„Mastilo” grčkog koreografa Dimitrisa Papajoanua večeras i sutra u SNP-u

Zahvaljujući Beogradskom festivalu igre koji već niz godina deo svojih programa predstavlja i u Novom Sadu publika je ovog proleća videla i prvake Njujork siti baleta kao i kubansku trupu Malpaso. Gostovanjem grčkih umetnika završava se prolećni deo ovogodišnjeg 18. izdanja festivala, a nove predstave zakazane su za septembar i oktobar.

Jedna od najznačajnijih ličnosti savremene umetničke igre u svetu Dimitris Papajoanu, dobitnik nagrade Premio Europa kao i priznanja BFI “Jovan Ćirilov - za korak dalje”, u Novom Sadu će odigrati predstavu “Mastilo”. Kako nam je pandemija tokom protekle godine režirala i sam život tako je uticala i na repertoare i planove pozorišnih kuća, kao i programe festivala. Prema prvobitnom dogovoru Papajoanu je u martu trebalo da otvori 18. BFI predstavom “Transverzalna orijentacija” ali kako je u pitanju internacionalni tim igrača u ovim okolnostima to nije bilo izvodljivo. Izbor je pao na duet “Mastilo” koji Papajoanu izvodi sa Šukom Hornom. Ova predstava premijerno je odigrana prošlog leta na Festivalu igre u Torinu, a sledeće izvođenje, posle Novog Sada, biće ovog leta na čuvenom festivalu u Avinjonu.

Papajoanu je u Atini osnovao Edafos teatar igre kao platformu za sopstvene originalne scenske produkcije, hibride fizičkog teatra, eksperimentalne igre i scenskih umetnosti. Kao trupa andergraund scene, Edafos je oštrio percepciju i sticao brojne posvećene sledbenike. Edafos kompanija je postojala 17 godina, do 2002. ostavivši neizbrisiv trag na grčkoj umetničkoj sceni. Dvadeset pet produkcija koje potpisuje Papajoanu, kreću se od masovnih spektakla sa hiljadama izvođača, do intimnih komada, i svi su prikazani na različitim mestima, od njegovog čuvenog pozorišta u podrumu u Atini, do antičkog pozorišta u Epidaurusu, olimpijskih stadiona, ili pariskog Teatra de la Vil i Teatra Olimpiko u Vićenci. Planetarno je postao poznat 2004. kao kreator ceremonija otvaranja i zatvaranja Olimpijskih igara koje su se održale u Atini.

U razgovoru sa novinarima u ponedeljak u Novom Sadu Papajoanu je rekao da ono što radi u predstavama nije ni teatar, ni igra nego neka sasvim drugačija forma. Od predstave “Mrtva priroda”, sa kojom je prvi put gostovao u Beogradu, a usledile su još dve, počinje njegova fascinacija genijalnošću Nikole Tesle i on je prisuran i u njegovom daljem radu. U komadu “Mastilo” on električnu energiju menja sa energijom vode.

Papajoanu je i vizuelni umetnik, još kao mlad postao je poznat kao slikar i strip crtač, nakon čega je svoja interesovanja preusmerio na scenske umetnosti. U predstavi “Mastilo” on je ne samo kreator i izvođač nego i autor scenografije, kostima i dizajna svetla. U razgovoru za “Dnevnik” prošlog meseca na pitanje koliko mu posmatranje u slikama pomaže u radu na pokretu i stvaranju predstava u kojima je ne samo koreograf nego i autor njenog vizuelnog identiteta je naveo da je stekao određeni način posmatranja i to je jedini način na koji i radi u svom studiju.

– Moja sposobnost crtanja mi pomaže da objasnim ljudima kako ja posmatram stvari, jer dosta objašnjavam dok crtam, tako da ljudi mogu da vide putanje, oblike, sve energetske kardiograme, mogu da vizualizujem svoje misli i da sa njima komuniciram. Ovo mi pomaže u mom radu i razgovoru sa igračima, ali i sa kostimografima, scenografima, dizajnerima rekvizita... – rekao je Papajoanu. – Činjenica da mogu da vizualizujem slike koje imam u glavi je dragocena. Ja zamislim svoje vizuelno okruženje, skiciram ga, napravim, a onda tražim da moji saradnici to razrade. Ovo je način koji je odredio moj rad u pozorištu, ali postoji još jedan način! S obzirom da sam crtao stripove, odnosno da obožavam strip, animaciju i neme filmove, pokušavam da učim iz toga. Ova tri elementa svode komunikaciju na nivo genijalnog deteta. I zato su prizori dopadljivi svima.       

N. Popov