Đukica Đurović: Ljudima treba zaštita smisla od besmisla

Ti mene sad vidiš kao glumca, a ovamo sviram i pevam s bendom, tu su i montaža, editovanje pa režija i onda ispadne da se bavim umetnošću, ali tu je i astrologija. Onda ispadne astrolog si, a ja svaki drugi-treći video pričam o Hristu pa me ljudi pitaju kako to ide zajedno, rekao je o sebi Đukica Đurović na početku našeg razgovora, olakšavajući mi posao i opisujući sebe nakon mog pokušaja, tako svojstvenog novinarima da ga definišem jednim zanimanjem tipa multimedijalna ličnost sa Instagram i Tiktok nalogom „Privilegija 369” i Jutjub kanalom „Privilegija ĐĐ”, autor dve knjige „Ona sva” i „Ono što čini me sobom”, osnivač benda „Mladi Džek”.

Ali Đukica, šarmantno izbegava da se njegova ličnost faktografski odredi: „Ja se nikada nisam osećao kao ništa od toga navedenog jer ne bi mi bilo milo kad neko nekog pita „Ko ti je onaj Đura?”, da ovaj kaže „Pa to ti je onaj pisac, reditelj, muzičar, glumac, astrolog...” To bi mi bilo kao da je taj rekao „ništa”. Ja bih voleo da ta osoba kaže „To je onaj Đura koji mi je pomogao”. Slava Bogu. Najviše se osećam delom te elementarne dobrote, dobrolepote, to je pre svega došlo iz moje porodice jer ima bogaoca ljudi koji danas ne bi hodali zemljom da nije bilo moje porodice koja je uvek bila spremna da pomogne. Taj osećaj elementarne ljudske dobrote to je nešto najlepše, to je ono o čemu se radi.

Prvu knjigu si napisao sa 19 godina, roman „Generacije”. U 27. godini si objavio svoju prvu knjigu poezije „Ona sva” koja je prodata u preko 1000 primeraka, ali si morao sam da je izdaš, što smatraš sramotom ovog vremena. Da li je to bila i sudbina tvoje nove knjige „Ono što čini me sobom”?

- Izvinjavam se sad smo na tri hiljade prodatih primeraka prve knjige i druga je prodata u preko 800 primeraka. Dakle i drugu knjigu sam objavio sam, tako da tu sramotu sam morao da progutam. Jeste to naša sramota, ubio nam se Igor Vuk Torbica, sramota ima i ime i prezime. On je u ovom velegradu za 10 godina jedva imao dve premijere svojih predstava. Nama se najbolji ubio, nama se ubio, meni lično, tebi lično, svima. Od kada se on ubio ja dozvoljavam sebi da kažem da je to sramota što se ne otvaraju vrata, što su okoštala, ali s druge strane kažem sebi: „Šmekeru, živiš u zemlji koja je prva u Evropi po smrtnosti od raka, tako da je to veći problem nego što ti nisi mogao da objaviš knjigu”. Sve je to istina, sve. 

Imaš bend „Mladi Džek” ali si izjavio da bend da bi bio ozbiljan, mora da ima pet proba nedeljno i da moraš da izgineš na tim probama i da će taj rad onda napraviti nešto od vas. O važnosti discipline i upornosti pričao si u nekim svojim klipovima ali to se ne uklapa u današnje teorije o manifestovanju svega preko noći?

- U početku beše reč a pre reči beše fokus, ono na šta ide tvoj fokus to je jedino što postoji, to je svetinja i to ti je Bog dao da imaš slobodu na šta će da ide tvoj fokus, da to niko ne sme da ti dira i ne može. Tvoj fokus treba da ide na dobrotu, na vrednost koju si ti dobio, koju potpuno nezasluženo imaš, a koja je genijalna. Fokus na tu vrednost koji su dobio, fascinacija tom vrednošću koja čini zahvalnost i krotkost u tebi koji su zapravo gorivo da isporučuješ vrednost, pod broj jedan telu, duhu i umu i bližnjem svom. To su koraci i to se ne može preskakati. Da, voleti sebe, da, ali šta to znači? Ljubav je bezuslovna, znači ne voliš sebe što si faca, lep, dobar nego voliš sebe bezuslovno, šmekeru. Kako to izgleda kada zaista voliš sebe, kako znaš da je to stvarno tako, pa Hrist, koji je otelotvorena ljubav, rekao je „Po delima ćete ih prepoznati”... Kad voliš sebe onda imaš to i u akciji a ljubav je samo akcija i jedino akcija. Bezuslovna akcija ljubavi je disciplina, dakle, radim ono što ne volim kao da volim jer znam za šta je, znam za koju je vrednost jer sam pun zahvalnosti, krotkosti. Daj da uradim te sklekove, bre. I kada radiš onih poslednjih pet, u trećoj seriji, i sve ti govori da nema šanse da ih uradiš i ti ih nekako uradiš, e tad, ti jesi taj ti u osećaju, u doživljaju, ta bolja verzija tebe, ali do nje se dolazi tako što zavoliš i najgoru verziju sebe i naravno i razgneviš se nad njom i bude ti i odvratna i gadna. To je ta dinamika, bezuslovna ljubav koja je akcija, a akcija je disciplina i ti isporučuješ disciplinovano svaki dan, bez obzira na spoljni svet, vrednost svom umu duhu i telu. Umnu kroz Zoricu Tomić, Arsenija Jovanovića, Gojka Perovića, oca Ilariona, oca Rafaila...

