Objavljena selekcija za pozorišno proleće u Šapcu od 24. do 29. aprila

Po mišljenju selektora, svim izabranim predstavama, iako raznovrsnim, zajednički imenitelj je motiv sećanja i snova.

Izabrane predstave su: „Rolerkoster“ Jelene Kajgo, u režiji Milice Kralj (Atelje 212, Beograd); „Galeb“ Antona Pavloviča Čehova, u režiji Milana Neškovića (Narodno pozorište Sombor); „Što na podu spavaš“ po istoimenom romanu Darka Cvijetića, u dramatizaciji i režiji Kokana Mladenovića (Srpsko narodno pozorište, „Gavela“ Zagreb, Narodno pozorište Sarajevo i MEŠ); „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“ Đorđa Kosića, u režiji Juga Đorđevića (Narodno pozorište Beograd, Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ i Sterijino pozorje); „Bilo jednom na Brijunima“ Kokana Mladenovića (Joca Art, Milan Marić i Branislav Trifunović, u saradnji sa Centrom za kulturu Svilajnac i Bitef teatrom).

- Tekst Jelene Kajgo u komičnom prosedeu donosi priču o svojevrsnom generacijskom sukobu, sučeljavanju nekih ustaljenih, tradicionalnih normi i običaja sa modernim nazorima onih koji pokušavaju da pronađu svoje mesto u haotičnom svetu novih tehnologija… Rediteljski postupak Milice Kralj zasnovan je na doslednoj i maštovitoj inscenaciji komada u čijem središtu su ekspresivne, upečatljive i duhovite glumačke kreacije – navodi Radonjić u obrazloženju za izbor predstave „Rolerkoster“, nastavljajući obrazloženjem za „Galeb“. - Pristupajući jednoj od najznačajnijih drama u istoriji svetske književnosti na svoj već prepoznatljiv, istraživački i inventivan način, Milan Nešković sa saradnicima i odličnim ansamblom somborskog pozorišta gradi uzbudljivu, žanrovski heterogenu i vizuelno efektnu predstavu.

Predstavu „Što na podu spavaš“ Radonjić je izabrao kao potresnu, intimnu i nadasve emotivnu ispovest Darka Cvijetića o najskorijem, krvavom sukobu na prostorima bivše Jugoslavije, koja je poslužila autorskoj ekipi da na sceni oživi moćnu, katarzičnu, opominjuću i umetnički vrednu predstavu.

- Kuriozitet ove regionalne koprodukcije sadržan je u tome da glavnu ulogu naratora i aktera igra Darko Cvijetić, koji je u vrlo zahtevnom zadatku i glumačkom izazovu, odoleo primamljivoj mogućnosti scenske patetike i sa nadahnutim partnerima ispričao veliku, istinsku i, u svakom pogledu, antiratnu pripovest – ističe Radonjić.

Za Đorđa Kosića, Radonjić navodi da spada u red naših najperspektivnijih mladih dramskih pisaca, što je tekstom „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“ dodatno potvrdio, pišući aktuelnu dramu o problemu porodičnog nasilja, njegovim mogućim uzrocima i tragičnim posledicama, koju je po Radonjiću veoma uspešno režirao Jug Đorđević, proširujući značenjsko polje komada, tvoreći predstavu specifične pozorišne estetike i izraza, čiji se glavni kvaliteti, pored teksta, nalaze u opčinjavajućoj glumačkoj igri i neobičnoj vizeulnosti.

- Polazeći od istorijskih činjenica o susretu bračnog para Broz sa Elizabet Tejlor i Ričardom Bartonom na Brionima, početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka, a povodom snimanja filmskog ratnog spektakla „Sutjeska“, Kokan Mladenović pravi neskriveno nostalgični omaž jednoj zemlji koje više nema, ali i kritički sagledava ideološko-političke zablude koje su, izvesno, bile jedan od razloga njenog nestanka – reči su kojima je Radonjić obrazložio svoj izbor projekta „Bilo jednom na Brijunima“ Kokana Mladenovića koji sa četvoro glumaca problematizuje pitanje identiteta i nametnutih uloga u složenom društveno-istorijsko-kulturološkom kontekstu.

Za Miroslava Mikija Radonjića „Pozorišno proleće“ kao jedan od najmlađih pozorišnih festivala u Srbiji, u proteklih sedam-osam godina izrastao je u važan kulturni događaj, koji publici, ali i najširoj javnosti nudi mogućnost sagledavanja interesantnih i umetnički relevantnih predstava sa repertoara srpskih teatarskih kuća.

- Razmišljajući o temama, žanrovskim i stilskim raznovrsnostima izabranih ostvarenja za ovogodišnje 7. izdanje festivala, uvideo sam da se u svakoj od njih pronalaze naglašeni ili diskretni motivi sećanja i snova. Bilo da je reč o košmarnim reminiscencijama ili nostalgičnom prisećanju na nepovratno izgubljeno vreme, snovima o srećnijoj i bezbrižnijoj budućnosti ili otrežnjujućem sudaru sa neminovnom stvarnošću, svaka od izabranih predstava na estetski superioran način pokreće važna pitanja o vremenu i okolnostima u kojima egzistiramo. One su idejno višeslojne i oslikavaju mnogobrojne kontroverze i nedoumice savremenog sveta. Iz toga je proizašao i moto festivala: „Kaleidoskop sećanja i snova“ – zaključuje Radonjić svoju selekciju, predlažući još to da u čast nagrađenih, van konkurencije, bude odigrana predstava „Mračna komedija“ Pitera Šefera, u režiji Petra Jovanovića, domaćina festivala, Šabačkog pozorišta.

I. Burić