Мадам Батерфлај на шпиц патикама

Реч је о копродукцији нашег најстаријег националоног театра и “Еуропа балета” из аустријског града Санкт Пелтена, која ће моћи да рачуна на подршку Фондације ЕПК 2021 и Аустријског фонда за културу. Реализација пројекта „Мадам Батерфлај” потврђена је током недавне посете покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгане Милошевић, управника СНП-а др Зорана Ђерића и директора Балета Тонија Ранђеловића престоници Доње Аустрије.

– Сарадња са трупом „Еуропа Балет” успостављена је пре извесног времена, а кулминирала је у новембру прошле године гостовањем њихове представе „Волфганг Амадеус” Рената Занеле – каже за „Дневник” Тони Ранђеловић. – Сада идемо корак даље и њихов кореограф Питер Бројер почетком следеће године долази у Српско народно позориште. Бројер, чији ће балет „Mythos Цоцо” о Коко Шанел ускоро и новосадска публика бити у прилици да види, предложио је пројекат „Мадам Батерфлај”, и код нас би била праизведба. У основи би била Пучинијева партитура, али Бројерова идеја је да се користи и оригинална јапанска музика.

Концепт овог балета је потпуно савремен, односно на трагу је представа које у Нови Сад долазе под окриљем Београдског фестивала игре. Дакле, била би то двочинка, по 45 минута чин, прилично „очишћена” од сценографије, модерних костима, а музику не би изводио оркестар већ би била емитована са траке, што би драматично повећало мобилност представе. Истовремено, кореографска решења, како их је замислио и представио Бројер, иако са пуно памтомиме и глуме, ипак би много била ближа класици и шпиц патикама, него, рецимо, yеz балету. 

– У Српском народном позоришту негујемо класику, која је беспрекорна, што наша публика препознаје и сале су нам препуне. Али наше представе јако ретко излазе ван куће, јер је реализација таквих гостовања прескупа, не само због великог ансамбла, већ и оркестра, декора, технике... Примера ради, „Грк Зорба” да оде само до Београда, то кошта велике новце. Ипак, мислим да наш ансамбл заслужује да и на великим европским сценама покаже своје могућности, а оне су изузетне – каже Ранђеловић.

У фоајеу сцене „Јован Ђорђевић” биће 7. марта приређена велика изложба фотографија о протекле две деценије Балета СНП-а, односно о периоду између педесете и ове седамдесете годишњице, са фокусом на играче и представе. Све ће бити заокружено извођењем представе „Враголанка”.

Поред Бројера, из „Еуропа Балета” би дошао у Нови Сад и један балетски пар, а план је да светска премијера буде у Српском народном позоришту, да би се потом „Мадам Батерфлај” извела и у Санкт Пелтену. Крајњи циљ је, наравно, да ова копродукција у неком тренутку крене и на турнеју, која се при томе не би ограничила само на Европу, већ су мета и Јапан, а можда и неке друге дестинације. У међувремену, пред Балетом СНП-а су два велика класична изазова - „Охридска легенда” и „Копелија”.

– Пробе „Охридске легенде” су увелико у току и биће то истински празник којим ћемо обележити 70 година Балета СНП-а. Потпуно нову кореографију припремио је Владислав Логунов, а биће четири поделе првака, уз учешће целог ансамбла. За разлику од поставке Вере Костић из 1981, којом је и отворена нова зграда СНП-а, неће бити гостију из културно-уметничких друштава, али ће зато учествовати наш Хор, док су фолклорни елементи стилизовани и прилагођени балетском изразу. Прелепу музику Стевана Христића изводиће наш оркестар под управом Александра Којића, Саша Сенковић потписује сценографију, Мирјана Стојановић Маурич костим, а дизајнер светла биће Марко Радановић. Премијера је планирана за 28. март.

„Копелија” је, пак, предвиђена за јесен, а поставиће је чувени Ђула Харангозо, чији се „Дон Кихот” годинама са великим успехом игра у нашем најстаријем професионалном театру. Ова његова кореографија најпознатијег балета Леа Делиба пре равно десет година са великим успехом постављена је на сцени Бечке државне опере. Олга Ђурђевић ће бити сценограф - није згорег подсетити да је она радила и чувеног „Крцка Орашчића” - костиме ће и у овој представи осмислити Мирјана Стојановић Маурич, док ће Оркестром дириговати Микица Јевтић.

М. Стајић