„Koralina“ Nila Gejmena u Pozorištu mladih: Otkačeni ples za dvoje

A mlada je i Koralina, junakinja istoimenog romana Nila Gejmena, koji je njenoj dosadi suprotstavio megauzbudljivi svet horora. Pa da vidimo šta će da bira.

Ovo delo je od sada i u pozorištima blizu vas, rečima reklamnih slogana. Konkretno, u Pozorištu mladih pokrenuta je cela kreativna kompaserija na čelu sa rediteljem Jakubom Maksimovom, kako bi živopisan i lucidan svet Gejmenovih dela, najčešće i najbolje konktekstualizovan u stripu i pokretnim slikama animiranog i filmskog sveta, funkcionisao kao organska celina sa lutkama, glumcima, muzikom i atraktivnim scenografskim rešenjima.

„Koralina“ je jedna od poznatijih Gejmenovih tvorevina, koja u velikoj meri svoje postojanje duguje i Gejmenovoj fascinaciji Alisom Luisa Kerola. Pa tako Koralina koja se sa roditeljima taman preselila i ne prestaje da se smara i biva usamljena, kroz tajna vrata dopire do druge dimenzije, u kojoj vlada kraljica i sve samo ne – dosada. Tamo dvorišna mačka progovara, komšije postaju još otkačenije, a roditelji – kao iz snova. Međutim, nešto tu ne štima…

Gejmenova „Koralina“ prava je mala riznica likova, koji osim radoznale glavne junakinje i njenih roditelja predstavljaju i svet odraslih, starijih ljudi. Kroz radoznalost i avanturu, Karolina će otkriti snage za koje nije znala da poseduje, a osetiće i šta znači sigurnost doma. Njeni roditelji tipični su predstavnici savremene porodice, u kojoj oboje previše rade i, iako brižni, nemaju baš puno vremena i snage za svoje, jedno dete.

Spoj Koraline sa starijim gospodinom i gospođama u komšiluku, otkriće veze između dve naizgled nespojive generacije, a Gejmenova kreativnost posebno se ogleda u pristupu ovim likovima, koji su artistički potpuno otkačeni i čak napisani tako da dolaze iz sveta zabave i umetnosti, što i te kako zna da prija i veoma znači Karolini, baš kao i mačak, njen saborac u drugoj dimenziji. A tamo, kraljica, čarobnica ili veštica, zaista može da bude pandan majci, ali posesivnoj i nadasve neiživljenoj ženi, kojoj su tuđe duše jedina zabava i zaštita od mraka svoje vlastite.

Način na koji su predstavljeni ovi likovi (scenografija, dizajn lutaka i kostimografija Olge Ženbinjske) – lutkama oblikovanim realistički, malih dimenzija, sa štapićem kojim se upravlja glavom, dok im telo i udovi slobodno vise – na otvorenoj pozornici, bez paravana, dozvolili su i glumcima-animatorima da se vide, sa sitnim detaljima – kućnim papučama za neke i crvenim starkama za glumicu koja oživljava Karolinu (Kristina Savkov). Za animaciju lutaka, njihovu interakciju s predmetima, potrebna je slobodna ruka glumaca, a kad je reč o složenijim pokretima, više njih da je vode, tako da je ovo na momente uticalo na nedovoljnu izdiferenciranost pokreta lutke, ali mnogo više na opštu nesputanost i energiju pri izvedbi, koja nije podlegala strogim zakonima fizike. Naprotiv, bila je preusmerena na zakone mašte, orgoman broj animiranih predmeta i veoma dinamičnu izmenu „stolova“ na kojima su se smenjivali prostori za igru, poput vrteške. Veliku ulogu u funkciji fokusa na detalje scene imao je i dizajner svetla Ratko Jerković.

Neda Danilović, Slavica Vučetić, Jelica Gligorin, glumice su koje su veoma duhovito i znalački oživele i okruženje Karoline, sve ženske likove, sa posebnim naglaskom na bizarnost nekih detalja u vezi sa njima, kao što su to tačka striptiza starijih gospođa u cirkusu gospodina Boboa iz druge dimenzije, ili odnos sa pokućstvom Druge majke, kako je nazvana Beldam u više kozmetičkoj, nego dramaturškoj obradi (adaptaciji i dramatizaciji) reditelja Maksimova. Najviše muke zadao im je svima akcioni rasplet „Koraline“, ali i tu su se sasvim dobro snašli, pojednostavljujući, što nije mnogo uticalo na sveukupni doživljaj predstave.

Saša Latinović, Slobodan Ninković, Aleksa Ilić, Darko Radojević, kao muški deo glumačke postave, takođe su znali da se istaknu u više fluktuirajućem rasporedu zadataka – nekolicini glavnih i pomoćnih uloga. Recimo samo da su mačka i hor miševa/ pacova prve dvojice, a instrumentalno dejstvo druge dvojice koji osim u ulogama nastupaju i kao muzičari na sceni, pravi mali hit predstave. Tog hita ne bi bilo, pa ni celokupne efektnosti, čini se, bez zaista vrlo delikatno napisane i izvedene muzike kompozitora i korepetitora Lazara Novkova (dizajn tona Filip Gotovac). Na trenutke intonirajući atmosferu – uvodeći u radnju, na trenutke dajući joj tok i dinamičke talase – za cirkuske tačke i scene jurnjave, a na trenutke - intoniranjem parafraza poznatih kompozicija kao što je „Habanera“ iz opere „Karmen“ Žorža Bizea (ako sam dobro zapazio) čineći narativ još bogatijim i višeslojnijim - muzika Lazara Novkova je zaista bila rame uz rame za svakim segmentom predstave „Koralina“ u Pozorištu mladih.

Igor Burić