevela na jezik „običnog“ čoveka, otprilike bi mogla da sglasi: možete da budete netalentovani, nevaspitani, čak i ne baš jako bogati, ali nikako (ama baš nikako) ne i puniji.

Debeli, rekla bih, u ovoj fashinon&glamour dimenziji stvarnosti naprosto ne postoje. Nisu predviđeni... 

Jasna Budimirović