UZ GODIŠNJI KONCERT MUZIČKIH STVARALACA S OVIH PROSTORA Afirmacija kompozitorskog stvaralaštva Vojvodine

Najviše se napora, s tim u vezi, ulaže u koncertno predstavljanje često zaboravljenih partitura koje ozvučene znaju da iznenade publiku i pokažu da su naši autori originalno, atraktivno i veoma znalački stvarali i još uvek stvaraju, samo se u ovaj aspekt kulture nedovoljno ulaže da bi bio vidljiviji.

Godišnji koncert Udruženja kompozitora Vojvodine zato je mesto za „otkrića“ starijih kvalitetnih kompozicija, koje su gotovo napoznate publici, ali i poligon za podsticanje muzičkih stvaralaca mlađe generacije. I ovde godine dirigentkinja Tamara Adamov znalački je odabrala program u kojem će biti zastupljene, s jedne strane, kompozicije iz prethodnog veka, a s druge, nedavno napisana dela. 

Pre početka samog programa istaknuto je da UKV saoseća sa žrtvama tragedije koja se dogodila na Železničkoj stanici  u Novom Sadu, te im je minutom ćutanja odana pošta. U takvoj atmosferi izvedeno je i delo Dozivanje anđela za violu i orkestar Aleksandre Vrebalov, naše kompozitorke koja je upravo promovisana u akademika. Ova autorka je u programu i naglasila da izvođenje posvećuje nastradalima. Nakon potresnog monologa viole Jožefa Bisaka u drhtavoj, duboko emotivnoj pratnji gudača Kamerate Novi Sad, izvedena je kamerna kompozicija Lost mladog autora Marka Dulića. Oslonjena na Dvoržakov citat, ona je – kako je u programu istaknuto – evocirala neizvesne puteve stvaraoca pri realizaciji umetničkog dela. Sasvim drugačiju atmosferu prižio je komad Klifhenger Dimitrija Beljanskog za ansambl Pneuma, sastavljen od klavira, violine, klarineta i violončela. Inspirisan koncertom benda Apokaliptika, pružio je raznovrsnu paletu zvučnih stimulansa – kako je i sam kompozitor objasnio – iz „arsenala“ stilova i žanrova koje je usvajao kroz život. Neoimpresionistička atmosfera ciklusa pesama Vidik iza sklopljenih očiju našeg svetski priznatog kompozitora najstarije generacije, Rudolfa Bručija, dala je potom koncertu jednu dozu lebdeće čarolije. Za to su, pored muzičkog jezika, zaslužni i tekstovi pesama preuzeti iz antologije „Svet u kapi Rose“ Dragoslava Andrića. 

Najviše napora Udruženje kompozitora Vojvodine ulaže u koncertno predstavljanje 
često zaboravljenih partitura

Radoslava Vorgić Žuržovan, sopran, i pijanistkinja Nevena Sovtić, inače veoma posvećene negovanju repertoara muzike 20. veka,  i ovaj put su ponudile publici vrhunski intepre- tativni događaj. U nastavku programa izvođene su kompozicije za hor Nikole Petina i Ernea Kiralja. Dok je Petinova Uspavanka demonstrirala uvek aktuelno autorovo neoklasično stilsko utemeljenje, Kiraljev opus Vokalizacioni pokazao je još jednom sav muzički genij ovog vojvođanskog Džona Kejdža u šarmantnoj igri horskih glasova koji su izgovarali u različitim tempovnim i ritmičkim varijantama najpre samoglasnike, a potom suglasnike. 

Zaključni blok koncerta bio je posvećen duhovnoj muzici, u skladu sa nastojanjem Udruženja da s posebnom pažnjom obeleži četrdesetodnevnicu od tragedije na Željezničkog stanici. Sva dela iz ovog bloka nastala su prema Karlovačkom pojanju. Nakon Blažene osmog glasa Zorana Mulića, izvedene su dve blistave, harmonski i melodijski sofisticirano uobličene kompozicije Nataše Đuragić – Kondak Svetom Nikoli na treći glas i Vozsija solnce – stihira Svetom Savi na šesti glas. Po rečima autorke, dela su nastala iz želje da se lični doživljaj bogosluženja „odene“ u muzičko ruho. Konačno, tri odlomka iz kantate Plač majke Božje Milana Aleksića privela su ovaj praznik domaćeg muzičkog stvaralaštva kraju, kroz saglasje tradicionalnog uzora i originalnih rešenja u partituri koje je kompozitor realizovao koristeći sve raspoložive tehnike horskog pevanja, od homofonije i polifonog sloga, do upečatljivih aleatoričkih efekata. 

Godišnji koncert UKV ne bi bio ostvariv da nije bilo učešća ansambla Kamerata Novi Sad, te Vokalnog studija Orfelin pod vođstvom Tamare Adamov koja je svakom delu koje je dirigovala prišla posvećeno, znalački, s adekvatnim, ubedljivim i sugestivim gestom. Koncert je podržan od strane Gradske uprave za kulturu i SOKOJA, što uliva nadu da neke strukture ipak shvataju značaj ovakvih muzičkih događanja. 

I. Klajn