NAMIRNICE koje NISU POSNE, a svi misle da jesu: Vernici sa ovom hranom se uvek "ogreše"

Ipak, iako strogo pazimo šta jedemo, tokom posta se dogodi da ponekad konzumiramo nešto za šta nismo sigurni da li je životinjskog porekla.

Kako objašnjava nutricionista Branka Mirković, ovo se događa zato što je hrana za koju mnogi ljudi misle da je posna u stvari životinjskog porekla.

- Sir od soje je sigurno postan, a većina drugih koji se tako deklarišu sadrže kazein, protein koga ima jedino u mleku. Često ovog mlečnog proteina ima i u margarinu, naročito onih sa ukusom putera. Veoma je važno zato da pročitate deklaraciju. Svaka riblja pašteta, takođe, nije posna. U njih se stavlja mleko u prahu kako bi se dobila odgovarajuća gustina - navodi nutricionista.

Namirnice koje nisu posne

Takođe, u mnogim pecivima i testenini ima jaja ili jaja u prahu, zato nije svaka testenina posna. Na primer, hleb se u mnogim pekarama premazuje smesom koja sadrži jaja, kako bi dobio sjaj i hrskavost.

Čokoladne bananice nisu posne jer se želatin, koji se nalazi unutar njih, pravi od životinjskih kostiju. Isto važi i za gumene i žele-bombone.

Mnogi misle, takođe, da je smoki kao i ostale grickalice slične smokiju posna hrana, međutim nije. On i većina ostalih sadrže mleko u prahu i kakao maslac, a ovi sastojci nisu posni.

Dobro obratite pažnju i na napolitanke, jer čokoladni prelivi nisu samo od kakaa, koji je postan, nego sadrže i mleko ili mleko u prahu.

Alkohol nije postan

Takođe, alkoholna pića ne smatraju se posnim, naročito u danima kad se posti samo na vodi. Samo je vino dozvoljeno u danima kada i riba, a to je nedeljom i velikim praznicima.

Nutricionista ističe da se tokom posta povećava unos ugljenih hidrata, najviše brašna i šećera, i savetuje da je najbolje kad se u postu koristi sveža i neobrađena hrana.

- Potrebno je, dakle, u toku posta unositi što više svežeg voća i povrća, koje ćete sami pripremiti, sa ili bez dodatka biljnog ulja, i naravno ribe kad je dozvoljena - naglašava naša sagovornica.

U traženju posne hrane treba paziti da se ne upadne u opasnost formalizma. Umesto da nam post bude sredstvo radi postizanja molitvenog raspoloženja i duhovnog usavršavanja, on prođe u cepidlačenju promila nekog mlečnog proizvoda. Jer, mnogo je važnije koliko ćemo uneti posne hrane u organizam, nego njen he mijski sastav.

Post se sastoji ne samo u određenoj hrani, već i u uzdržavanju od prejedanja. Sam telesni post ne doprinosi duši, ako nije vezan sa nastojanjima da se čovek promeni, da suzbije svoje nagone, da obuzda svoju volju i njene prohteve, a da pojača molitvu, da razbukta u sebi ljubav prema Bogu i bližnjem i da otvori dušu svoju za praštanje.

Žena.rs/ Dnevnik