УЗ ГОДИШЊИ КОНЦЕРТ МУЗИЧКИХ СТВАРАЛАЦА С ОВИХ ПРОСТОРА Афирмација композиторског стваралаштва Војводине

Највише се напора, с тим у вези, улаже у концертно представљање често заборављених партитура које озвучене знају да изненаде публику и покажу да су наши аутори оригинално, атрактивно и веома зналачки стварали и још увек стварају, само се у овај аспект културе недовољно улаже да би био видљивији.

Годишњи концерт Удружења композитора Војводине зато је место за „открића“ старијих квалитетних композиција, које су готово напознате публици, али и полигон за подстицање музичких стваралаца млађе генерације. И овде године диригенткиња Тамара Адамов зналачки је одабрала програм у којем ће бити заступљене, с једне стране, композиције из претходног века, а с друге, недавно написана дела. 

Пре почетка самог програма истакнуто је да УКВ саосећа са жртвама трагедије која се догодила на Железничкој станици  у Новом Саду, те им је минутом ћутања одана пошта. У таквој атмосфери изведено је и дело Дозивање анђела за виолу и оркестар Александре Вребалов, наше композиторке која је управо промовисана у академика. Ова ауторка је у програму и нагласила да извођење посвећује настрадалима. Након потресног монолога виоле Јожефа Бисака у дрхтавој, дубоко емотивној пратњи гудача Камерате Нови Сад, изведена је камерна композиција Lost младог аутора Марка Дулића. Ослоњена на Дворжаков цитат, она је – како је у програму истакнуто – евоцирала неизвесне путеве ствараоца при реализацији уметничког дела. Сасвим другачију атмосферу прижио је комад Klifhenger Димитрија Бељанског за ансамбл Пнеума, састављен од клавира, виолине, кларинета и виолончела. Инспирисан концертом бенда Апокалиптика, пружио је разноврсну палету звучних стимуланса – како је и сам композитор објаснио – из „арсенала“ стилова и жанрова које је усвајао кроз живот. Неоимпресионистичка атмосфера циклуса песама Видик иза склопљених очију нашег светски признатог композитора најстарије генерације, Рудолфа Бручија, дала је потом концерту једну дозу лебдеће чаролије. За то су, поред музичког језика, заслужни и текстови песама преузети из антологије „Свет у капи Росе“ Драгослава Андрића. 

Највише напора Удружење композитора Војводине улаже у концертно представљање 
често заборављених партитура

Радослава Воргић Журжован, сопран, и пијанисткиња Невена Совтић, иначе веома посвећене неговању репертоара музике 20. века,  и овај пут су понудиле публици врхунски интепре- тативни догађај. У наставку програма извођене су композиције за хор Николе Петина и Ернеа Кираља. Док је Петинова Успаванка демонстрирала увек актуелно ауторово неокласично стилско утемељење, Кираљев опус Вокализациони показао је још једном сав музички гениј овог војвођанског Џона Кејџа у шармантној игри хорских гласова који су изговарали у различитим темповним и ритмичким варијантама најпре самогласнике, а потом сугласнике. 

Закључни блок концерта био је посвећен духовној музици, у складу са настојањем Удружења да с посебном пажњом обележи четрдесетодневницу од трагедије на Жељезничког станици. Сва дела из овог блока настала су према Карловачком појању. Након Блажене осмог гласа Зорана Мулића, изведене су две блиставе, хармонски и мелодијски софистицирано уобличене композиције Наташе Ђурагић – Кондак Светом Николи на трећи глас и Возсија солнце – стихира Светом Сави на шести глас. По речима ауторке, дела су настала из жеље да се лични доживљај богослужења „одене“ у музичко рухо. Коначно, три одломка из кантате Плач мајке Божје Милана Алексића привела су овај празник домаћег музичког стваралаштва крају, кроз сагласје традиционалног узора и оригиналних решења у партитури које је композитор реализовао користећи све расположиве технике хорског певања, од хомофоније и полифоног слога, до упечатљивих алеаторичких ефеката. 

Годишњи концерт УКВ не би био остварив да није било учешћа ансамбла Камерата Нови Сад, те Вокалног студија Орфелин под вођством Тамаре Адамов која је сваком делу које је дириговала пришла посвећено, зналачки, с адекватним, убедљивим и сугестивим гестом. Концерт је подржан од стране Градске управе за културу и СОКОЈА, што улива наду да неке структуре ипак схватају значај оваквих музичких догађања. 

И. Клајн