ALEKSANDRA JANKOVIĆ Ožiljci me podsete da treba da usporim

U ovom televizijskom ostvarenju, koje je prema Guglovim podacima, tokom ove godine bilo četvrto na listi najpretraživanijih pojmova na internetu u Srbiji, a čija se druga sezona uveliko snima u Beogradu u produkciji kuće „Contrast studios” i kompanije „Telekom Srbija”, Aleksandra će nastaviti sa životom svoje junakinje koja je, čini se, posle dužeg vremena u domaćim ostvarenjima, kreirana u slavu žene. Glumica u intervjuu za „Dnevnik” otkriva da će svi oni koji su bili na strani Vesne Popović i u drugoj sezoni navijati za nju, te priznala da je raduje što ćemo u novim epizodama Vesnu videti  prelomljene kose, odevenu u boje i što će sijati novu energiju.

– Vesna je otvorila novi tom, piše nove stranice svog života, prevazišla je rastanak i otvorile su se nove mogućnosti, samim tim, otvorila se i za to da prvi put posle 20 godina u njen život uđe neka nova osoba. I sa 15 i sa 55 ti leptirići u stomaku su uvek jedni te isti. Ne treba da otkrivam šta će se događati u novim epizodama, a u meni vri uzbuđenje zbog scenarija druge sezone - kompletnog scenarija, ne samo kada su Vesna i Uroš Popović u pitanju, već i zbog razvoja i situacije kod drugih likova. Ja sam, u trenutku kada sam počela da čitam, samo zaboravila da je to nešto što ja radim i samo me je zanimalo da čitam dalje. Druga sezona će biti veoma uzbudljiva zbog svih likova, a u Vesninom životu se dešava jedan prevrat, izuzetno zanimljiv, ona ulazi u partnerski odnos sa izvesnim Veljkom, kojeg igra Radivoje Bukvić i mnogo se radujem tome. I to je jedan glumački izazov priličan! Sa Jadranom mi je bilo divno da radim, a Rašu znam odavno, ali nismo nikada radili zajedno i presrećna sam zbog toga. Čovek je vrhunski glumac! I samo buja i raste, kompletna kreativna ličnost. Lepo sam kliknula i sa jednim i sa drugim – otkriva na početku razgovora za naš list glumica Aleksandra Janković. 

Da li to znači da Vesna doživljava kratku morsku avanturu ili će gledaoci sada pratiti njenu novu ljubavnu vezu?

– Nije reč o kratkoj morskoj avanturi, jedva se suzdržavam da vam ne otkrijem (smeh). Najdelikatnija linija u samoj seriji možda i jeste ta - Vesna i Veljko. Međutim, cela serija u jednom trenutku dobija trilersko štivo, to je ono što je mene kao glumicu iznenadilo kada sam videla u kom pravcu sve ide. Uzbuđena sam oko svog posla, ali, bogami, da vidim i sve ostale kreacije. Baš nam je druga sezona dala priliku da se razvrcamo.

Koliko taj žanrovski obrt menja pogled na celu seriju?

– Menja, obogaćuje je. Nisu sad samo važna dva glavna lika, ono što je dobro je što rediteljka Jelena Bajić Jočić i dalje otvara problematiku svakodnevnog života - onoga što se događa ljudima i u kućama, a da se o tome malo govori.

Koliko su vas lično ova serija i uloga promenili?

– Dosta! Meni je prva sezona vrlo godila zbog nekih ličnih, intimnih stvari koje sam posložila nakon dvadesetak godina. Donela mi je jednu zrelost i mojoj ličnosti, ali i meni kao glumici. Čoveka, hteo on to ili ne, ova serija postavlja da razmišlja i o sebi i životnim okolnostima na drugačiji način. U svakom slučaju me baš postavila na zemlju.

Glumica Aleksandra Janković u karijeri je više igrala u pozorištu, a na filmu i televiziji publika ju je retko gledala, a kako nam je i sama rekla, čuvala se dosta, što joj je mnogo važno.

– Kod mene to nije ništa bilo planski, tako mi se događao život, meni su neke privatne stvari bile važnije od samog posla i nekako sam se isfurala u pozorištu. Nisam nova uzbuđenja dugo osećala. Pojavila se „Azbuka našeg života” i nešto se u meni probudilo – priča nam Aleksandra Janković. – Došao je takav period života, moraš se otvoriti za takve stvari. Ja pre toga u svom umu, iskrena da budem, i nisam bila otvorena. Meni je pozorište bilo nešto, a sve što sam radila za film i televiziju radila sam najbolje što sam umela, ali nisam osećala to uzbuđenje, što se sa „Azbukom” promenilo. Ne mogu da zameram mojim kolegama koji mnogo rade. Uđeš u vrtlog a nikad ne znaš koliko će to da traje, em je izazov, em te uzbuđuje, iscrpljuje svakako i zaradiš novac kojim možeš raspolagati u životu. Ne možeš kupiti ostrvo, ali možeš reorganizovati svoj život i neke stvari koje te tište rešiti.

Koliko je, iz vašeg ugla, u savremenom svetu usled brojnih uticaja, teško održati porodicu i brak?

– Mislim da danas ko ostane u kvalitetnom braku, koji sa sobom nosi razne izazove i promene, jeste heroj. Meni se čini da je jako teško održati brak u odnosu na to šta se sve događa. Pre svega, ne postoji institucija porodice, jer je tako organizovan život da porodice provode vreme zajedno samo od sedam do deset uveče dok ne polegaju i eventualno im ostane pola subote i nedelja. To je ništa! Zato strada sve što strada.

Pričali smo i prošli put o tome da danas živimo pandemiju razvoda. Da li mislite da kao društvo površno posmatramo taj životni krah i neuspeh koje dvoje supružmnika dožive i da li nam serija „Azbuka našeg života” daje drugi pogled na jednu po sve bolnu situaciju?

– Mislim da ljudi nisu baš toliko nesvesni svega toga, nego se toliko ubrzao život da se ti više od tih stvari i ne možeš odbraniti. Ne mislim da površno posmatramo, samo te samelje brzina života koji živimo. Možda ja to gledam iz one perspektive u kojoj sam odrastala. Možda se sad rađaju neka druga deca, koja će formirati neki drugi društveni sistem kojem ja svakako neću pripadati ili ga neću razumeti, ali oni hoće.

Šta treba da se dogodi da bi se ljudi osvestili, probudili?

– Udarac u glavu, a to znači bolest, ostati bez važnog posla, izgubiti kredit za stan, gubitak nekog bliskog... Meni se to desilo, zato to i znam, nije mi to niko objašnjavao niti sam o tome negde čitala. U jurnjavi si za poslom da obezbediš nešto što ne vredi ništa. Udari ploča o ploču, pa ođednom nema stana, nema kredita, ali nema ni nas. E, oni koji su uspeli u svim tim izazovima uspeli su da se očuvaju bukvalno kao ljubav. Ta ljubav podrazumeva i svađe, sukobvljavanja u razmišljanjima, prepirke, ali to se sve prevaziđe kao olujno more - bude i prođe. Šta je ostalo posle te oluje? Neki ožiljci, ali oni su mi dokaz nekih događaja, podsetnik na to da treba da usporim.

Vladimir Bijelić

Foto: Vanja Fifa