Milovan Filipović, direktor Drame SNP-a: Strah od (ne)uspeha

Ovo je prva prilika da publika vidi novu predstavu Srpskog narodnog pozorišta, iako će ona na matičnoj sceni premijerno biti izvedena tek u oktobru.

Kako saznajemo od direktora Drame Srpskog narodnog pozorišta Milovana Filipovića, od oktobra će na repertoaru, iako je reč o produkciji Novog tvrđava teatra, Novosadskog pozorišta/ Ujvideki sinhaz, Budva Grad teatra i Centra „Ist-vest“ iz Sarajeva, biti i predstava „Upotreba čoveka“ po romanu Aleksandra Tišme, u dramatizaciji Fedora Šilija i Borisa Liješevića, koji je predstavu i režirao.

U novembru, Srpsko narodno pozorište će uzvratiti posetu Beogradskom dramskom pozorištu, šoukejsom koji će publici prikazati predstave „Tartif“, „Veštice iz Salema“, „Ko je ubio Dženis Džoplin?“, „Bura“ i „Krvave svadbe“.

„Golmanov strah od penala“ Petera Handkea, u dramatizaciji i režiji Ane Đorđević, nova je predstava Srpskog narodnog pozorišta. Čudno zvuči taj naslov, zar ne?!

– Od trenutka kad je Handke dobio Nobelovu nagradu, a i pre toga, mi smo imali ideju da Igor Vuk Torbica radi „Časove u kojima ništa nismo znali jedni o drugima“. Zatim se Igor opredelio za Dostojevskog, počeli probe, ali na žalost, to nismo završili. Taj Handke je ostao kao želja da upotpunimo repertoar sa piscem koji je blizak našem kulturnom i društvenom podneblju. Hteo sam nešto što Handkea ne bi svrstavalo u političkom smislu na bilo koju stranu i zbog toga je „Golmanov strah od penala“ logičan izbor. Prvo zato što je sjajan roman, drugo što je roman koji se Venders bavio - nešto što zavređuje pažnju i ukazuje da tu postoji dramski potencijal, iako sam roman ne obiluje dramskim situacijama. „Introvertan“ je i više u unutrašnjim monolozima. Radeći na dramatizaciji, Ana Đorđević je na vrlo pametan način je videla buduću predstavu, pristupila romanu kao autor teksta i reditelj. Celu priču o strahu od penala, zapravo od uspeha i neuspeha, bazirala je na trenutku kada se lopta postavi na belu tačku, do momenta dok ne stigne do golmana. Cela predstava je u glavi tog čoveka koji brani taj penal, šta sve može da mu se desi ako taj penal ne odbrani i šta su sve posledice ne u njegovoj sportskoj karijeri, nego u njegovom psihofizičkom zdravlju. Ono što je vrlo zanimljivo je to što ja mislim da smo mi mudro i ciljano napravili komediju od literature koja na prvi pogled zaista ne deluje podatna za nju. To je prvenstveno zasluga interpretacije romana Ane Đorđević i same dramatizacije.

Malo iznenađenje je što će publika premijerno ovu predstavu moći da vidi na predstojećem Infantu!?

– Tako je ispalo. Mi smo predstavu završili još u junu. Međutim, jun za premijere nije baš najsrećnije vreme, zato što je kraj sezone, počinju festivali... Tada smo se odlučili za zatvorenu premijeru, a pojavilo se interesovanje Infanta, selektor Aleksandar Popovski je predstavu izabrao u zvaničan program na osnovu snimka probe, pa ćemo iskoristiti priliku da predstavu premijerno izvedemo na Infantu. Mi ćemo svakako predstavu izvesti na repertoaru početkom oktobra, kod nas na sceni. Mislim da je to dobro za predstavu, jer će se o njoj više govoriti.

Šta je još na planu za novu sezonu Drame Srpskog narodnog pozorišta? Krajem prošle spominjali su se reditelji Lorenci, Mažeri...

– Lorenci će ovde raditi krajem 2022. svoj, autorski projekat, baziran na delima Dostojevskog koja su vezana za religiju. Pokušaće da kroz fenomen odnosa čovek i Bog otkrije šta je taj odnos danas. Kroz velikog pisca, tragaće za temom šta je to božje u čoveku i ljudsko u božjem. Mislim da je to vrlo značajan trenutak za Dramu SNP-a.

Menadžer, portir, inspektor Kluzo

Pored toga što ste u produkciji predstave „Golmanov strah od penala“ učestvovali kao direktor Drame Srpskog narodnog pozorišta, u njoj i igrate, kao glumac. Šta, odnosno koga?