Naravno da kako zračiš tako privlačiš, ali pitanje je ko zrači? Kako ću ja da stignem do boljitka ako bolji nisam? Kako? Tako što ću da vizualizujem? A da nije možda ta vizualizacija iz mog kompleksa ili osećaja nezadovoljstva, pa ja ću onda samo da privučem ljude koji će mi to i dokazati - da nisam vredan i da jesam kompleksaš. Ako se ja poništim roditelju svom, roditelju svih nas, e tek tada sam ja u pravoj meri i tek tada smem da pitam za mišljenje a kamoli nešto da prizivam, projektujem.

Imaš Instagram i Tiktok nalog Privilegija 369 i Jutjub kanal Privilegija ĐĐ koji su doživeli veliki uspeh tokom godina korone. Zašto naziv privilegija i zašto brojevi Nikole Tesle 369?

- Za par nedelja punim tri banke, jezivo, i tek sad najmanje znam da li je to što sam ja neka vrednost ili nije vrednost. To je kontinuitet nesreće kroz kontinuitet privilegije... Bio sam jako voljen kao dete, izgledao sam kao anđeo s Botičelijevih slika i bio sam i voljen od komšiluka a brat i sestra su me svuda vodili... Recimo, kada sam imao osam godina poljubila me je Sloboda Mićalović jer su njeni roditelji imali vikendicu u tom selu gde sam ja odlazio tokom leta pa sam se družio i s njenom sestrom Draganom... Potom, 2017. Glogovac me pušta na kultnu predstavu Hadersfild. Ja sam sedeo sa svim tim ljudima, od Jezdića, Brstine, Tihe Stanića, Madžgalja... Video sam ih još vruće od predstave u bifeima, nisam im držao sveću, ali sam se očešao o njih, ja, klošar iz bloka s Novog Beograda... I zato je to privilegija. Pa onda tu su časovi glume kod Jasmine Večanski. Vodila nas je na predstavu „Galeb” Tonija Janežiča koji traje šest sati, pa nas posle upoznala s Jasnom Đuričić i Borisom Isakovićem a oni nam se obraćaju s osmehom. Doživiš tu radost, tu lepotu i onda se vratiš u blok koji nimalo nije naivan - imao sam osećaj da imam šizofreniju. Upravo u objedinjavanju tih suprotnosti najviše sam dobio i zato je to privilegija, a 369 bih samo rekao da istražite sami jer toliko sam toga rekao, ne moram baš sve...

Tvoje astrološke prognoze na Instagramu, Jutjubu i Tiktoku su veoma popularne, kako si uopšte ušao u astrologiju i za kojim tajnama ljudi najviše tragaju kada te kontaktiraju?

- Ljudima trebaju odgovori, ljudima treba zaštita smisla od besmisla. Jedina zaštita i jedini odgovor je u preuzimanju odgovornosti i to je Hrist uradio - preuzeo je odgovornost za sve naše grehe, platio cenu i vaskrsao, pobedio smrt. Ljudi žele da pobede smrt koju osećaju da im je za petama, da stare, da više nikada neće biti mlađi, da im voljeni umiru... Znaš, to je jedini garant u životu, smrt. Što bi tvorac koji je ljubav i naš roditelj koji nam najbolje želi, što bi stavio da u ovom našem putovanju jedini garant budu nesreće, smrt, starenje, bolesti? Što nije stavio da sreća bude garant? Postoje deca koja ne znaju za trenutak života bez stravičnog bola. Što je to tako? Pa zato što - šta to on o meni zna što o sebi ne znam ja. Možda bi ja bio đavo da mi je dao neke darove tek tako? Pobogu, Hitler je jedan od nas, to je sve što treba da znaš iz istorije...

Ljudi tragaju za tajnom da zapravo nema tajne. Imam pesmu jednu koja se zove „Tajna ljubavi” i kaže „Nežnosti više nego strasti, to moraš da znaš.... Gde ima nežnosti tamo ima ljubavi, gde ima samo strasti tamo nema ničega”.

Spomenuo si u jednom intervjuu da bi radio emisiju u kojoj bi ljudima postavljao pitanja koja otkrivaju elementarnu ljudskost, te bih volela da ti odgovoriš na dva takva pitanja - Šta bi radio da novac ne postoji? i Ko je tvoj heroj iz realnog života?

 - Radio bi isto što i sad. Izvinjavam se što je dosadnjikav odgovor. Ali niko mene nije terao da ja u subotu ujutru ustajem u 7 i idem do Pančeva na čas glume, i to bez dinara... Od kako sam pročitao „Zločin i kazna” Dostojevskog s nekih 18 godina, imao sam normu 100 strana dnevno i niko me nije terao, nisam polagao ispit, nego sam osećao da želim... Isto tako sam naučio i astrologiju...

Moji heroj su majka, otac, brat, sestra, komšiluk. Pola mog komšiluka je čekalo u redu za mleko za malog Đukicu, tata je išao u rat devedesetih, majka u Bugarsku da švercuje da imamo da jedemo... Ti ljudi su moji heroji.

Snežana Milanović

foto: privatna arhiva