Uskoro u SNP-u premijera predstave „Kod večite slavine“
Drama Srpskog narodnog pozorišta najavljuje u ovom mesecu premijerno izvođenje predstave „Kod večite slavine“, rađene po poznatoj drami Momčila Nastasijevića, koja govori o “fatalnosti, prokletstvu i nasleđivanju grehova, o bezgraničnosti ljubavi, patnji i pokajanju“. Premijera ne najavljena za 21. februar, na sceni „Pera Dobrinović“.
- Ova drama govori o praroditeljskom grehu i posledicama njihovih postupaka na generacije koje nisu učestvovale u zlodelima. Ovakav sled događanja zastupa ideju da prošlost determiniše budućnost, odnosno da sadašnje generacije trpe posledice postupaka svojih predaka. Međutim, postoji još jedno, možda i važnije pitanje od te biblijske tvrdnje o pra-grehovima. Dakle, nije pitanje da li su naši preci činili zlo zbog koga mi ispaštamo nego da li se to zlo danas prećutkuje? Stava sam da je čitava moja generacija odrastala ne samo na lažima o istoriji, nego na selektovanim i prećutanim informacijama, a da priča o kulturnom i nacionalnom identitetu jednog naroda ne može da počiva na površnim informacijama, jer baš tada dolazi do devijantnih i ekstremnih ponašanja. Zato ova priča ide unazad, jer ne možemo da razumemo sadašnjost ako ne sagledamo prošlost - objašnjava rediteljka Sonja Petrović.
Kako navode u SNP-u, priča počinje pomirenjem na mestu zločina, nadomak krčme „Kod večite slavine“, da bi potom „publiku konstantno vraćala unazad, pričajući priče likova koje, za razliku od većine dramskih dela, ne predstavljaju samo jednu osobu ili samo jedan karakter. Uz obilje magijskih elemenata, tradicionalnih obreda i rituala, čitava drama dešava se na najmetaforičnijem prostoru na Balkanu – u kafani. Vreme u drami ne teče linearno, preliva se iz perioda u period i to kroz izrazitu simboliku. Upravo ta Nastasijevićeva neuhvatljivost, jedan je od razloga zbog kog je ovo delo toliko izazovno, ali ujedno i privlačno za publiku“.
- Drama „Kod večite slavine“ može da se okarakteriše kao dramska bajka, legenda ili hronika o rodoskrvnuću i zavađenim porodicama Sirčana i Podoljaca. U predstavi se služimo nematerijalnim kulturnim nasleđem Srbije i Balkana, pa se tako može opaziti dosta folklora, kako u simbolima tako i u muzici. Veoma je mistična, ponekad zastrašujuća, a u stvari samo željna ljubavi, sa ciljem da prekine model stradanja i nasilja - dodaje rediteljka.
U predstavi igraju: Sonja Isailović, Miloš Lazić, Stefan Starčević, Bojana Milanović, Nenad Pećinar, Dimitrije Aranđelović, Nina Rukavina, Vukašin Ranđelović, Stefan Vukić, Alisa Lacko, Mia Simonović.
Muzičari su Stefan Sethaler, Danijel Sethaler, Filip Grubač, Igor Sakač i Petar Banjac.
Dramaturškinje na predstavi su Mina Petrić i Nikolina Đukanović, scenografiju rade Željko Piškorić i Mladen Stojanović, a kostimografkinja je Jasmina Radujko.
- Naš je zadatak da mladima damo šansu. Time smo se vodili u poslednje četiri godine i zaposlili 14 mladih glumaca, dali smo priliku mladim rediteljima da se pokažu na najstarijim scenama na Balkanu i publici smo predstavili produkcije o kojima danas ceo region govori, kao što su „Ko je ubio Dženis Džoplin“, „Midlseks“ ili „Kafka mašin“. Verujem da smo sa ovom predstavom takođe na dobrom putu - napominje direktor Drame SNP-a Milovan Filipović, povodom ove njihove nove predstave. N. P-j.