Madam Baterflaj na špic patikama
Balet Srpskog narodnog pozorišta u maju 2021. izvešće svetsku premijeru baleta „Madam Baterflaj” na muziku Đakoma Pučinija u postavci poznatog nemačkog koreografa Pitera Brojera.
Reč je o koprodukciji našeg najstarijeg nacionalonog teatra i “Europa baleta” iz austrijskog grada Sankt Peltena, koja će moći da računa na podršku Fondacije EPK 2021 i Austrijskog fonda za kulturu. Realizacija projekta „Madam Baterflaj” potvrđena je tokom nedavne posete pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragane Milošević, upravnika SNP-a dr Zorana Đerića i direktora Baleta Tonija Ranđelovića prestonici Donje Austrije.
– Saradnja sa trupom „Europa Balet” uspostavljena je pre izvesnog vremena, a kulminirala je u novembru prošle godine gostovanjem njihove predstave „Volfgang Amadeus” Renata Zanele – kaže za „Dnevnik” Toni Ranđelović. – Sada idemo korak dalje i njihov koreograf Piter Brojer početkom sledeće godine dolazi u Srpsko narodno pozorište. Brojer, čiji će balet „Mythos Coco” o Koko Šanel uskoro i novosadska publika biti u prilici da vidi, predložio je projekat „Madam Baterflaj”, i kod nas bi bila praizvedba. U osnovi bi bila Pučinijeva partitura, ali Brojerova ideja je da se koristi i originalna japanska muzika.
Koncept ovog baleta je potpuno savremen, odnosno na tragu je predstava koje u Novi Sad dolaze pod okriljem Beogradskog festivala igre. Dakle, bila bi to dvočinka, po 45 minuta čin, prilično „očišćena” od scenografije, modernih kostima, a muziku ne bi izvodio orkestar već bi bila emitovana sa trake, što bi dramatično povećalo mobilnost predstave. Istovremeno, koreografska rešenja, kako ih je zamislio i predstavio Brojer, iako sa puno pamtomime i glume, ipak bi mnogo bila bliža klasici i špic patikama, nego, recimo, yez baletu.
– U Srpskom narodnom pozorištu negujemo klasiku, koja je besprekorna, što naša publika prepoznaje i sale su nam prepune. Ali naše predstave jako retko izlaze van kuće, jer je realizacija takvih gostovanja preskupa, ne samo zbog velikog ansambla, već i orkestra, dekora, tehnike... Primera radi, „Grk Zorba” da ode samo do Beograda, to košta velike novce. Ipak, mislim da naš ansambl zaslužuje da i na velikim evropskim scenama pokaže svoje mogućnosti, a one su izuzetne – kaže Ranđelović.
U foajeu scene „Jovan Đorđević” biće 7. marta priređena velika izložba fotografija o protekle dve decenije Baleta SNP-a, odnosno o periodu između pedesete i ove sedamdesete godišnjice, sa fokusom na igrače i predstave. Sve će biti zaokruženo izvođenjem predstave „Vragolanka”.
Pored Brojera, iz „Europa Baleta” bi došao u Novi Sad i jedan baletski par, a plan je da svetska premijera bude u Srpskom narodnom pozorištu, da bi se potom „Madam Baterflaj” izvela i u Sankt Peltenu. Krajnji cilj je, naravno, da ova koprodukcija u nekom trenutku krene i na turneju, koja se pri tome ne bi ograničila samo na Evropu, već su meta i Japan, a možda i neke druge destinacije. U međuvremenu, pred Baletom SNP-a su dva velika klasična izazova - „Ohridska legenda” i „Kopelija”.
– Probe „Ohridske legende” su uveliko u toku i biće to istinski praznik kojim ćemo obeležiti 70 godina Baleta SNP-a. Potpuno novu koreografiju pripremio je Vladislav Logunov, a biće četiri podele prvaka, uz učešće celog ansambla. Za razliku od postavke Vere Kostić iz 1981, kojom je i otvorena nova zgrada SNP-a, neće biti gostiju iz kulturno-umetničkih društava, ali će zato učestvovati naš Hor, dok su folklorni elementi stilizovani i prilagođeni baletskom izrazu. Prelepu muziku Stevana Hristića izvodiće naš orkestar pod upravom Aleksandra Kojića, Saša Senković potpisuje scenografiju, Mirjana Stojanović Maurič kostim, a dizajner svetla biće Marko Radanović. Premijera je planirana za 28. mart.
„Kopelija” je, pak, predviđena za jesen, a postaviće je čuveni Đula Harangozo, čiji se „Don Kihot” godinama sa velikim uspehom igra u našem najstarijem profesionalnom teatru. Ova njegova koreografija najpoznatijeg baleta Lea Deliba pre ravno deset godina sa velikim uspehom postavljena je na sceni Bečke državne opere. Olga Đurđević će biti scenograf - nije zgoreg podsetiti da je ona radila i čuvenog „Krcka Oraščića” - kostime će i u ovoj predstavi osmisliti Mirjana Stojanović Maurič, dok će Orkestrom dirigovati Mikica Jevtić.
M. Stajić