OVU ČAROBNU BILJKU koristili su rimski vojnici, nekada smo je brali u bašti, SAD JE SKUPO PLAĆAMO Evo kod kojih bolesti pomaže

Lišće je kopljastog oblika, dugo 10 – 15 cm i široko 6 – 8 cm. Cvat je metlica sa sitnim crvenkastim cvetovima. Sto grama jestivog dela sadrži 91,7 % vode, 2,25 % belančevina, 0,44 % masti, 2,02 % ugljenih hidrata, 1,84 % vlakana i 1,29 % minerala. Sveži listovi u proleće su gotovo bez ukusa, a kiselost raste tokom leta. Može se uzgajati u zatvorenom.

Ime roda, rumex, dolazi od latinske riječi rumo, što znači „sišem“, što proizilazi iz činjenice da su rimski vojnici sisali listove kiselice da ublaže osećaj žeđi. Prirodni je analgetik, antiseptik, laksativ, diuretik. Sok kiselice se može koristiti za otklanjanje mrlja od rđe, plesni ili mastila sa platna i srebra.

Vrlo je otporna na visoke temperature u mirovanju. U proljeće kada potjera novo lišće dobro podnosi proljetne mrazeve. Listovi se beru kada biljka dostigne punu veličinu. Bere se 1 do 2 puta nedeljno tokom aprila i maja, sve do početka rasta cvetne stabljike. Moguće su još 2 do 3 berbe u jesen krajem septembra i u oktobru.

Ukoliko niste imali priliku da probate kiselicu, mi vam toplo preporučujemo da to što pre uradite. Na prvu loptu će vam ukus ovog povrća izgledati kao ukus bilo koje druge salate, ali kasnije ćete uvideti njen jasni, sveži, gotovo citrusni ukus, savršen za ove prolećne dane.

Kupovina i čuvanje

Ako berete ili kupujete ovu biljku, vodite se istim pravilima koja poštujete kad kupujete bilo koju drugu vrstu zeleniša: rukolu, spanać, blitvu… Zeleniš obavezno kupujte onog dana kad mislite da ga pripremate nikako ranije, a to je kod kiselice veoma važno, jer gotovo preko noći može da uvene, bez obzira na način na koji je čivate.

Izbegavajte listove koji su promenili boju ili su oštećeni. Iako u većini slučajeva znači da su plodovi ne toliko privlačnog izgleda organskog porekla i da ih ne treba zaobilaziti, kad je kiselica u pitanju, to nije slučaj, i zato birajte samo lepe listove.

Pre upotrebe kiselicu dobro operite jer raste blizu zemlje i zato je neophodno da listić po listić perete u hladnoj vodi, a kasnije ih prosušite kuhinjskim ubrusom. Neki ljudi tvrde da je neophodno odstraniti peteljku, ali ukoliko je mlada i mekana, slobodno je ostavite.

Kiselica je poprilično skupa i retka namirnica i zato je iskoritite na najbolji mogući način.

Pesto. Zamenite peršun ili bosiljak kiselicom i pripremite pesto na standardni način. Daće vašoj testenini neverovatno osvežavajuću notu. Za početak, kiselicu možete pomešati sa nekom drugom začinskom biljkom, a kasnije povećavajte količinu prema vašem ukusu.

Varivo. U vaše prolećno varivo prepuno raznog povrća, pred sam kraj kuvanja ubacite vezicu kiselice.

Salate. Ako ste imali tu sreću pa ste pronašli mladu kiselicu, nemojte je uništavati termičkom obradom već je dodajte u omiljenu salatu.

Kiselica za zdravlje

Ova biljka je veoma bogata vitaminom C i vekovima se ceni u prirodnoj medicini kao jedna od zdravijih. U nedostatku drugih lekova, u davna vremena koristila se za prevenciju i lečenje ozbiljnih stanja kao što je skorbut. Engleski lekari 19. veka su koristili kiselicu za lečenje svih upalnih procesa u telu.

Kiselica pospešuje varenje i ima blago laksativno dejstvo, što znači da povećava nivo tečnosti u crevima, poboljšava njihov rad i omekšava stolicu.