– Kad se dogovaramo oko podele, Ana Đorđević zna da moje prisustvo na probama ne može biti konstantno. Pošto je ona i pisac, imamo mogućnost da moju ulogu koncipira tako da mi odgovara. Tako je bilo i u predstavi „Smederevo 1941.“. Ne pojavljujem se stalno. Tako je i ovde. Pored Marka Markovića koji igra Bloha, Golmana, i stalno je na sceni, ja igram tri različite uloge, a to su tri različita Golmanova shvatanja autoriteta u životu, u karijeri. Najpre igram menadžera fudbalskog kluba, u sledećoj sceni portira u hotelu u kojem odsedne Golman, a u jednoj pojavi igram inspektora Kluzoa. Deluje čudno, ali je vrlo logično, videće se u predstavi da su ta tri lika zapravo jedan te isti. Bilo je zanimljivo i inspirativno, jako sam zadovoljan kako je cela predstava konstruisana. Vrlo važna stvar su izuzetni saradnici – kostimografkinja Lana Cvijanović, izuzetna scenografkinja Ljubica Petrović za koju će tek da se čuje, Vlada Pejković je radio muziku, Siniša Cvetić je autor i reditelj video materijala koji je vrlo važan za predstavu, a retko se kod nas upotrebljava na pravi način. Imali smo i jednog mladog, a vrlo darovitog autora koji je to uradio kao organski deo predstave. Potencijal glumačke ekipe je veliki i jedna od uloga kojom Marko Marković takoreći i zvanično ulazi u naš ansambl, jer od 1. januara ulazi u naš ansambl. Deluje da će predstava imati i dalje dobar festivalski i repertoarski put.

Dobro, a šta će onda biti pre toga?

– Imamo godinu titule Evropske prestonice kulture, pritisak i nalet na naše scene biće veliki, ali pre toga Jovana Tomić će režirati „Midlseks“ Yefrija Juyinidisa. To radimo u koprodukciji sa OPENS-om, kao i predstavu „Ko je ubio Dženis Džoplin?“. Predstava tretira neodređenu seksualnost, dramatizaciju genijalnog romana će uraditi Dimitrije Kokanov. Luka Mejdžor biće kompozitor, Igor Koruga koreograf, Maja Mirković kostimografkinja, Jasmina Holbus scenografkinja. To je atipična predstava pre svega iz produkcijskog aspekta, jer nije finansirana iz redovnog budžeta, nego putem fondrejzinga i konkursima, a zamišljena je ambiciozno. I u tematskom pogledu i u umetničkom.

Željko Hubač radi svoj komad „Berlinski zid“ na Kamernoj sceni. Projekat „Kafka“ treba da radi Veljko Mićunović sa Katom Đarmati i Slobodanom Obradovićem, o životu i delu velikog pisca. Za godinu otvaranja titule Evropske prestonice kulture po romanu Vladimira Pištala „Tesla, portret među maskama“, Nebojša Bradić je napisao dramu „Tesla iz umetnik“ i deo te predstave biće izveden 31.12. na ulasku u 2022, a premijerno nešto kasnije.

U januaru ćemo organizovati Dane Igora Vuka Torbice u SNP-u. Već sam dogovorio sa bitoljskim teatrom da dođu sa „Bakhama“, Zagrebačko kazalište mladih će doći sa „Hinkemanom“, Narodno pozorište iz Beograda sa „Carstvom mraka“, pozorište iz Zrenjanina sa „Don Žuanom“, a mi ćemo igrati dve predstave, „Krvave svadbe“ i „Tartifa“. Imaćemo i promociju monografije „Glas vrline“, posvećenu Igoru Vuku Torbici, a nadam se da ćemo uspeti da dodelimo i nagradu mladom reditelju iz regiona koji se u prethodne dve godine istakao, mlađem od 30 godina, da je imenujemo „Princ teatra“. To je želja da te predstave traju i da uđemo u vrstu saradnje da se to ponovi u Zagrebu, Bitolju, Beogradu...

Veliki i brojni planovi!

– (Smeh) Rediteljka Sonja Petrović će da radi „Kod večite slavine“ Momčila Nastasijevića. Zvuči malo čudno posle režije „Ko je ubio Dženis Džoplin?“, ali nije. Tekst je baziran na muzici i predstava će biti urađena kao muzički teatar. Angažovan je bend i trebali bi početkom februara da to izvedemo. Nakon toga nam dolazi Andrej Majeri, Madžeri, ili Mažeri, ne znam, on kaže Madžeri. Bitno je da je vrhunski reditelj, koji još nema 30 godina, a već je radio u svim vodećim rumunskim pozorištima. Zainteresovao me tako što je na „Joakim interfestu“ u Kragujevcu pre nekoliko godina gostovala jedna njegova predstava i naš „Tartif“ koji je tada osvajao sve nagrade na svim festvalima, a u Kragujevcu nije dobio ništa. Sve je otišlo u Rumuniju i mene je zanimalo kakva je to predstava!? Tražio sam kontakt reditelja, pogledao snimke njegovih predstava i shvatio da nam treba takva estetika, jer se Madžeri bavi klasikom na vrlo moderan način, pre svega antičkim temama. Odlučili smo se da radi veoma izazovan projekat. Priča će se bazirati na tragedijama „Car Edip“, „Antigona“ i „Bakhe“, dramaturški sklop je urađen tako da deluje kao jedna drama, a radni naslov je „Pevanja o Tebi“. Vredi napomenuti da će nam u toj predstavi ponovo igrati Hana Selimović.

Nakon toga, sa Beogradskim dramskim pozorištem i Budva Grad teatrom radićemo Šekspirovog „Magbeta“ u režiji Nikite Milivojevića, a paralelno sa tim Haris Pašović će u okviru projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, režirati „Mefista“ Klausa Mana. Sa tim ćemo završiti ovu sezonu, a na početku sledeće režiraće Boris Liješević, Aleksandar Popovski, spomenuli smo već Jerneja Lorencija, na Kamernoj sceni radiće David Alić i Ksenija Krnajski.

Da, planovi nam deluju dosta ambiciozno, ali nadam se da ćemo biti u mogućnosti da sve to i ostvarimo. 

Igor Burić