POČELE PROBE NOVE PREDSTAVE U NARODNOM POZORIŠTU U SUBOTICI Sirota Mileva iz Bosne

U ovoj pred­sta­vi igra­ju glum­ci obe umet­nič­ke je­di­ni­ce ovog te­a­tra - Dra­me na srp­skom i Dra­me na ma­đar­skom je­zi­ku, za­tim go­stu­ju­ći glum­ci, kao i de­ca iz Dram­ske sek­ci­je su­bo­tič­kog Deč­jeg po­zo­ri­šta. Pre­mi­je­ra ove pred­sta­ve je na­ja­vlje­na za 14. mart na sce­ni "Ja­dran".

Ovaj ko­mad je, ina­če, bio ne­dav­no pred­sta­vljen i kroz jav­no scen­sko či­ta­nje, sa istim uče­sni­ci­ma. To či­ta­nje je bi­lo deo pro­jek­ta „De­mi­li­ta­ri­za­ci­ja dra­me“, a sa­sto­jao se od scen­skog či­ta­nja tri po­zo­ri­šna ko­ma­da ko­ji, "sva­ki na svoj na­čin, pred­sta­vlja­ju al­ter­na­ti­vu u od­no­su na pa­tri­jar­hal­ni po­gled na svet ko­ji i da­lje do­mi­ni­ra na­šim po­zo­ri­štem (a i ši­re), a de­lu­je da ne­ma­ju pu­no šan­si da na­đu svo­je me­sto na re­gu­lar­nim re­per­to­a­ri­ma". 

Ka­ko je ta­da po­me­nu­to, "dru­štve­nom ži­vo­tu že­na i nji­ho­voj me­đu­sob­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji u dra­mi Al­bi­ne Pod­grad­ske dat je ve­li­ki pro­stor", ma­da u „Si­ro­toj Mi­le­vi“ ni­je opi­sa­no ni­ka­kvo for­mal­no or­ga­ni­zo­va­nje že­na, već se ve­ze so­li­dar­no­sti i me­đu­sob­nog po­dr­ža­va­nja us­po­sta­vlja­ju spon­ta­no. Nad­ni­čar­ka, i sa­ma u ne­za­vid­nom po­lo­ža­ju, po­ku­ša­va da po­mog­ne po­ro­di­ci iz­be­gli­ca, a nje­nom po­ku­ša­ju spon­ta­no se pri­dru­žu­ju i dru­gi lju­di, ko­ji ne­ma­ju di­rekt­ne ve­ze sa ovom po­ro­di­com.

U sve­mu to­me, ka­ko pri­me­ću­je re­di­telj­ka An­đel­ka Ni­ko­lić, "ne­u­o­bi­ča­jen je, za ono vre­me, in­te­res za uče­šće u po­li­tič­kom ži­vo­tu ko­ji Al­bi­na pri­pi­su­je de­ci. Već na po­čet­ku ko­ma­da ona na sce­nu iz­vo­di naj­mla­đe čla­ni­ce za­jed­ni­ce u deč­jem, ali ni­ma­lo na­iv­nom raz­go­vo­ru o sve­tu ko­ji ih okru­žu­je..."

Slo­va­ki­nja Al­bi­na Pod­grad­ska (1858–1880)je  na­pi­sa­la po­zo­ri­šni ko­mad "Si­ro­ta Mi­le­va iz Bo­sne u na­šoj ci­vi­li­za­ci­ji god. 1878", i to je, ka­ko je is­tak­nu­to, pr­vi štam­pa­ni sa­ču­va­ni po­zo­ri­šni tekst na srp­skom je­zi­ku ko­ji pot­pi­su­je že­na. Nje­no dram­sko de­lo ob­ja­vlje­no 1880. ni­je na­ve­de­no u knji­zi Srp­ska knji­ga 18. i 19. ve­ka, te je osta­lo pot­pu­no ne­po­zna­to i za­bo­ra­vlje­no, kao i mla­da spi­sa­telj­ka. "Njen tekst je do­neo neo­če­ki­van po­gled na ta­da­šnje dru­štve­ne okol­no­sti, do­neo je po­gled na ži­vot i iz deč­jeg ugla, ko­je­mu je svoj­stve­no ot­kri­va­nje sve­ta bez pred­ra­su­da, otvo­re­no, ne­vi­no, za­to su uti­sci i ja­či ne­go da ih pred­sta­lja­ju od­ra­sle oso­be..."

 N.P-j.