Iva Štrljić, glumica: Borim se damski!  

I uvek je uspela da nam dočara određeni karakter, bez obzira koliko on bio daleko od njene vrcave energije i ličnosti. Kako je rekla za Dnevnikov TV magazin, dužnost glumca, koji ozbiljno radi svoj posao, i jeste da ume da odigra sasvim različite karaktere. Jedan deo tog umeća, dodala je Iva, jeste u količini dara koji posedujete, a drugi u tome koliko ste oslobođeni, kako posmatrate ljude oko sebe i koliko poznajete čitavu raskoš svog bića.

Jedan od takvih likova sa kojim, sem temperamenta, nema ništa slično, a kojem je na posebno šarmantan način uspela da udahne život,  svakako je modna kreatorka Dijana Erski, koju Iva Štrljić igra u seriji „Igra sudbine” koja se emituje na Prvoj televiziji. Ova uloga približila je Ivu narodu čini se kao nijedna do sada, a, kako nam je rekla, upravo je bliskost s ljudima ključna za jednog umetnika.

– Nije se dogodilo da sam izašla iz kuće, a da mi neko nije prišao da kaže neku lepu reč za ulogu koju igram. Verujte, ništa nije dragocenije od toga kada toliko jasno, čisto vidite koliko vas voli narod. U toj njihovoj podršci nalazi se i moja snaga – rekla je glumica Iva Štrljić na početku razgovora za Dnevnikov TV magazin.

Uloga Dijane Erski donela vam je čak dve glumačke nagrade. Jeste li očekivali da će vam njen lik doneti mnogo toga u karijeri?

– Uvek radim svoj posao dajući celu sebe. Kod mene nema zadrške, sve se čini sa strašću, ljubavlju i radošću, profesionalno i odgovorno i verujem da kada tako stvarate onda budete i nagrađeni kako priznanjima tako i poštovanjem publike, što je meni neizmerno važno. Od prvog trenutka kada sam se pojavila u seriji telefon nije prestajao da mi zvoni sa pohvalama za način kako tumačim Dijanu Erski. Dobijam svakodnevno snažnu podršku ljudi, koji izražavaju oduševljenje mojim načinom igre sa željom da me gledaju što više i u budućim ulogama. Ogromna ljubav naroda koju osećam je moja najveća pobeda. Inače, kad smo kod nagrada, dobila sam dve za najbolju glumicu 2020. godine, a baš juče mi je javljeno da sam dobila i treću!

Njenom liku samoinicijativno ste uneli brzinu pričanja. Koliko je teško izgovarati sve njene replike i kako se za te verbalne performanse pripremate?

– Lik je izuzetno zahtevan, ali baš zato što sam se potrudila i razmaštala ga, što ga ne igram površno zato i uspeh jeste ozbiljan. Ono što je moj maleni začin dodat Dijani jeste brz govor, smeh i ona jedna rukavica. Uradim dobru pripremu kod kuće, savladam tekst do perfekcije, a pošto imam odličnu dikciju mogu velikom brzinom sasvim razumljivo i razgovetno da ga izgovorim. Nije jednostavno, za to vam je, uz dar, potrebna i posebna veština i neko ko nije vešt i duhovit glumac sigurno ne bi mogao ovako da odigra gospođicu Erski.

Zanimljivo je da ona u seriji uz svaku kombinaciju nosi tu  rukavicu na jednoj ruci. Kako se rodila ideja za takav način njene prezentacije?

– Htela sam, pošto već igram modnu kreatorku, da ona ima nešto specifično na sebi čim se pojavi, nešto što je deo njenog stila. Sasvim slučajno smo na probi kostima za prvu scenu stavili jednu rukavicu i tada mi se javila ideja da Dijana uz svaku kombinaciju nosi obavezno samo jednu rukavicu.

Imaju li likovi iz „Igre sudbine“ moć da se zadrže u narodu kao što je to bio slučaj sa likovima iz serija „Bolji život“, „Srećni ljudi“ i mnogih drugih koje se i danas repriziraju, rado gledaju i prepričavaju?

– Serija „Igra sudbine“ je ubedljivo najgledanija, obožavana kod publike onako kako je bio i „Bolji život” u periodu mog detinjstva. Primećujem da je vole sve generacije i ljudi najrazličitijih interesovanja, što ne može da se kaže baš za svaku seriju. Po reakcijama naroda jasno mi je da predstavljamo onaj lep i važan deo njihovog dana kada uveče u devet sednu uz televizor, prema tome, mislim da je ta moć, rekla bih, izvesna. I raduje me što je to tako.

Za potrebe uloge Karle Bruni u seriji „Azbuka našeg života“, koju ćemo gledati na jesen, prošli ste kroz specifičnu fizičku transformaciju. O kakvoj ulozi je reč i kako vam se dopala ova serija?

– U seriji moram da ličim na Karlu Bruni i crnom perikom smo to postigli. Igram nešto sasvim drugačije - jednu nežnu, povučenu, potajno zaljubljenu ženu, samozatajnu i neobičnu. Sa Jelenom Bajić Jocić sarađujem već treći put i to mi je znak da će ljudi mnogo voleti i ovu seriju.

Koliko vam je hiperprodukcija serija, kao nekome ko je slobodan umetnik i nema sigurnu platu svakog meseca, omogućila određenu sigurnost u toku pandemije koronavirusa?

– Slobodan sam umetnik, nemam sigurnu platu i to je uvek jedna nespokojna pozicija, koju sa dostojanstvom podnose samo najjači. Mogu da budem ponosna na sebe što sam borac i što sam, uprkos svojoj situaciji, uvek uspevala da radim i stvaram, jer me je na to terao taj unutrašnji pokretački nerv koji mi ne dozvoljava da stojim u mestu. Bilo bi mi naravno mnogo jednostavnije kada bih bila negde zaposlena. Serije koje se snimaju jesu olakšale glumcima i to je jako lepo. Ne povezujem ništa sa pandemijom, jer sam se ja uvek isto trudila, bila pandemija ili ne.

Koliko je težak put koji ste prošli da biste došli do velikih uloga izgradio vašu ličnost?

– Sve što prođete u životu zabeleži svoj potpis negde unutar vas i samo onaj koji je, kada govorimo o emocijama i o osetljivosti, raskošno živeo ima harizmu i ostavlja utisak. Sve što me je bolelo, svaka čežnja, neka nedostajanja, razočaranja, odlazak dragih ljudi zauvek kao i čudesne radosti i momenti kada mi neko zagolica srce, oblikovali su moju ličnost. Uvek sam se borila elegantno, na fin način, nikad grubo i manipulativno. Uvek damski i od tog načina ne odustajem ni kada je najteže.

Da li je život jedne mlade i uspešne glumice zaista glamurozan kao što može da deluje narodu dok gleda nasmejana TV lica u tok šou emisijama i na raznim događajima?

– Glamurozna može da bude haljina i šminka, kao i zlatne cipelice i nešto sjaja u kosi. Ali duh mora da bude iskren, topao i jednostavan, jer tek onda sve to nešto znači i kada se probudite ujutru u spavaćici posle noći posute konfetama i buketima cveća, bez šminke.  

Vladimir Bijelić