Umetnička trupa "Malpaso" iz Havane, snaga upornosti i tvrdoglavosti

Kako je planirano, 29. marta gostuje norveška kompanija Jua Stromgrena, čuvenog dramskog pisca, pozorišnog i filmskog reditelja, igrača i koreografa, i to sa predstavom “Potkrovlje”. Izraelski Batševa ansambl iz Tel Aviva gostuje 4. aprila sa komadom “Tri” čuvenog koreografa Ohada Naharina, dok će ovogodišnji BFI biti zatvoren upravo u Novom Sadu gostovanjem trupe Balet yez iz Montreala, koja će izvesti svoju predstavu “Dance me” dva puta - 11. i 12. aprila.

U međuvremenu, novosadska publika će 8. aprila ponovo biti u prilici da vidi sjajnu kubansku trupu „Malpaso”, koja je već gostovala u SNP-u. Izuzetni igrači donose ovog puta nova dela popularne kanadske koreografkinje Azur Barton i čuvenog švedskog koreografa i reditelja Matsa Eka, ali i komade koje potpisuju Amerikanka Robin Mineko i Kubanka Dajle Karezana. Sva dela su originalno kreirana za Malpaso, jedino je Mats Ekova „Žena sa vodom“ rimejk istoimenog komada koji je nastao za Kraljevski švedski balet.

– Kada se vraćate u gradove u kojima žive ljudi koje volite i koji su se prema vama ophodili prijateljski i sa poštovanjem, u vama se javlja osećaj radosti i postignuća – kaže Fernando Saiz. – Sa zadovoljstvom se vraćamo na mesto gde je kvalitet pažnje koju nam je pružila publika bio nezaboravan. Počastvovani smo što ponovo sarađujemo sa vrhunskim profesionalcima koji organizuju Beogradski festival igre, i koje danas doživljavamo kao svoju porodicu. Kada je ljudska priroda suočena sa ekstremnim izazovima i preprekama, onda je primorana da razotkrije svoju najbolju ili najgoru stranu. Naš prvi nastup na Beogradskom festivalu igre, u Beogradu i Novom Sadu, u teškim okolnostima pandemije, bio je rezultat istrajnosti male grupe ljudi koji veruju u istinske vrednosti u našim društvima. Uprkos okolnostima i nepremostivim izazovima, svakodnevnim izmenama u planovima, otkazivanjem letova i kovid protokolima koji su prevazilazili maštu, pokazali smo da je važno biti posvećen, voleti i verovati u nešto što je veće od nas samih. Taj primer neodustajanja, bio je važna lekcija za mlade igrače i sve one koji su pratili naše napore, a nagrađen je ovacijama publike.

– Beogradsku i novosadsku publiku i ove godine očekuje snažan program, koji kombinuje dela izuzetnih koreografa. Dela koja stavljaju na test svestranost i teatralnost naših igrača, do krajnjih granica – kaže za „Dnevnik” Fernando Saez, umetnički direktor trupe „Malpaso”.. Govoreći o saradnji sa koreografima ova četiri komada - Matsom Ekom,  Azur Barton, Dajle Karezano i Robin Mineko Vilijams, Saez ističe da je osnovni princip bio da oni imaju potpunu slobodu da pristupe kreativnom precesu sa igračima trupe.

– Na primer, kreativni put Azur Barton i Robin Mineko Vilijams uključuje improvizaciju, na samom početku stvaranja. Važno je istaći da je ovo naša druga saradnja sa Azur Barton, što je naravno značajno, jer se sada bolje poznajemo i možemo da budemo brži i hrabriji u kreaciji.  Nedavni boravak čuvenog švedskog majstora savremene igre, Matsa Eka u Havani je bio jedinstveno iskustvo za naše igrače. Kako one koji su bili direktno uključeni u njegov komad, tako i one druge koji su netremice pratili proces i način rada ovog koreografa. Uživanje u njegovom prisustvu i bliskosti prevazilazilo je uobičajenu atmosferu baletskog studija. Čast je i privilegija raditi sa ovim umetnikom. Poglavlje koje našu kompanijsku biografiju unapređuje, a nas koji vodimo trupu obavezuje na vrhunski kvalitet i izuzetnost. Govoreći o iskustvima saradnje sa Ohadom Naharinom, čiju će predstavu „Tri” Novosađani takođe biti u prilici da vide u okviru BFI, umetnički direktor trupe „Malpaso” kaže kako veruje da je i ovaj čuveni koreograf bio zadovoljan svojim boravkom u Havani.

– Za „Malpaso” je njegov dolazak, kao i postavka koju je iznova kreirao sa igračima naše trupe, značila prekretnicu u radu. Povrh svega, uživali smo u razgovorima sa njim, i psihološkim analizama koje je postavljao. Tada sam zapravo shvatio da jedna od njegovih umetničkih i koreografskih prednosti, leži upravo u završenim studijama psihologije. On unapred zna koji igrač može da iznese neki materijal na scenu, i zašto. Voleo bih da ponovo dođe. To delo koje nam je ostavio, izveli smo pred beogradskom i novosadskom publikom, prošle godine. Fernando Saez ne krije da planovi trupe za budućnost u ovim složenim i problematičnim vremenima umnogome zavise od njihove umešnosti da u takvim uslovima „nastave da plivaju i snalaze se”.

– Želim da verujem u snagu naše upornosti i tvrdoglavosti, u pronalaženju načina i pravljenju strategija. Virus je bio ispit za mnoge. Videli smo umetnike koji menjaju svoju profesiju, trupe koje nestaju, pozorišta koja se gase… U svakom vrtlogu, šansu da prežive imaju najuporniji. Zato usavršavamo našu umetnost i verujemo u našu igru, radujući se narednim susretima sa publikom u Havani, Parizu, Novom Sadu, Beogradu, Njujorku, Bostonu, Čikagu Majamiju…  Baš ovim redom, ako sve bude kako smo isplanirali.

        M. Stajić