О ТИРАНИЈИ И ПАСИВНОСТИ Нова представа „Дракон” у Позоришту младих

Аутор овог комада је руски књижевник, сценариста и новинар, познат по својим сатиричним драмама с елементима бајке. Међу њима је најпознатија управо драма „Дракон” из 1943, оштра политичка сатира о природи тираније, манипулацији и злоупотреби човека. Како истичу у Позоришту младих, Шварц раскринкава лажи које, кроз причу о патриотизму, шире тирани да би прикрили своје пљачкашке намере и сасвим конкретне пљачкашке походе.

У представи играју: Иван Ђурић, Алекса Илић, Саша Латиновић, Ервин Хаџимуртезић, Неда Даниловић, Слободан Нинковић, Марија Радованов, Славица Вучетић, Ксенија Митровић, Александар Милковић и Урош Лазовић. Сценографија, костими и дизајн лутака су дело Андреја Запорошкија. Композитор музике је Аљберт Халмурзајев, кореографкиња је Иста Степанов, а аутор дизајна светла Ратко Јерковић.

Комад  “Дракон” говори о витезу Ланселоту, и његовој намери  да ослободи људе опаког Дракона/ Змаја, који, држећи их у страху, њима манипулише и влада, али то наилази на отпор код људи.

- Ми људи одговоре и кривицу увек тражимо око себе, у неком другом око нас, сматрајући да су неки други, неки противници, криви за околности у којима живимо. У нашој представи тај прст са знаком питања покушали смо да окренемо ка себи, да видимо да ли се одговори на питања која нас муче крију у нама. Наравно, човек се не може посматрати изван неких спољних препрека и система у којем живи. Ми смо део система у којем живимо, али и неког глобалног, општег система стања ствари. Питање је само где је граница, где је тај руб на којем морамо бити потпуно искрени према себи да се не бисмо изгубили, да не бисмо изгубили себе, јер уколико на време не приметимо ту границу, она може да нам исклизне - каже редитељка Људмила Фјодорова о представи “Дракон”.

Кроз алегорију о тиранији и пасивности грађана, овај комад, по речима Славице Вучетић, разоткрива механизме моћи који опстају и након пада диктатора:

- Текст нас подсећа да право ослобађање не долази само сменом вође, већ променом свести и преузимањем одговорности. У том смислу, “Дракон” и данас снажно одражава савремене друштвене изазове – од ауторитарних тенденција до колективне апатије.

Сведоци смо да су се Дракони вратили широм света, заваравајући своје народе да их штите од непостојећих претњи и непријатеља  (Слободан Нинковић)

Марија Радованов примећује да је Шварц толико добро написао ову причу, јер је радњу сместио у околност екстремног тоталитаризма, екстремног до тачке комичног, чак бизарног, а онда је “зумирао” сваког човека у том систему, све улоге у њему, са њиховим схватањима, страховима, надама, мотивима.

- Сви ти људи заједно, од праље до градоначелника, чине један накарадан, али застрашујуће функционалан систем - каже Марија Радованов.

Оно што храни “страховладу” је апатија која је, нажалост, свеприсутнија код људи, сматра глумац Алекса Илић, док је Урош Лазовић уверен да је тешко имати здраво и морално друштво ако је оно сачињено од људи без карактера, властитог размишљања и храбрости, као и да све креће од појединца, и да на личној одговорности почива свака ћелија друштва.

- Иако је ова драма настала 1943. године, њено читање је, нажалост, и данас и те како актуелно. Сведоци смо да су се Дракони (змајеви) вратили широм света, заваравајући своје народе да их штите од непостојећих претњи и непријатеља. Или заправо никад нису ни нестајали, већ су се мењали и прилагођавали, и из потаје владали, прерушени у рухо некакве демократије - примећује Слободан Нинковић.