АЛЕКСАНДРА ЈАНКОВИЋ Ожиљци ме подсете да треба да успорим

У овом телевизијском остварењу, које је према Гугловим подацима, током ове године било четврто на листи најпретраживанијих појмова на интернету у Србији, а чија се друга сезона увелико снима у Београду у продукцији куће „Цонтраст студиос” и компаније „Телеком Србија”, Александра ће наставити са животом своје јунакиње која је, чини се, после дужег времена у домаћим остварењима, креирана у славу жене. Глумица у интервјуу за „Дневник” открива да ће сви они који су били на страни Весне Поповић и у другој сезони навијати за њу, те признала да је радује што ћемо у новим епизодама Весну видети  преломљене косе, одевену у боје и што ће сијати нову енергију.

– Весна је отворила нови том, пише нове странице свог живота, превазишла је растанак и отвориле су се нове могућности, самим тим, отворила се и за то да први пут после 20 година у њен живот уђе нека нова особа. И са 15 и са 55 ти лептирићи у стомаку су увек једни те исти. Не треба да откривам шта ће се догађати у новим епизодама, а у мени ври узбуђење због сценарија друге сезоне - комплетног сценарија, не само када су Весна и Урош Поповић у питању, већ и због развоја и ситуације код других ликова. Ја сам, у тренутку када сам почела да читам, само заборавила да је то нешто што ја радим и само ме је занимало да читам даље. Друга сезона ће бити веома узбудљива због свих ликова, а у Веснином животу се дешава један преврат, изузетно занимљив, она улази у партнерски однос са извесним Вељком, којег игра Радивоје Буквић и много се радујем томе. И то је један глумачки изазов приличан! Са Јадраном ми је било дивно да радим, а Рашу знам одавно, али нисмо никада радили заједно и пресрећна сам због тога. Човек је врхунски глумац! И само буја и расте, комплетна креативна личност. Лепо сам кликнула и са једним и са другим – открива на почетку разговора за наш лист глумица Александра Јанковић. 

Да ли то значи да Весна доживљава кратку морску авантуру или ће гледаоци сада пратити њену нову љубавну везу?

– Није реч о краткој морској авантури, једва се суздржавам да вам не откријем (смех). Најделикатнија линија у самој серији можда и јесте та - Весна и Вељко. Међутим, цела серија у једном тренутку добија трилерско штиво, то је оно што је мене као глумицу изненадило када сам видела у ком правцу све иде. Узбуђена сам око свог посла, али, богами, да видим и све остале креације. Баш нам је друга сезона дала прилику да се разврцамо.

Колико тај жанровски обрт мења поглед на целу серију?

– Мења, обогаћује је. Нису сад само важна два главна лика, оно што је добро је што редитељка Јелена Бајић Јочић и даље отвара проблематику свакодневног живота - онога што се догађа људима и у кућама, а да се о томе мало говори.

Колико су вас лично ова серија и улога променили?

– Доста! Мени је прва сезона врло годила због неких личних, интимних ствари које сам посложила након двадесетак година. Донела ми је једну зрелост и мојој личности, али и мени као глумици. Човека, хтео он то или не, ова серија поставља да размишља и о себи и животним околностима на другачији начин. У сваком случају ме баш поставила на земљу.

Глумица Александра Јанковић у каријери је више играла у позоришту, а на филму и телевизији публика ју је ретко гледала, а како нам је и сама рекла, чувала се доста, што јој је много важно.

– Код мене то није ништа било плански, тако ми се догађао живот, мени су неке приватне ствари биле важније од самог посла и некако сам се исфурала у позоришту. Нисам нова узбуђења дуго осећала. Појавила се „Азбука нашег живота” и нешто се у мени пробудило – прича нам Александра Јанковић. – Дошао је такав период живота, мораш се отворити за такве ствари. Ја пре тога у свом уму, искрена да будем, и нисам била отворена. Мени је позориште било нешто, а све што сам радила за филм и телевизију радила сам најбоље што сам умела, али нисам осећала то узбуђење, што се са „Азбуком” променило. Не могу да замерам мојим колегама који много раде. Уђеш у вртлог а никад не знаш колико ће то да траје, ем је изазов, ем те узбуђује, исцрпљује свакако и зарадиш новац којим можеш располагати у животу. Не можеш купити острво, али можеш реорганизовати свој живот и неке ствари које те тиште решити.

Колико је, из вашег угла, у савременом свету услед бројних утицаја, тешко одржати породицу и брак?

– Мислим да данас ко остане у квалитетном браку, који са собом носи разне изазове и промене, јесте херој. Мени се чини да је јако тешко одржати брак у односу на то шта се све догађа. Пре свега, не постоји институција породице, јер је тако организован живот да породице проводе време заједно само од седам до десет увече док не полегају и евентуално им остане пола суботе и недеља. То је ништа! Зато страда све што страда.

Причали смо и прошли пут о томе да данас живимо пандемију развода. Да ли мислите да као друштво површно посматрамо тај животни крах и неуспех које двоје супружмника доживе и да ли нам серија „Азбука нашег живота” даје други поглед на једну по све болну ситуацију?

– Мислим да људи нису баш толико несвесни свега тога, него се толико убрзао живот да се ти више од тих ствари и не можеш одбранити. Не мислим да површно посматрамо, само те самеље брзина живота који живимо. Можда ја то гледам из оне перспективе у којој сам одрастала. Можда се сад рађају нека друга деца, која ће формирати неки други друштвени систем којем ја свакако нећу припадати или га нећу разумети, али они хоће.

Шта треба да се догоди да би се људи освестили, пробудили?

– Ударац у главу, а то значи болест, остати без важног посла, изгубити кредит за стан, губитак неког блиског... Мени се то десило, зато то и знам, није ми то нико објашњавао нити сам о томе негде читала. У јурњави си за послом да обезбедиш нешто што не вреди ништа. Удари плоча о плочу, па ођедном нема стана, нема кредита, али нема ни нас. Е, они који су успели у свим тим изазовима успели су да се очувају буквално као љубав. Та љубав подразумева и свађе, сукобвљавања у размишљањима, препирке, али то се све превазиђе као олујно море - буде и прође. Шта је остало после те олује? Неки ожиљци, али они су ми доказ неких догађаја, подсетник на то да треба да успорим.

Владимир Бијелић

Фото: Вања Фифа