KNJIGA „SA CVEJOM” NA POZORIJANSKIM SUSRETIMA
Cveja nije bio samo vrhunski glumac, producent, nego i sjajan kuvar.
Ovo je publici Sterijinog pozorja, programa “Pozorijanski susreti” otkrila Beka Vučo, urednica knjige “Sa Cvejom” u kojoj je zapisan i njegov recept za tartarski biftek, ali knjizi koja nudi još mnogo više toga što je činilo Branka Cvejića jednim od omiljenih ne samo u svetu pozorišta, kojem je svim srcem i dušom pripadao.
- On je Jugoslovensko dramsko pozorište zvao kuća - naveo je Aleksandar Milosavljević, jedan od saradnika Beke Vučo na kreiranju sadržaja.
Milosavljević je podsetio na složenu istoriju JDP-a, u kojem su Cvejinu generaciju glumaca zvali “Bojanove bebe”, jer su bili prvi koji su došli iz studentskih klupa u specijalno formirani olstar ansambl Bojana Stupice.
Posle toga je na poziv Jovana Ćirilova ušao i u menadžment pozorišta koje je dok god je on bio u njemu beležilo vrhunske rezultate, pa i ulazak u prestižnu Evropsku uniju pozorišta.
- Mi smo sada “Bojanove babe”, voleo je kasnije da se našali - otkrio je Milosavljević.
S puno ljubavi i poštovanja o Cveji je govorila i Ksenija Radulović, druga saradnica Beke Vučo na stvaranju knjige.
Za Kseniju je on bio dobri duh građanskog Beograda, ne u socijalnom smislu, nego u duhovnom.
Nisu izbegavali govornici da govore ni o onome što se znalo u pozorišnom svetu, to da je Cveja bio poznat kao “pregovarač”, da je znao da se nateže za svaku paru.
Činio je to, rečeno je, kako bi je uložio u pozorište.
U tom kontekstu, najpoznatiji je rivalitet između JDP-a i Ateljea 212, za upravničkog mandata Cveje i Cveleta (Svetozara Cvetkovića).
Tu anegdotu izneo je direktor Sterijinog pozorja Miroslav Miki Radonjić.
- Kad bih ga pitao koliko para traži za predstavu u selekciji, ako bi u njoj bio i Atelje 212, uvek bi odgovorio: “Dinar više od Ateljea!” - zasmejao je prisutne Radonjić, čak i imitirajući ga malo.
I. B.