Uprkos koroni nastavljeni radovi na obnovi Hilandara

Podsetimo, odmah nakon što je u martu 2004. Sveta carska srpska lavra teško postradala u požaru, slikari-konzervatori Zavoda, duboresci, pozlatari i tehničari za umetničku obradu drveta uključeni su u obnovu manastira. U poslednje tri godine njihov fokus je na mobilijaru glavnog hilandarskog hrama,  Milutinove crkve, jedne od najlepših i najmonumentalnijih građevina na celoj Svetoj gori, tako da je po završetku restauracije i konzervacije Časne trpeze sa kivorijumom otpočeo posao na revitalizaciji tronova – Trojeručice, Svetog Nikole i Sveta tri jerarha

– Prvobitno je trebalo da u manastiru budemo odmah posle Uskrsa. To, međutim, zbog korone nije bilo moguće, ali smo ipak iskoristili priliku da odemo na Svetu goru, koja se ukazala početkom jula, kako bismo bar nešto od planiranog uradili – kaže za „Dnevnik“ slikar konzervator Siniša Zeković, koji ispred Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture rukovodi radovima u Hilandaru. – A primarni nam je zadatak bio da se Bogorodičin tron stilski ujednači. Naime, osnove trona su drvodeljski izrađene u drugoj polovini 18. veka, otprilike u vremena kada je nastao i sadašnji ikonostas, dok su parapeti, odnosno donja zona i sam ram sa zaštitnim staklom, iza kojeg je čudotvorna ikona Trojeručice, iz početka 20. veka. Predložili smo da sklonimo te naknadne intervencije i parapete uskladimo sa osnovama trona, i tu je našu ideju, uz male korekcije, Sabor staraca na kraju prihvatio. Pored toga, završavan je duborez na tronu Tri jerarha, a restaurirali smo i nekoliko malih celivajućih ikona.

Tokom boravka u manastiru iskrslo je, međutim, i nekoliko neplaniranih, ali veoma hitnih poslova. Jedan od njih je spašavanje centralnog dela tzv. venecijalnog plafona sa velikom ikonom Isusa Hrista, delo monaha Georgija Mitrofanovića s početka 17. veka. U toku obimnih građevinskih radova na ovom delu Carske lavre, koji podrazumevaju, između ostalog, sanaciju krova i rešavanje međuspratne konstrukcije, pali su delovi duboreznog rama ikone. I pretila je realna opasnost da se i ostatak obruši, te da ikona bude nepovratno oštećena.

– Bili smo stoga primorani da s plafona skinemo ceo ram s ikonom, koja je, budući rađena na dasci, već sama po sebi bila prilično ugrožena, raspucala... Uradili smo preventivnu konzervaciju - trule lajsne smo očistili, impregnirali, ali objektivno nismo na raspolaganju imali dovoljno vremena da bismo u potpunosti zaštitili samu ikonu. To će nam biti prvi zadatak ako budemo mogli da na jesen odemo na Svetu goru. Jer, ikona je, kako mi to kažemo, praktično „zaključana” ekserima, zbog čega „radi”, i moraćemo pre svega da na nju namestimo kušake da bi mogla da diše, da više ne bi pucala.

Ovim zahvatom je istovremeno rešena još jedna dilema, koja je opterećivala građevince angažovane na obnovi trpezarije. Oni su, naime, u jednom trenutku, kada je su na red došli radovi na međuspratnoj konstrukciji, predložili da se za svaki slučaj pomenuti kasetasti venecijanski plafon skine. Realizacija ove ideje je privremeno izbegnuta, ali je sada prilazak konzervatora ikoni Isusa Hrista pokazao i da bi takav korak verovatno značio nepovratno uništenje plafona. Jer, „inspekcijom” je utvrđeno da je bukvalno svaka, pa i najmanja lajsnica plafona učvršćena bar sa pet eksera i da demontaže nema bez njihovog čupanja, a posle toga bi obnova bila praktično nemoguća misija.

Manastirsko bratstvo je takođe zamolilo tim Pokrajinskog zavoda da proba da spasi komad freske iz 1797, sačuvan na čelu prolaza između trema i Dohije. Jer, u predstojećim građevinskim radovima taj deo prilaza trpezariji mora biti prezidan, što bi posledično značilo i obijanje freske. Pored toga, trebalo je i preventivno koliko-toliko zaštititi živopis u apsidi trpezarije, budući da je jako nestabilan, a pitanje je kada će na Svetu goru uspeti da dođu stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji su na sebe preuzeli konzervaciju i restauraciju svih fresaka iz trpezarije, koje je većinom 1630. oslikao Mitrofanović.

– Realno, za ovo kratko vreme uopšte nismo malo uradili, naprotiv – navodi Zeković. – Nažalost, iz epidemioloških razloga nismo mogli duže da ostanemo. Ilustracije radi, manastir u koji je tokom juna, jula i avgusta znao da ugosti više od stotinu mirjana dnevno, sada pohode najviše dvoje-troje turista. Slična je situacija i na gradilištu, gde je svega tridesetak ljudi, a i oni će uskoro morati da napuste Svetu goru, pa će od daljeg razvoja situacije sa koronom zavisiti i kojom će dinamikom biti nastavljena obnova Svete carske lavre. U svakom slučaju, ukoliko budemo mogli da kampanju nastavimo na jesen, plan nam je da završimo Bogorodičin i tronove Svetog Nikole i Sveta tri jerarha, da pozlatimo nove parapete, lajsne i stope, kao i da rešimo pitanje sigurnosnog stakla, koje štiti Trojeručicu. 

M. Stajić