Nova izložba „Identitet(i)” u Galeriji Matice srpske

Predstave žena u srpskom slikarstvu (1918–1941)”. Izložbu će otvoriti Maja Gojković, potpredsednik Vlade i ministar kulture i informisanja Republike Srbije.

Izložba se bavi različitim identitetima, predstavama i načinima prezentovanja žena u srpskoj likovnoj umetnosti između dva rata. Po rečima dr Tijane Palkovljević Bugarski, upravnice Galerije Matice srpske, muzeji u savremenom dobu nisu samo mesta na kojima se slike izlažu i čuvaju, nego i mesto aktivnog dijaloga u kome se postavljaju važna pitanja za naše društvo.

– Za nas kao muzejsku ustanovu pitanje položaja žena i njenog predstavljanja je jako važno i mi smo to pokazali i u ranijim postavkama. Na izložbi „Percepcije, žena po meri društva“, koju smo realizovali sa Britanskim savetom, izložili smo paralelno dela srpske i britanske umetničke scene i pokazali da položaj žene nema ni geografske, ni hronološke granice već su u pitanju opšteprihvaćeni narativi koji se teško menjaju. Mi kao muzej možemo da doprinesemo da mesto žene u društvu bude prepoznatljivije i bolje zastupljeno.

Polazna tačka za realizaciju nove postavke je master rad Nikole Ivanovića, kustosa GMS, odbranjen na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2018, koji je i autor izložbe. Osmišljavajući izložbu  kroz primere odabranih dela iz različitih nacionalnih muzeja, autor se, kako je ukazala upranica GMS opredelio da preispituje nacionalni, klasni, rodni i seksualni identitet, kao i pitanje percepcije sopstva zadirići u osetljivu temu konstruisanja, ali i dekonstruisanja svakog od njih, kako u pogledu vizuelne reprezentacije, tako i iz teorijskog ugla. Izložba je, po njenim rečima savremeno koncipirana, moderna po pristupu i interesavanjima samog autora, i metodološki se bavi identitetima i onim sa čime se susrećemo u svakodnevnom životu.

Izložbu čini preko 70 eksponata vodećih slikara epohe iz kolekcije Galerije Matice srpske, ali i drugih muzejskih ustanova Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti, Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, Muzeja grada Beograda, Kuće legata, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Galerije Milene Pavlović Barili kao i iz privatnih kolekcija koje se prvi put izlažu u javnosti.

- Fokus ove izložbe jeste identitet i priča o svim našim ulogama koje zauzimamo i dobijamo na svim društvenim i umetničkim relacijama – privatnim, javnim, kolektivnim, ličnim u pokušaju da razumemo sebe i svet oko sebe u interakciji sa drugima. Ona je putokaz kroz lavirint pozicija, uloga i stanja koje osoba zauzima u definisanju sebe i drugih, i pokušaj da se odgovori na svevremenska gogenovska pitanja odakle dolazimo, ko smo, kuda idemo i može li nam umetnost pomoći da bolje razumemo sebe i svet oko sebe-  kaže autor postavake Nikola Ivanović. -Tema je dosta široka, tako da je morala da dobije okvir i podnaslov- predstava žene u srpskom slikarstvu. Podeljena je na četiri celine, i četiri sale, i bavi se predstavom najrazličitijih ženskih identiteta smeštenih u kontekst Kraljevine Jugoslavije između dva svetska rata. Najveći problem mi je bio koje identitete odabrati, i zato je fokus pao na one najčešće spominjane nacionalni, rodni, seksualni i pitanje sopstva. U prvoj sali je predstavljen nacionalni identitet, među kojima su odabrana dela Paje Jovanovića, Zore Petrović i Save Šumanovića. U drugoj sali su portreti glumica Narodnog pozorišta, koje prei-

spituje rodni i profesionalni identitet kroz dela Jovana Bjelića, Veljka Stanojevića, treća celina prati definisanje kvira unutar srpskog slikarstva, što je jedno od retkih interpretacija te teme, kroz dela Petra Dobrovića, Ivana Radovića, Zore Petrović i poslednje poglavlje bavi se pitanjem percepcije sopstva kroz autoportrete srpskih slikari među kojima su Ljubica Cuca Sokić, Milena Pavlović Barili, Zora Petrović, Leposava Bela Pavlović, Jelisaveta Petrović. Posebni odeljak izložbe je interaktivni deo sa publikom, inspirisan je italijanskim rediteljem Paolom Sorentinom. Izložena su tri portreta nepoznatih žena, a posetioci će imati priliku da stvore sopstvenu priču o njihovom životu.

Po rečima Ivanovića, ideja izložbe je bila da se kroz ta četiri identiteta i priču o njemu to obesmisli u nadi da će buduća vremena doneti kontekst u kome neće biti važno kog je neko roda, nacije, seksualne orijentacije već da će prvi utisak o nekoj osobi biti ono što sa sobom nosi.

Izložbu prati reprezentativna publikacija na srpskom i engleskom jeziku čiji je autor Nikola Ivanović. Tokom trajanja izložbe, do 4. jula biće priređen i niz pratećih programa, a izrađeni su i novi suveniri.

N. Popov